Političko biće nekog čoveka treba razdvajati od njegovog „civilnog“ ostatka. Jedno s drugim, naime, obično nema nikakve veze. Istorija pamti hrabre ljude, heroje u ratu, koji su kao političari bili nerešivi, oklevala, prave kukavice...
Ova dva dela čoveka žive sasvim odvojene živote. Imate tako ljude koji su kao političari prisutni u javnom životu i kad su, kao ljudi, okončali svoj vek na zemlji. Ili onih koji su u politici trajali nekoliko godina, a doživeli su duboku ljudsku starost…
Političar, da nastavimo, može i da se razboli, da zanemoća, a da mu kao čoveku, hvala bogu, ništa nije. Zato, uostalom, političarka Marinika nije na neplaćenom odsustvu – kad ste je čuli da se oglasila poslednji put – a kao građanki joj nije ništa, a mi joj od srca i dalje želimo dobro zdravlje.
Ili Dragan Đilas… Kao otac i muž, i kao biznismen, u naponu je snage, a kao političara su ga bivši saborci Dobrica Veselinović, Miki Aleksić i Savo Manojlović oterali u penziju!
Sad se pokazalo i zašto: Đilas je kao političar izgubio sve kognitivne sposobnosti. Pokazuje sve znake političke demencije…
Juče je posle glasanja za rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN izjavio:
"Pozivam Aleksandra Vučića da podnese ostavku jer posle novog poraza, ovoga puta u Ujedinjenim nacijama, ne može da ostane predsednik Srbije“, a odmah, u istom dahu, kazao je da je Vučić „lagao da ćemo biti proglašeni genocidnim narodom, da ćemo plaćati ratnu odštetu…“.
Sad ovako: ako rezolucija nije bila opasna za Srbiju: nema genocidnog naroda, nema odštete… šta je to Srbija u UN izgubila? Usvojen je jedan bezopasan papir, ni prvi ni poslednji… Zašto da Vučić podnese ostavku? I na kakvom je to gubitku Srbija ako još pamtimo – mi koji možemo! - da je pomenuta Marinika, najbliža Đilasova saradnica, 2016. godine potpisala i predložila Narodnoj skupštini na usvajanje tekst rezolucije o Srebrenici koji su Nemci sad, praktično, samo prepisali i poslali u UN?
Ali, pustimo sad Srebrenicu, o kojoj se naši opozicionari, kao ni po drugom pitanju koje se Srbiji nameće kao ključno, o Kosovu, izjašnjavaju uvijeno ili ćute, razapeti između naloga finansijera i domaće javnosti…
Da pitamo nešto drugo...
Kako je glasanje u UN bio poraz Srbije?
Dopisnica državne televizije Hrvatske iz Njujorka preksinoć je javila da je Srbija „odnela diplomatsku pobedu“! A HRT sigurno ne navija za Vučića!!!
Ili Đilas veruje samo TV Nova, koja je objavila da je za rezoluciju glasalo 43,5 odsto članica!
Kad lista SNS na izborima 17. decembra osvoji 46,75 odsto glasova, po ovoj i sestrinskim televizijama, to je malo. „Vučić je gotov!“
Sad je 43,5 odsto u glasanju ubedljiva pobeda!
Treba sve sive ćelije političkog mozga da se ispucaju kao mehurići folije za pakovanje da neko ne bi shvatio da se juče u Generalnoj skupštini dogodio geopolitički potres od kojeg će početi novo računanje vremena. Kina i Indija, dve najmnogoljudnije zemlje sveta, gotovo cela Afrika i gotovo cela Latinska Amerika nisu glasale za rezoluciju! To nije „56,5 odsto“ članica, nego više od dve trećine stanovništva planete koje su odbile da se povinuju diktatu i brutalnim pritiscima evropskih i vašingtonskih birokrata! Prvi put u istoriji u tom sastavu i u tom broju!
A ko je bio inicijator, ko je smelim nastupom u Generalnoj skupštini UN upalio iskru pobune?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić!
Pokrijte političaru Draganu Đilasu kolena ćebetom i izvezite ga na kolicima u park da gleda u zeleno.
Bonus video: