Dr Neven Cvetićanin: Trenuci i nameštanja
Već smo pisali u ovoj kolumni da je u međunarodnim odnosima sve povezano sa svime, pa tako bomba koja pukne u jednom kraju sveta može da ima fatalne posledice na sasvim drugom kraju planete. Stoga sve države treba da paze da ne budu kolateralna šteta procesa i događaja koji se odvijaju i daleko i blizu njihovih granica. Ako se država zbog neznanja ili nemarnosti nezgodno namesti u bližim i daljim međunarodnim procesima, po pravilu snosi posledice svoje nesmotrenosti i nepažnje.
Mi smo devedesetih godina iskusili što to znači kada smo u vremenu sveopšte svetske idile i integrisanja dozvolili sebi da budemo žrtveni jarac na stolu raznih međunarodnih interesa. Da budemo pošteni, naša pozicija devedesetih godina nije bila samo produkt našeg nepažljivog nameštanja već i toga što su nas drugi „namestili“ kako više odgovara njima nego nama, iako smo mi mislili da će vaskoliko pokazivanje mišića po regionu biti više od koristi nama nego drugima. Srbija i Srbi su očajno nepripremljeni dočekali raspad Jugoslavije i zato su u njemu prošli kao bosi po trnju.
No, valjda se nešto od toga vremena naučilo i danas bi trebalo da budemo pametniji nego onda. Kao što smo onda bili žrtve neprepoznavanja procesa pada Berlinskog zida i ostanka na braniku komunizma onda kada niko više nije hteo da ga brani, tako i danas možemo biti žrtve nepripremljenosti za one svetske procese koji tek treba da se dese.
Primirje (teško i mir) na Bliskom istoku će pre ili kasnije nastupiti, pogotovo nakon toga što je nesrećnim slučajem pao helikopter ultrakonzervativnog iranskog predsednika Raisija i nakon što je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu protiv izraelskog premijera Netanjahua i lidera Hamasa. Komedijant slučaj je toliko „pametan“ da prizemljuje jastrebove onda kada mu se ćefne i samo je pitanje trenutka kada će iz šešira izvući golubove. Možda će se to desiti već na izborima za predsednika Irana u naredna dva meseca. Tako da ne bi bilo pametno da mi Srbi delujemo kao jastrebovi onda kada dođe vreme da se iz šešira vade golubovi na Bliskom istoku. Amaterima je možda promaklo, ali nama profesionalcima nije da su za famoznu prošlonedeljnu rezoluciju UN o genocidu u Srebrenici glasali složno i Amerika i Iran, odnosno oni koji se do juče nisu slagali ni oko čega. Iz toga možemo pročitati pripremu za mirovni proces na Bliskom istoku, gde se ovih dana opet pregovara u Kairu u malčice drugačijim uslovima, nakon što je slučaj potkresao krila jastrebovima.
Stoga za Srbiju i Srbe, pogotovo nakon prošlonedeljnog izglasavanja famozne rezolucije u UN, nema razboritijeg zadatka nego da pažljivo pratimo šta se dešava na Bliskom istoku i ne dozvolimo da primirje tamo ide preko naše grbače, gde bismo mi dodatno ispali grbavi kako bi se pokazalo da je glavna svetska sila pravična prema muslimanima gde god da žive, pa tako i na Balkanu.
Trenutak za zatezanje u Bosni i Hercegovini oko statusa Republike Srpske uopšte nije povoljan i mogao bi nas, slučajno ili namerno, prikazati kao jastrebove baš onda kada se priprema vađenje golubova iz šešira na Bliskom istoku. Stoga je u interesu naše nacionalne politike da baš sada povedemo računa o korektnim odnosima sa Bošnjacima u regionu kako bismo delima demantovali sve ono što se rečima pripisuje u narečenoj rezoluciji jednom delu naših (ne)delatnika, koji su se tada u Srebrenici pogrešno poneli i namestili, ili ih je neko možda baš tako i namestio kako bismo se mi danas znojili.