Iako u Srbiji postoji zakon koji to reguliše, i dalje ne radimo unakrsne transplantacije bubrega, koje živote spasavaju i dominantne su u SAD, Španiji, Turskoj, Italiji.... Čak oko 700 ljudi je u Srbiji na listi za transplantaciju bubrega od preminulog donora, jer nemaju podudarnog člana porodice koji bi mogao da im da bubreg. Mnogi i umru a da ne dočekaju nijedan poziv za moguću transplantaciju. A spasonosnu mogućnost ne koristimo.
Unakrsna transplantacija se radi kada živi donor, koji je ujedno i srodnik ili supružnik pacijenta kome treba bubreg, nije podudaran s primaocem, te se nalazi par donor/davalac koji je u istoj situaciji i razmenjuju bubrege ukoliko su podudarni.
Dr Jelena Tadić, nefrolog sa VMA, objašnjava za Kurir da VMA i UKC Vojvodine već skupljaju ovakve parove i uparuju ih u nadi da će unakrsna transplantacija bubrega što pre krenuti. Dosad imaju sedam parova.
- Unakrsna transplantacija bubrega je mogućnost zamene bubrežne funkcije programom transplantacije kada je nemoguće direktno presaditi organ od članova porodice (nepodudarne krvne grupe, nepostojanja adekvatne HLA podudarnosti, imunološki rizici: postojanje donor specifičnih antitela i/ili pozitivan test unakrsne reakcije). Zahvaljujući unakrsnom doniranju, nekoliko ljudi u isto vreme ima šansu da ostvari bolji kvalitet života, dobije novu šansu. Živi davaoci ostvaruju želju da pomognu svom srodniku na posredan način - kaže dr Tadić.
Program unakrsne transplantacije, naglašava, zahteva formiranje timova lekara nefrologa koji obavljaju medicinski odabir parova donor-primalac za obostranu korisnu razmenu bubrega donora.
- Ne postoji razlika u medicinskim indikacijama i kontraindikacijama između direktnog i indirektnog davanja (presađivanja) organa. Ne postoje etičke prepreke jer se "dobitak" za dva ili više parova ne razlikuje od direktnog živog davanja bubrega, zato što se razmena odvija na osnovu ravnopravnosti. Važno je da procedure donacije počnu u istom trenutku i da se sačuva želja pacijenata i donora za anonimnošću - navodi dr Tadić i ističe:
- Ali uspešan program unakrsne transplantacije bubrega zahteva veliki broj donora i pacijenata. To treba biti organizovano u nacionalnom programu, da se onemogući bilo kakva mogućnost trgovine organima i/ili manipulacije oko dobijanja savršenog/nesavršenog organa (reč je o medicinski prihvatljivim nesavršenostima za donaciju).
Uspeh operacije zavisi od mnogih faktora, od kojih je jedan priprema i izvođenje hirurške intervencije u transplantacionom centru pod nadzorom tima lekara i medicinskih sestara.
Broj kadaveričnih transplantacija, tj. onih od preminulog donora, svuda opada.
- Unakrsna transplantacija polako postaje dominantna u Španiji, Italiji, Turskoj, SAD. I do 50% živih transplantacija je unakrsno. I voleli bismo da tako bude i kod nas, jer od početka godine nismo uradili nijednu kadaveričnu transplantaciju, pošto nismo imali saglasnost porodica potencijalnih donora. Bilo je pet potencijalnih davalaca, što znači i 10 potencijalnih bubrega koji nisu iskorišćeni. A svi oni koji čekaju na transplantaciju nemaju podudarnog srodnika - objašnjava dr Tadić i dodaje da je u poslednje vreme iz UKC Niš bilo saglasnosti, ali nažalost organi nisu bili medicinski prihvatljivi.
Jelena S. Spasić
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: