Ni nalik na sebe danas nije bio Hamad Međedović u eliminaciji od dobrog znanca iz juniorskih dana Flavija Kobolija, pretrpevši neočekivano ubedljiv poraz od 3:1 u setovima.
Iskidane igre, velike iskazane nervoze koja je kulminirala lomljenjem reketa u trećem setu, lošeg procenta servisa i uz brojne neiznuđene greške protiv sveprisutnog i veštog Italijana – Hamadov neuspešan nastup u još jednom prvom kolu Grend slema je sigurno najveće razočarenje njemu samome, pa će sa svojim timom morati dobro da “prođe gradivo” pred početak sezone na travi (Štutgart, Vimbldon).
U odgovoru na pitanja srpskih medija da opiše ovaj meč, Hamad kaže:
“Ceo dan je bio težak, tu smo od 10-11 ujutru. Napravili smo drugačiji plan, jedva smo se malo zagrejali pred meč, malo odtrenirali. Uslovi su bili jako spori za igru, uslovi koje ja ne volim, hladnoća... On je igrao na visokom nivou i zaslužio je pobedu. Mučio sam se kroz ceo meč, nisam uspeo da pronađem svoju igru. Servis mi nije radio tokom celog meča, i bio sam napet od njegovog početka. Trudio sam se da ostanem miran, ali nisam uspeo i ta nervoza je eskalirala u jednom trenutku... Imao sam brejk lopte, nisam ih iskoristio, nisam se suzdržao”, objašnjava on.
U jednom trenutku je glasno zatražio “pomoć” od njegovog tima, i napomenuo da mu je potrebna “ceo dan”. Šta je to zapravo značilo?
“Tražio sam, eto, božju pomoć”, uz osmeh kaže Međedović. “Svašta mi teniseri kažemo u toku meča, ali ja sam ipak taj koji sebi treba da pomogne na terenu.”
Da li ga je nivo i stil igre Kobolija iznenadio do te mere da odgovora na prikazan nivo igre protivnika nije bilo u najvećem delu meča? Da li je ovo moglo da bude anticipirano?
“Svakog protivnika analiziramo u našem timu. Flavija znam još od juniora, ali me je definitivno iznenadio svojim nivoom, napretkom koji je ostvario. Svaki udarac je mnogo popravio u odnosu na pre. Gledao sam ga u Ženevi protiv Ruda, veoma me je iznenadio time što je tada pokazao i potvrdio da je igrač sa velikim kvalitetom”, prenosi nam Hamad.
Ovo je bio meč težak I zbog toga što Hamad nije uspevao da se izbori sa svojim emocijama. “Svaki igrač se bori sa emocijama, svi mi želimo da pobedimo. Neko to bolje krije, neko lošije. Mene su opet savladale emocije, iako na tome dugo radim. Smatram da je to sastavni deo sporta. Svi želimo da pobedimo.”
Ova godina za njega nije počela na željeni način, ali su zato poslednji turniri bili mnogo više ohrabrujući za njega – što komentariše na sledeći način:
“Jako težak je bio početak ove godine za mene. Imao sam jak virus, pauzu od dva-tri meseci – a mučio sam se i na delu turneje u SAD. I po povratku odatle sam bio bolestan, ali sada je najvažnije da sam zdrav I da nastavim predano da radim. Što se tiče tenisa, to mi je najmanji problem. Danas nisam igrao na svom nivou, nije tu bio ni servis ni forhend, čak ni bekhend. Moram da se trudim da budem konstantan. Igrao sam znatno bolje tokom kvalifikacija, a onda je nastupilo četiri-pet dana pauze – skoro kao da je počeo novi turnir... Ovo su skroz drugi uslovi nego tokom kvalifikacija, ali i te promene su sastavni deo tenisa i moraću da naučim da se nosim sa time”, završava ovaj razgovor Hamad.
Kurir sport / Vuk Brajović