U poslednjih nedelju dana ukrajinska vojska je pogodila dva ruska radara namenjena za upozoravanje na nadolazeće balističke rakete, a Kijev je dobio dozvolu ključnih zapadnih zemalja da koristi njhove projektile za napade unutar Rusije.
Sve ovo ukazuje da ovakvi udari, protiv kojih su od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. zdušno bili svi saveznici Kijeva pošto su strahovali od reakcije Kremlja, sada postaju sasvim realna opcija.
Čini se da je sve počelo iznenadnom posetom ukrajinskoj prestonici Entonija Blinkena, državnog sekretara SAD, koji je sam u više navrata ponavljao da Vašington ne ohrabruje Kijev da koristi američko oružje protiv vojnih ciljeva na teritoriji Rusije, ali da je na Ukrajincima da odluče kako će voditi rat.
Nekih nedelju dana nakon posete, koja se dogodila sredinom ovog meseca, Njujork tajms je objavio da Blinken traži od predsednika Džoa Bajdena da Ukrajini ukine restrikcije po pitanju korišćenja američkih raketa protiv Rusije.
Tekst ovog lista je objavljen 22. maja, a već narednog dana operativci ukrajinske vojne obaveštajne službe (HUR) pogodili su borbenim dronom ruski radar Voronjež u selu Glubokij u Krasnodarskom kraju.
Prema izvoru Kijev indipendenta, napad je izazvao požar na radaru koji se koristi za rano upozoravanje i obezbeđuje nadzor vazdušnog prostora na velikoj udaljenosti.
Narednog dana isti medij dobio je potvrdu napada i objavio da je HUR oborio rekord u dometu dronova prilikom udara na teritoriji Rusije, pošto se Orsk nalazi na 1.800 kilometara od mesta lansiranja bespilotne letelice.
Operativni opseg Voronježa M je do 6.000 kilometara, što je dvostruko više od najmoćnijih zapadnih taktičkih balističkih raketa koju Ukrajina trenutno poseduje, a to su američke ATACMS.
Ranije ovog meseca je i Dejvid Kameron, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, kazao da Kijev može po svom nahođenju da koristi krstareće rakete Storm šedou, dobijene od Londona, čiji je domet do 550 kilometara.
Ove rakete su ekvivalent francuskim krstarećim raketama SKALP, za koje je predsednik Emanuel Makron u ponedeljak kazao da "misli da im (Ukrajincima) treba dozvoliti da neutrališu vojne ciljeve (u Rusiji) sa kojih se ispaljuju rakete sa kojih se, u suštini, napada Ukrajina".
On je to kazao na zajedničkoj konferencije za medije sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcim, održanoj u Brandenburgu.
Prema podacima sa sajta francuskog Ministarstva odbrane, Pariz je Ukrajinu snabdeo raketama SKALP, ali nije navedena njihova količina.
Ove rakete nose visokoeksplozivne penetrirajuće bojeve glave teške 400 kilograma.
Makron je naglasio da Ukrajincima neće biti dozvoljeno da njima gađaju druge vojne mete osim onih koje je naveo, kao ni civilne objekte.
Pored ovog oružja Ukrajina od ranije raspolaže i američkim višecevnim lanserima raketa HIMARS čiji projektili imaju domet do 300 kilometara.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
(Kurir.rs/The New York Times/Voice of America/The Kyiv Independent/CNN/Preveo i priredio: N. V.)
Bonus video: