ROĐENDANSKA TORTA, ALI I GORKA PILULA U ŽENEVI: Može li Novak Đoković do PODVIGA na Rolan Garosu!?

Kurir sport / Vuk Brajović

Da li će zaključci iz centra industrije satova („nisam favorit na Rolan Garosu“) biti pravovremeni, pilula otrežnjavajuća i delotvorna a Novak napokon potpuno jasan sam pred sobom? Odgovori na ova pitanja će dolaziti iz dana u dan, sa treninga ili mečeva, gde će svaki detalj predstavljati informaciju od neprocenjive vrednosti za „vizualizaciju“ Novakove kampanje u Parizu, gde brani svoju treću titulu a da se tako uopšte ne oseća.

Ako ga je do sada u sezoni „pogledao Bog“ i omogućio mu ostanak na (za žrebanje izuzetno važnom) prvom mestu ATP rang liste uprkos veoma razočaravajućim rezultatima (bez titula, bez finala), to se može reći i za hodogram njegovih narednih nastupa u „gradu svetlosti“. Idealan po Đokovićevim dosadašnjim standardima za podizanje forme, osećanje uslova igre i loptice, razrade taktičkih i stilskih varijanti za pred najveće izazove – Erber, Karbaljes Baena, Monfis/Vužd/Museti, Serundolo/Pol, Fric/Rud, Zverev/Nadal/Medvedev i konačno Cicipas/Alkaraz/Siner bili bi skoro garancija da će Novak biti taj koji će ponajviše odlučivati da li će već u Parizu rekordni 25. put u karijeri podići Grend Slem trofej. Sada je čak i bojazan za ishod meča protiv igrača formata Karbaljes Baene opravdana, ali – danas je ipak bolje da ne budemo previše paranoični pre nego što dobijemo malo bolji uvid u stanje stvari u nikad malobrojnijem „timu Đoković“ pred početak turnira.

Divno vreme u Parizu ovih dana pozdravlja festivalsku atmosferu na terenima kod Bulonjske šume, gde bukvalno nema praznog mesta za praćenje većine treninga, a naročito onih Nadalovih, Alkarazovih, Sinerovih. Osmesi sevaju na sve strane, šala šalu sustiže na konferencijama za medije i treninzima, i erupcija interesovanja za nikada otvoreniji turnir u 21. veku ide ka prvom od svojih više projektovanih krešenda, gde će sve oči biti uprte u apsolutni triler Nadal – Zverev – nastavak sage iz 2022. kada je Nemac bio toliko blizu svog prvog Grend slem trofeja, da bi na kraju morao da napusti borilište protiv i te godine trijumfalnog Španca u invalidskim kolicima. Za ljubitelje „old skul-a belog sporta“ uživaće se i u meču Vavrinka – Marej (Endi sa novim reketom posle „milion godina“ vernosti Headu), a tu su i „klackalice“ od mečeva poput Evans – Rune (Danac i ove godine krajnje nepredvidiv pred Pariz), Monfis – Sejbot Vužd (izbacio Medvedeva ovde prošle godine, Gael!), Ečeveri – Kazo (velika nada Francuske na velikom testu), Menšik – Rud (moguće veliko iznenađenje prvog kola), Kotov – Nori, Van Aš – Šapovalov, Nardi – Miler, Nišikori – Dialo, Ševčenko – Karacev, Mikelsen – De Minor, Munar – Bautista Agut, Navone – Karenjo Busta... Ni Janik Siner nije u potpunosti bez briga protiv prošlogodišnjeg igrača koji je najviše napredovao, Krisa Jubenksa, dok na Alkaraza ide za njega od povrede verovatno manje opasni Vulf.

Čvorovi u žrebu koji se na prvi pogled ukazuju su Monfis/Vužd i Museti u drugom kolu „kod Novaka“, Štruf-Bublik, Lajović – Fric i čak možda Kecmanović – Medvedev u gornjem delu žreba, dok u donjem imamo neizvesnost kod Milera i Fisa, trougla Amber/Sonego i Žang, Šapovalov – Tiafo, Marožan – Dimitrov ali čak možda i Ćorić – Siner (u slučaju problema sa povredom kod Italijana). Treće kolo nam nudi potencijalne „hitove“ u vidu meča Ečeveri – Rud, Hačanov – Rune, De Minor – Štruf (uz nadu da Novakov meč protiv jednog od gorespomenutih Monfisa/Vužda/Musetija ne bude problematičan za njega), dok je niz u donjem delu žreba mnogo bogatiji: Rubjov – Fis, Sonego/Žang – Cicipas, Korda – Alkaraz, Tabilo – Dimitrov, Đari – Baez i sigurno lep meč Vavrinka/Marej/Nori protiv Sinera. Osmina finala u gornjem delu žreba je već mnogo oštrija, sa Đokovićem i Polom, Fricom i Rudom, Zverevom i Hačanovim/Runeom i DeMinorom/Štrufom protiv Medvedeva/Mahača ili Kecmanovića, a u donjem sa Rubjovom i Cicipasom, Šeltonom/Ože Alijasimom i Alkarazom, Hurkačem i Dimitrovom i Đarijem i Sinerom – sve samim finalima turnira Masters serije i niže. Od svih potencijalnih učesnika četvrtfinala najveće šanse bi se dale Zverevu (gore) i Alkarazu i Hurkaču (dole), dok kao favoriti za preostala mesta u polufinalu figuriraju Đoković ili Rud gore, Medvedev ispod – a Cicipas i Đari ili Siner dole.

Sve ovo spominjemo jer bi neka od navedenih „varijabila“ mogla značajno da promeni tok turnira, a pre svega – pobeda Nadala nad Zverevim, koja bi Rafu „lansirala“ na poprilično stabilnu trasu do osmine finala i velikih fizičkih izazova protiv Hačanova ili Runea. Istovremeno, Novakov meč protiv Pola teško da bi bio repriza onog iz Melburna prošle godine, ali bi ta pobeda Novaku vratila samopouzdanje da ovde, uprkos svemu, ponovo može do same završnice i možda još dva trilera – polufinala sa Nadalom i finala protiv Alkaraza ili Sinera. Roviti Siner i Alkaraz bi eventualnim porazima značajno „olakšali“ njihov deo žreba za Cicipasa ili Hurkača/Đarija, dok bi videli zanimljivu „žurku“ u slučaju eliminacije Medvedeva – možda i sa Mišom Kecmanovićem u važnijoj ulozi.

Kada su Srbi u pitanju – čini nam se da je barem u prvom kolu sve u njihovim rukama. Lajović bi trebao da demonstrira prednost iskustva i poznavanja šljake u odnosu na Safiulina, a onda na krilima te pobede odigra „muški“ protiv ranjivog Frica (u Ženevi eliminisanog od Mikelsena) za veoma lepo treće kolo protiv Manarina ili Popirina. Za Mišu se „vratio“ Rim u vidu tada mnogo srećnijeg i na kraju boljeg Tijaga Monteira, ali bi lekcije iz tog meča sigurno bile korisne da se Kecmanović pripremi za rovovsku borbu protiv na šljaci nikada dovoljno pouzdanog Medvedeva. Treće kolo bi za njega bilo takođe „pobedljivo“ (Mahač ili Navone/Karenjo Busta). Laslo Đere ide na Sinerovog „dželata“ iz drugog kola prošle godine, jakog servera Altmajera – pa bi bilo dobro da posle operacije tek oporavljeni Laci uđe što mirniji u meč jer u ovom trenutku Nemac ima mnogo više toga da dokaže nego li on, što bi moglo da dovede do većeg broja grešaka kod protivnika koje bi Lalslu na razne načine išle u korist. Ipak je teško očekivati da bi Đere mogao da dođe do prvorazredne senzacije u aktuelnim okolnostima protiv Cicipasa u slučaju da prođe u drugo kolo, ali bi i takav ishod i meč bio koristan za njegovo dalje kondicioniranje pred Istborn i Vimbldon. Posebno mesto u ovom pregledu ima Hamad Međedović, jedan od heroja Rima koji pred sobom ima polufinalistu Ženeve Cobolija, a u slučaju uspeha pobednika iz meča Evans – Rune. Hamad je u Madridu i Rimu pokazao da nema tog igrača na svetu protiv koga će apriori „položiti oružje“ i ako ga bude služila igra sačinjena od gromovitih servisa i ubitačnog forhenda, podržana pragmatičnim bekhendom i hrabrošću da miksuje igru (uglavnom pretećim dropovima) on bi mogao da bude jedna od najlepših priča ovogodišnjeg Otvorenog prvenstva Francuske – plasmanom u osminu finala protiv Zvereva ili Nadala.

I pored lepog raspoloženja skoro svih u Parizu, ispod površine vrvi strepnja; jer, previše je „nepredvidivih faktora“ kod vodećih asova dočekalo žreb – a pogled na to šta nam je doneo diže znake pitanja duž pretpostavljenog puta kroz njega. Da li će onaj koji je jedan od retkih namrštenih – Novak Đoković – upravo ovde preokrenuti loš niz iz dosadašnjeg dela sezone u stanje koje bi mu ponovo podiglo samopouzdanje do šampionskog nivoa pred Vimbldon i Olimpijske igre u Parizu? Koliko će Alkaraz i Siner paziti na stanje svojih povreda, a ponovo ljubavlju osokoljeni Cicipas biti fokusiran da ispuni ono što je obećavao u Monte Karlu i Rimu? Da li je Zverev pred mnogo većim psihološkim i igračim izazovom od Nadala nego što se to zaista čini, a koliko ga sudski proces koji će paralelno teći u Nemačkoj „kopkati“ u slučaju da prođe ovu najneugodniju prvu prepreku? Rud – da li ga čeka „treća sreća“ u završnici ovog Rolan Garosa, ako već na putu ne bude Novaka? Ko bi nam ovde bio „heroj iz senke“ – Hurkač, Đari, Dimitrov, Rubljov? Sve ovo podseća na veoma složenu slagalicu – što naredne dve nedelje u Parizu čini retko kada tako uzbudljivim.

I još jednom – o Novaku: ne bi bilo pogrešno proceniti da je radni izlet na Ženevsko jezero bio koristan za Đokovića u poimanju stanja sopstvenih mogućnosti i funkcionisanja njegovog tima. U igri se moglo videti puno toga dobrog ili prepoznati elementi koji sačinjavaju njegovu šampionsku igru, ali u telu i glavi dosta toga što zaista brine, a sa čim se jedino Novak ili rešenja koja Novak može da osmisli mogu izboriti. Prvom igraču sveta prvo i pre svega nedostaje stručna podrška iz boksa, makar i kao faktor smirenosti i samopouzdanja – ali i „kontre“ koja ima tu moć da nesigurnog Novaka prene i vrati ga na pravi kolosek. Isprazni su razgovori sa Miljanom i Điđijem o tome gde bi trebao da čeka servis itd., a možda korisniji sa Čarlijem – ako već njegov nekadašnji sparing partner (sada u ulozi tur-menadžera) bude bio u mogućnosti da mu se obrati. Ako već u Novakovom boksu ne bude nikog u specifičnoj ulozi stručnjaka za igru, Novak će morati da bude duplo jači da sam ostvari tu dodatnu ulogu – a snaga koja je za to potrebna bi mogla doći od njegove porodice i prijatelja. Stefan, Tara i Jelena su u ovoj situaciji prozvani a da i to ne mora da se kaže, kao i možda neko čiji prijateljski gest bi u ovoj situaciji značio neizmerno puno Novaku u konsolidaciji stanja na ovako nepredvidivom turniru.

Njegova nepredvidivost bi, čak, paradoksalno mogla itekako da koristi Novaku – pa ako smo danas voljni da pogledamo na neke pojave na drugačiji način, možda ne budemo jedini koj će sami sebe iznenaditi tokom narednih 14 dana demonstracije teniskog viteštva na Šatrijeru, Lenglenu i ostalim ikoničnim turnirima Rolan Garosa.

Uz komentar da je kod dama Švjontek favorit ranga kakav je bio Nadal na vrhuncu svojih moći za ponovno osvajanje Rolan Garosa (4. put) na turniru koji je umeo da predstavi šokantne pobednice prethodnih godina, imena koja će se najviše pratiti – osim Sabalenke, Ribakine i Gof – svakako su Žaber, Sakari, Ženg, Krejčikova, Vondrušova, Aleksandrova, Kolins, Svitolina, Kostjuk i Azarenka. Naše Krunić i Danilović u slučaju uspeha u prvom kolu čekaju Vondrušova – odnosno Kolins, što predstavlja izazov koje bi obe najradije izbegle.

Ipak, ako je neka sezona pokazala da je bavljenje prognozama u tenisu nezahvalna rabota, to je sigurno ova 2024., pa prepustimo se nečemu u čemu ćemo se najbolje poistovetiti sa asovima o kojima toliko puno pričamo tokom cele godine – uživanju u teniskoj igri!

Kurir sport / Vuk Brajović