U centralnoj Srbiji uvrežio se običaj još od prvih godina nakon Drugog svetskog rata da se Srbima doseljenim s Kosova i Metohije uz kršteno ime dodaje "Šiptar". Tako su najpoznatijeg srpskog bankara devedesetih godina Ljubomira Mihajlovića zvali Ljuba Šiptar, a i on je tako govorio o sebi. Reka doseljenika iz južne srpske pokrajine i dalje teče, ali se ovaj običaj gubi. Sava Manojlovića, na primer, iako se iz Prištine 1999. godine preselio u Beograd, niko tako ne zove. Zato što je ovaj nadimak samo odrednica geografskog porekla, i ne odražava nikakve druge veze s južnom pokrajinom.
Jer da nije tako...
Podsećali smo nekoliko puta na ovom mestu da Savo, iako je rođen u Prištini, izbegava da se izjašnjava o problemu Kosova i Metohije. Prosto, u svojim javnim nastupima kao učesnik u emisijama Šolakovih televizija, i u intervjuima magazinima, taj problem zaobilazi. A kad ga direktno pitaju, lupeta:
- Moje mišljenje je da "velike teme" koje dele ljude namećete kada nemate konkretna rešenje za konkretne probleme (...) U tom slučaju morate da se bavite simboličkim temama bez konkretnog efekta - rekao je Radaru.
U dirljivoj želji da "ne deli ljude", u velikom predizbornom intervjuu Nedeljniku otišao je korak dalje. Opisao je svoje detinjstvo uoči bombardovanja 1999. godine kao idilično - u igri košarke, kaže, nije se gledalo ko je Albanac a ko Srbin. (Za one koji ne znaju, inače, škole su tada bile podeljene na srpske i albanske, a kad se nastava odvijala u istoj zgradi, ulazi su bili odvojeni.)
On, a videćemo malo kasnije i zašto, konfabulira i bezočno laže. Bombardovanje je, kaže, "dočekao na košarkaškom terenu"! Na stranu što se već predveče tog 24. marta znalo da su avioni poleteli iz Avijana, i da je bombardovanje neizbežno, nego su prve bombe pale nekoliko minuta pre 20 sati. U Prištini je tada bio mrak. Reflektori na košarkaškom igralištu? Ma da!
Savo, istina, kaže da su jednom njegovog druga izboli nožem, "ali takve stvari su se posle dešavale i na Novom Beogradu". Ako neko misli da je Savo 1999. godine imao pet godina, i da zato nije znao šta se dešava - greši. Imao je trinaest... Možda u tim godinama i nije bio svestan sveta oko sebe, ali sada jeste!
I zato ne laže o godinama svog detinjstva tek tako - zna on kome se obraća. I ne greši!
I intervju i Savo pročitani su tamo gde treba - u Prištini! - baš onako kako treba.
"Intervju nedeljniku Nedeljnik ga prikazuje kao principijelnog političara koji pokazuje zrelost u raspravama o Kosovu", konstatuje Adrijatik Keljmendi, analitičar koji je našoj javnosti poznat po antisrpskim stavovima i uvredama.
Tri dana pre nego što je pohvalio Sava, Keljmendi je napao predsednika Srbije što se ogrnuo "zastavom pod kojom je izgubilo život 8.000 ljudi u Srebrenici"! A govor Aleksandra Vučića u Generalnoj skupštini UN nazvao je "bizarnim".
Sada znamo: po merilima Albanaca s Kosova Vučić je "bizaran" a Savo "principijelan i zreo"!
Srpski političar koji dobije toliko pohvala od Albanaca na izborima u Srbiji, po prirodi stvari, ne bi imao šta da traži. Hoće li se Savo ograditi od podrške Adrijatika Keljmendija?
Neće. Naravno da neće!
Od kandidature za gradonačelnika Beograda Savu Manojloviću je važnija ponovna kandidatura za fondove Rokfeler fondacije, koju na Zapadnom Balkanu vodi Albanac Haki Abazi.
Zato Savo priča tugaljive priče o zajedničkom životu sa Albancima 1999. godine, a sudeći po Keljmendijevim reakcijama, biće para. Biće novih donacija za "principijelne i zrele političare"!
Verujemo da je Savo odahnuo. Da njegovo dosadašnje delovanje nije ovako ocenjeno, morao bi svoju "principijelnost i zrelost" da dokazuje uplitanjem prstiju u dvoglavog orla!
Mada, ko zna šta nosi dan, a šta noć.
Možda se na sledećim izborima, kad Kurti otera iz Prištine i onih poslednjih desetak Srba, Savo kandiduje za "multietničkog gradonačelnika Prištine".
Veće su mu šanse da tamo pobedi nego u Beogradu.
N.N.
Bonus video: