Glumicu Branku Šelić poslednjih godina gledamo u brojnim domaćim serijama. Igrala je epizode u "Igri sudbine", "Ubicama mog oca", "Mama i tata se igraju rata", "Senkama nad Balkanom" i sitkomu "Radio Mileva", uvek uspevajući uverljivo da odigra te obične i tople žene iz naroda. Ova rođena Somborka u Subotici je završila osnovnu i srednju muzičku školu, a glumu je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše, zajedno s Jasnom Đuričić i Sašom Torlakovićem. Nedavno je u Zemunu završila snimanje filma "Izlet" Nenada Pavlovića.
Kakva je vaša uloga?
- Igram majku glavnog junaka, slikara Tome. Ni drugi junaci nemaju imena, pa ni moj lik - lik majke. Imala sam samo četiri dana snimanja. Sve je ovde bilo nekako drugačije. Radili smo žanr koji se stvarao na licu mesta. Film je zapravo omaž crnom talasu. Inače, najviše volim uloge bez teksta. Završila sam glumu kod Branka Pleše i tu smo naučili da je najveća čar glume reakcija, a ne akcija. Često snimamo samo što je napisano, a retko se, kao ovde, trudimo da pronađemo najbolje rešenje.
Da li ste čitali roman "Izlet" Miće Popovića, po kojem se snima film?
- Nažalost, do romana nisam stigla, ali u jednom momentu sam shvatila da su autori napravili jednu izmenu, koja je dosta značajna i uveli su motiv porodice i oca. Prilikom pripreme uloge prvo čitanje teksta je najvažnije, što kaže moja škola. Zapamtila sam tu emociju pri čitanju scenarija i pustila da me vodi. Najbolje se tako čovek fokusira. Glumački mi je to najčasnije i tako sam naučila da radim u pozorištu. Najvažnije odluke sam donela iz tog subjektivnog osećaja. Kako se oseća ta majka i zašto radi određene stvari.
Publika vas voli kao Martu u seriji "Radio Mileva". Šta vam je donela ova rola, osim popularnosti kod šire publike?
- Glumce ne prati velika popularnost, iskrena da budem. Marta mi je donela taj neki neposredni kontakt sa običnim svetom i decom. Volim kad mi oni priđu na ulici i kažu nešto lepo. Treba negovati publiku od malih nogu. Vidim da se deca ispred svojih zgrada igraju "Radio Mileve". Mislim da su oduševljena tim da vide kako je lepo imati komšiju. Važno je da ih naučimo da budemo upućeni jedni na druge, a ne samo na sebe.
Koji ciklus trenutno snimate?
- Peti, i veoma mu se radujem. Serija je nastala u vreme korone i sve nas je očuvala.
Kako je igrati komediju?
- Kroz praksu se pokazalo da je najteže nasmejati publiku. Mnogi taj žanr smatraju lakom zabavom, a verujete da nam je ona sad svima najpotrebnija. Kroz smeh najviše doprete do gledaoca jer je on oslobađajući. Mnogo je lakše zaplakati, jer svi imamo u životu toliko stvari koje nas asocijativno navode na plač. Kroz komediju može mnogo više da se kaže o stanju u društvu, a oslobađa ljude od straha. Nije Nušić džabe toliko zastupljen. Gađao je tamo gde treba.
Šta je za vas gluma?
- Potraga za istinom. Ona nije nešto što se često koristi kolokvijalno, kad se kaže nemoj da glumiš, a misli se - nemoj da izmišljaš ili ne govoriš istinu. Gluma je sve suprotno tome. Trudimo se da dođemo do neke istine iz ugla lika koji igramo i iz ugla reditelja i pisca.
Bonus video: