Jedva čekam svetu neđelju, lokalni „praznik demokratije“, groznicu izborne noći, preuranjena proglašenja - umal, grešna mi duša, ne napisah „preuranjene ejakulacije“, mada ne bih mnogo pogrešio da sam tako napisao - nekoliko „veličanstvenih pobeda“, seobu analitičara iz televizora u televizor, pritužbe na nepravilnosti, da ne dužim - uobičajenu postizbornu furtutmu.
Imam više razloga za jedva čekanje - o nekima ću danas pisati - ali glavni razlog je praktične prirode. Naime, komedijant slučaj je tako udesio da je sedište lokalnog odbora SNS-a smešteno u prostorijama Mesne zajednice, koja se, opet, nalazi iza moje zgrade, cca 20 metara od ulaza kome se, opet, određenim danima i satima ne može prići od parkiranih automobila SNS-ovog članstva i simpatizerstva.
Kao i većina Bg parkinga, parkinzi ispred i iza moje zgrade su i u redovnim prilikama pretrpani, da bi u predizbornostima - koje umeju da se otegnu - postali dibidus zagušeni. Kao „vlasni“ (i snalažljivi) ljudi, lokalni SNS odbornici i aktivisti uspevaju da se parkiraju na praktično nemogućim mestima, a bliži se dan - i nije daleko - kada će se parkirati u krošnjama drveća.
Drugi (važan) razlog mog nestrpljivog iščekivanja postizbornosti je obilje pičvajza, prdnjave, lupetanja, buke i besa koji su neiscrpno vrelo kolumnističke inspiracije i to baš u vreme pred takozvanu letnju pauzu kad srbski novindžiluk - među njima i moja malenkost - poseže za teladima sa dve glave, proplakalim ikonama i pacovima u pivskim flašama.
Mnoštvo je naših „posebnosti“, a jedna od njih je ta da izbori (svih nivoa i boja) ne razrešavaju političke napetosti zbog kojih su raspisani, nego ih dodatno usložnjavaju. Čisto sumnjam da će ovi biti izuzetak.
Takođe predviđam - a vreme neka me demantuje - da će biti postizbornih protesta u (diskretnoj) organizaciji bojkot-lobija, koji - malo otvoreno, malo ispod žita - radi na smanjenju izlaznosti (što i nije težak posao), ubacuje klipove u točkove dojučerašnjih koalicionih partnera, ukratko, čini sve - lupetam, ne čini ništa, a nada se profitu - da SNS što ubedljivije pobedi, sve u nadi će se onda stvoriti „kritična masa“. A posle, posle je samo nebo granica.
Tako bodrijarovski, svetski, a naše. Ovako to ide - ovo važi i za vlasti i za opozicije (svih boja) - smisli se poželjan razvoj situacije, iskopa se zamka stvarnosti i onda se čeka da stvarnost upadne u nju. U politici - i ne samo u politici - i inače se (dopola) tako radi, tako to ide, s tom razlikom što se gdegde proceni situacija i napravi plan kako situaciju preokrenuti u svoju korist.
Ako se tako radi, to bude dobar početak, a za dobar početak kažu da je polovina posla. Ali preostaje druga, teža polovina, koja zahteva naporan rad, a ne nadu u neočekivanu silu koja će rešiti stvar. I to zbog demokratskih principa slobodnog sveta (smeh vrabaca iz offa). Ili - tek je ovo scenario za preuranjenu ejakulaciju - očekivanje da će grupa N.N. građana koja nije izašla na izbore izaći na ulicu da izvrši pritisak šetanjem pasa i pravljenjem selfija.