Kada su američki zvaničnici 3. maja ove godine potvrdili da se ruske snage i američki vojnici nalaze u istoj vazdušnoj bazi u Nigeru, u zapadnoj Africi, jedan popularni kanal na Telegramu objavio je snimak pesme "Zbogom Ameriko" grupe Nautilus Pompilius iz 1985. godine.
Prošlog četvrtka, američki zvaničnici i lideri Nigerije dogovorili su se o postepenom povlačenju američkih snaga iz Nigera.
To bi trebalo da se desi u narednim mesecima. "Zbogom Ameriko" je tako nagovestio da se u Sahelu dešavaju važne promene – zapadne armije odlaze, a ruski uticaj raste.
- Rusija je dobila prednost u geopolitičkom ratu u Sahelu, stekavši tamo predane, ali krhke saveznike - rekao je Ikemesit Efiong, šef istraživanja konsultantske kompanije SBM Intelligence u Lagosu u Nigeriji.
Zapadna Afrika je trenutno podeljena na dva tabora – primorske zemlje su stale na stranu Zapada, a zemlje Sahela bez izlaza na more više su naklonjene Rusiji. Moskva želi da poveća svoj uticaj u svetu, da pronađe nova tržišta na koja može da izvozi svoje sirovine i dobra i da dobije pristup prirodnim resursima koje nema. Posmatrači kažu da je bacila oko na Afriku.
Rusija širi svoj uticaj u Africi uz pomoć Afričkog korpusa, grupe koju predvodi Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, za koju se veruje da nosi ime po ekspedicionom korpusu nemačkog Vermahta u Drugom svetskom ratu.
Afrički korpus je takođe apsorbovao kontroverznu Vagnerovu plaćeničku vojsku, koju je od 2014. do 2023. predvodio pokojni Jevgenij Prigožin, nekada blizak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.
Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Prigožin je kritikovao ruski vojni establišment i 23. juna organizovao oružanu pobunu protiv Rusije. Već sutradan je odustao od pobune, a 23. avgusta je poginuo u avionskoj nesreći, odnosno padu svog aviona.
Zapadni obaveštajci kažu da je pad izazvala eksplozija u avionu, a uveliko se spekuliše da je ruska država odgovorna za nesreću i Prigožinovu smrt. Danas Vagner predvodi Pavel Prigožin, Jevgenijev sin koji ima između 26 i 30 godina.
Pre smrti, Jevgenij Prigožin je uspostavio odnose sa vodećim ljudima Malija, Libije, Centralnoafričke Republike i drugih afričkih zemalja. U njima su njegovi plaćenici gušili ustanke i štitili vladare.
Ove zemlje su Vagneru platile ove usluge pristupom rudnicima dragog kamena, infrastrukturnim projektima i političkom moći. Osim što su štitili moćne, Vagnerovci su se mešali u izbore i širili dezinformacije. Prema nevladinoj organizaciji ACLED (Armed Conflict Location & Event Data Project), najmanje 1.800 civila je poginulo u Vagnerovim operacijama u Africi od 2017. godine.
Nakon što je Prigožin umro, Afrički korpus su preuzeli Vagner i Pavel Prigožin. Najamnička vojska je u decembru prošle godine obnovila svoj kadar. Vagnerovcima koji su bili lojalni Prigožinu postavljen je ultimatum – mogu da raskinu ili prihvate novi režim. Da bi signalizirali afričkim liderima koji su zavisili od Vagnera da i dalje mogu da računaju na njega, visoki ruski zvaničnici obišli su afričke lidere i uverili ih da će imati njihovu podršku.
Analitičari kažu da Afrički korpus pokazuje da ruski predsednik Vladimir Putin neće tolerisati nezavisne plaćeničke grupe.
- Vagner je mogao da uradi sumnjive stvari, a Rusija je mogla da kaže da nije umešana - rekao je dr Džozef Sigl, direktor istraživanja u Afričkom centru za strateške studije, akademskoj instituciji koja deluje u okviru Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država.
- Sada ove snage izvršavaju naređenja Ministarstva odbrane Ruske Federacije. Moskva ih se ne može odreći - dodao je Sigl.
Ekspert za Rusiju Oleksandar Daniljuk iz londonskog tink-tenka RUSI (Royal United Services Institute) rekao je da su stvari sada uređene onako kako ih je Rusija prvobitno uredila.
- Nema razlike... jer Prigožin nikada nije bio vođa Vagnera - rekao je Daniljuk. Njime su upravljale ruske tajne službe, a Prigožin je bio ništa drugo do još jedan menadžer - dodao je Daniljuk.
On je tvrdi da Moskva menadžerima zaduženim za "osvajanje Afrike" neće dati slobodu koju su uživali dok je Vagner nominalno vodio Prigožin. Daniljuk je rekao da je Afrički korpus deo mnogo većeg Ekspedicionog korpusa. On je zadužen za operacije na „globalnom jugu”. "Afrika je samo početak", rekao je Daniljuk.
Kako su se odnosi između Francuske i njenih bivših kolonija pogoršavali u poslednjih 10 godina, Rusija ih je pozvala u svoje okrilje i obnovila odnose. Stotine ljudi dolazilo je na mitinge proputčista. Dok su gorele francuske zastave, demonstranti su bili ogrnuti ruskom trobojkom.
Diplomate i spoljnopolitički stručnjaci kažu da Rusi obećavaju stabilnost i borbu protiv nesigurnosti afričkim režimima koje žele da pobede, ali ne i konkretne ishode.
Stručnjak ACLED-a za afrička pitanja Lad Servat rekao je da se broj incidenata u Maliju u koje su uključeni pobunjenici skoro utrostručio od 2021. godine. Te godine Vagner je počeo da radi u toj zemlji. Naime, kada Rusi dođu u neku zemlju, ona proteruje zapadne vojnike i misije Ujedinjenih nacija. To znači da nema dovoljno ljudi koji mogu da se odupru ovim pobunjenicima.
Pod novim režimom, Rusi šalju nekoliko stotina vojnika na teren. Čak i ako bi se Rusi udružili sa nedovoljno sposobnim lokalnim vojskama, nema dovoljno ljudi da se suprotstave naoružanim pobunjenicima.
Stručnjaci kažu da to nije slučajno.
- Ove snage nisu tu da zaštite stanovništvo. One su tu da zaštite režime koje je Moskva prisvojila - rekao je dr Džozef Sigl.
- Moskva je shvatila da ne mora da šalje mnogo vojnika na teren. Ima oko 100 vojnika u Nigeru i Burkini Faso. To je finansijski povoljnije za Moskvu, a što je još važnije, politički je povoljnije - dodao je Sigl.
Uprkos ruskim potezima, situacija u Sahelu je veoma složena. Predsednik Francuske Emanuel Makron sastao se u aprilu sa predsednikom Centralnoafričke Republike Faustinom-Aršanžom Tuaderom. Nakon toga predsednici su rekli da se radi na stvaranju okvira za saradnju. Neki analitičari su sumnjali da Tuadera traži nove saveznike, ali su njegove veze sa Moskvom i dalje prilično jake. Njegovo obezbeđenje je iz Rusije, a nastava se u školama u Centralnoafričkoj Republici izvodi delimično i na ruskom jeziku.
U januaru se privremeni predsednik Čada Mahamat Idris Debi Itno sastao sa Vladimirom Putinom. Izvori kažu da Moskva podržava Itnu i da je navodno odbila zahtev za pomoć opozicije, koja želi da ukloni Itnu.
Analitičari kažu da Rusija u svakom trenutku može da promeni stranu i podrži nekog drugog.
Daniljuk kaže da Rusija želi da Afrikom upravljaju proruske vlade ili vlade pod njenom kontrolom.
- Rusija nikada nije bila zainteresovana za autonomiju država klijenata. Ovo uopšte nije oslobođenje. Ovo je zapravo samo ruski kolonijalizam i možda će biti teško naći nekoga da vas oslobodi od Rusa. Pogledajte šta se dešava u Ukrajini - rekao je on. rekao je Daniljuk.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: Đ. M.)