U Novom izbornom ciklusu, opoziciona koalicija manja je nego u decembru. Jedni su izabrali borbu, drugi bojkot. Traženi novi izbori podelili su najveću opozicionu koaliciju "Srbija protiv nasilja", čiji ostaci pod sloganom “Biram borbu” izlaze u nedelju 2. juna na izbore.
Pored Ekološkog ustanka, na izbore izlaze Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije. Nasuprot “borbene” opozicije Stranka slobode i pravde, Srbija Centar i Zajedno doneli su odluku o bojkotu beogradskih izbora smatrajući da nisu obzbeđeni uslovi da izbori budu slobodni i pošteni.
Na izbore ne izlazi ni desno orijentisana koalicija NADA, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove kraljevine Srbije. Političke grupacije koje su najavile bojkot beogradskih izbora, na iste izlaze ali u drugim lokalnim samoupravama. Koja stranka izlazi gde, i u koaliciji sa kim, razlikuje se od grada do grada.
Trenutno stanje opozicije analizirali su u emisiji Usijanje prof. Vladimir Vuletić sociolog, dr Rajko Petrović politikolog i Vlada Kljajić politikolog.
- Podelama u opoziciji doprinela je činjenica da nemate ni jednu ozbiljnu razvijenu stranku. Nekada ste imali jednu Demokratsku stranku koja se od 90-tih razvijala - nekada jačala, nekada slabila, ali ste znali da takva stranka okuplja građane i da je gotovo uvek stožer oko kojeg se okupljaju druge opozicione stranke prilikom izbornih koalicija. Vi takvu stranku danas nemate. Neko je sistematski radio na tome da se ta stranka uništi. To su upravo frakcije unutar te stranke koje su imale neke razne ideje i htele da ostvare monopol unutar DS. To je ono što mi se čini da je ključni problm koji se obnavlja iz izbornog ciklusa u izborni ciklus - ocenio je Vuletić.
Kljajić je konstatovao da su podele nastale na osnovu želje za moći unutar opozicionih stranaka:
- Ovde dolazi do podele na osnovu toga ko će da ima moć u okviru opozicione scene. Imamo novu generaciju političara koja ne želi da bude pod okrilljem u ovom trenutku jednog od najačih opozicionih kandidata Dragana Đilasa. Pričam o zeleno-levom frontu na primer. Imate sve manje ljudi koji žele da se bave politikiom. Vidi se koliko je teško opoziciji da nađe ljude koji bi se kandidovali na lokalu. Izgubilo se poverenje u političke stranke. Imamo mnogo pokreta koji ne mogu da se konsoliduju na duži rok.
Petrović smatra da se postavlja pitanje da li bilo koja od političkih stranaka opozicije ima kako kaže tapiju nad određenim biračkim telom tj. postoje li njihovi stalni glasači
- Postavlja se pitanje da li bilo koja od tih politčkih partija opozicije ima tapiju nad nekim konkretnim biračkim telom. Ranje smo imali situaciju da je Demokratska stranka negde mogla da očekuje glasove od jednog profila glasača koji su građanski i prozapadno orjentisani. DSS je takođe imao profilisane birače. Sada je sve to maglovito. Sve ono što u ideološkom smislu može da ponudi bilo koja stranka iz redova opozicije može da ponudi i neka partija vladajućeg bloka. Ako su prethodni izbori u decembru pokazali da ujedinjena opozicija može da ostvari dobar rezultat na ove izbore Vladajuća koalicija izlazi jača, a opozicija kao dosta slabija.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: