Međunarodni krivični sud zatražio je izdavanje naloga zahapšenje izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua i vođe Hamasa. Oni se terete za ratne zločine. Izraelski lideri se terete za izazivanje gladi i istrebljenje i namerno ciljanje civila u Gazi. Vođe Hamasa se optužuju za ubistva, uzimanje talaca i silovanje.
Umesto da pravda bude zadovoljena, mišljenja su da je ponovo došlo do relativizacije zločina. Istina postaje pojava kojoj se daju obrisi pojedinačnih tumačenja, a ne jasnih činjenica. Netanjahu i predsednik SAD su zgroženi, kažu da su optužbe "neka nova vrsta antisemitizma". Na suprotnom polu mišljenja isto su zgroženi, ali zato što je, kako kažu, predlog za hapšenje i sankcije došao sa zakašnjenjem - u Gazi je već učinjen stravičan zločin, gotovo genocid.
O ovoj temi govorili su gosti emisije Usijanje: Milan Antonijević, pravnik, Nikola Jović, politikolog, i Marko Anđelković Slijepčević, advokat.
Slijepčević se najpre dotakao pravnog aspekta i nadležnosti Stalnog međunarodnog krivičnog suda.
- Stalni međunarodni krivični sud je moderno telo. Mi moramo da ga razlikujemo od Međunarodnog suda pravde. Stalni međunarodni krivični sud je organ međunarodnog privatnog prava. Šta to znači? Znači da njegove stranke u tom postupku mogu da budu fizička lica, dok kod Međunarodnog suda pravde stranke u postupku pred sudom su isključivo države kao subjekti međunarodnog prava. Oba organa su direktno povezane sa univerzalnom međunarodnom organizacijom UN. Ali kod Stalnog međunarodnog krivičnog suda je važno da je to jedno moderno telo koje je osnovano 1998. godine rimskim statutom i da on ima neke svoje delove i elemente sastoji se iz sekretarijata, ima svoju skupštinu, ima sudska veća i naravno ima tužilaštvo - rekao je Slijepčević i dodao:
- Pravno gledano, Rusija i Amerika su povukle potpis. Znači one su prvo potpisali pa su povukle potpis, a države kao što su Kina, Indija, nisu nikada ni potpisivale Rimski statut. Na taj način on ne može da uspostavi nadležnost nad fizičkim licem koje je državljanin te države. Međutim, nadležnost Stalnog međunarodnog krivičnog suda i namera osnivanja tog suda jeste da on deluje subsidijerno. To znači da ukoliko nacionalno zakonodavstvo ne procesuira vinovnike najtežih međunarodnih krivičnih dela, a to su četiri grupe koje su inače i u nadležnosti Stalnog međunarodnog krivičnog suda, onda međunarodni krivični sud stupa na scenu. Naravno, svoju nadležnost bazira samo prema članicama statuta. Ko nije član statuta ne može da potpadne pod nadležnost ovog suda.
Jović smatra da je ovaj nalog vrsta pritiska na Izrael da deskalira svoju aktivnost u Gazi.
- Pravo ne može da funkcioniše, u krajnje meri, bez one sile koja ga podpomaže i podupire.. Znate, bilo ko od nas ko prekrši zakon, zna se da će doći pripadnici MUP-a da nas privedu, da nas drže u pritvoru do počeka suđenja i do tranja tog procesa i tokom tranja procesa. Da ćemo posle, ako budemo krivi, završiti u zatvor. Dakle, ključni element je element sile prinude, to je taj politički moment ili izostanak mogućnosti da se tako nešto opšte desi. Dakle sa te čisto funkcionalne strane, ko je taj ko će hipotetički da dođe u Izrael i da "lovi" izraelske zvaničnike koji se nađu na toj nekoj listi onih koji moraju biti procesuirani prema optužnici ovog suda. Dakle, zaista je krajnje neverovatno da se u trenutnim geopolitičkim okolnostima tako nešto desi. Što ne znači da se neće desiti u budućnosti, ali govorimo o trenutnom momentu. Što opet implicira da ni želja onih koji su doneli ovu odluku protiv izraelskog rukovodstva i rukovodstva Hamasa, veruju da je tako nešto opšte moguće, naprotiv, to je više neka vrsta pritiska i instrumentalizacije ove optužnice da bi se Izrael primorao na neki način da deskalira svoju aktivnosti u Gazi - rekao je Jović.
Antonijević smatra da ova optužnica nije trebalo u isti koš da stavlja izraelskog premijera i vođu Hamasa.
- Ovo je za početak akt tuživaca. Ima još nekoliko faza ukoliko se bi odlučilo da nastavi dalje. Međutim, ono što začuđuje, to je da nekako u istu ravan stavljate i akt Hamasta koji je očigledno teroristički. Dakle, 7. oktobar je datum koji sigurno ni na koji način bilo ko može opravdati. Kasnija reakcija Izraelske države, ona može biti podleći određenim proverama, da se vidi na koji način je postupano, ali ne može se zaista ovako kvalifikovati. Mislim da je ovo više politički dokument sa kojim je tužilaštvo izašlo u javnost, očekujući upravo ovakvu reakciju polemike. Ne treba zaboraviti zaista i porast antisemitizma u svetu, čemu će i ova optužnica s jedne strane doprineti. Ukoliko se kasnije kroz Međunarodni krivični sud ne bude procesuiralo, onda će se opet nekako optužiti Međunarodni krivični sud da štiti Izrael i Netanjahua, a izgubićemo tu suštinu - rekao je Antonijević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: