Specijani izveštač sa Rolan Garosa - Vuk Brajović
U Parizu je napokon ogrejalo sunce, a sličan doživljaj smo osetili kroz dve izuzetno važne pobede za srpski tenis.
Možda čudno zvuči, ali je danas verovatno manje važna Novakova od 3:0 nad Robertom Karbaljes Baenom od one koju je ostvarila 125. igračica WTA liste Olga Danilović nad desetom na svetu Amerikankom Danijel Kolins. Tri dramatična seta i duga pauza za kišu bili su potrebni da bi se 23-godišnja srpkinja “osvetila” za tesan poraz početkom maja u Madridu (isto u 3 seta, sa taj-brejkom) i ovim ostvarila svoju najvažniju pobedu na jednom Grend Slemu u karijeri. Volšebno se vraćala Olga u meč posle pretrpljenih brejkova, istrajala u borbenosti protiv igračice koja je ove godine pretrpela redak poraz (8 u 11 turnira) od prve na svetu Ige Švjontek, u inat nije dala da se Kolins odlepi čak i kada su je delila samo dva poena od pobede u drugom setu (5:3) i na kraju slavila sa svojom publikom i stručnim štabom na još jednom istaknutom plasmanu u treće kolo njoj omiljenog i najuspešnijeg Slema.
Naredni meč i prvi u karijeri sa Donom Vekić mami ka još višim ciljevima i ambicijama, gde 40-rangirana Hrvatica proživljava jednu od svojih nestalnijih sezona, a Olga se nalazi na krilima pobede i možda još i više nego što je bila pred meč sa Žabur prošle godine.
Zanimljivo je bilo na samom početku konferencije za medije, gde je u glavnoj sali Olga “zamenila” Novaka i preuzela palicu pred predstavnicima “sedme sile”. Pre nego što je napustio svoje mesto, Novak se malo “pitao” sa njom:
“Olga, hoćeš i ti na Olimpijske igre?”, pitao je Novak. “Moram da osvojim Garos ako mislim da učestvujem,” odgovara Olga.
“Eto, znači znamo šta treba da uradiš. Samo da ga osvojiš”, Novak nastavlja. “Sada moramo da igramo za mene”, kaže ona.
“Ništa, daću ti ja malo mojih poena”, opet će Novak. “Mislim da će mi trebati dupli poeni”, završava ovu duhovitu razmenu Olga.
"Veoma sam ponosna na to kako sam se borila, kako sam igrala... Moraš da pobediš najbolje ako želiš da budeš najbolja, to mi je bilo u glavi. Znala sam da će biti teško, ali sam znala i da sam u Madridu bila vrlo blizu. Eto, danas je meč sa njom otišao na moju stranu", kaže nam na početku konferencije za medije Olga.
"Ne znam koliko ljudi shvataju da je teško proći kvalifikacije, to su sve odlične igračice. Svake nedelje mora se igrati na nekom određenom nivou i nastojati da se bude zdrav. Kada si zdrav onda imaš šanse, a kada ne – onda ih nemaš. To je meni predstavljao najveći problem, i dalje se nosim sa nekim stvarima, ali dok sam na terenu borim se do kraja. Nadam se da ću odigrati punu sezonu, bez pauza, i da ću se popeti na WTA listi. Nekada je teže proći kvalifikacije nego proći kolo u glavnom žrebu”, objašnjava nam izazove Danilovićeva.
Da li Olga očekuje da će ovakvi uspesi biti učestaliji u budućnosti?
"Znam da mogu da ostvarim još mnogo toga u mojoj karijeri ako budem zdrava. Pokazala sam da mogu da igram dobro; prošle godine sam ovde igrala treće kolo, pretprošle drugo, pobeđivala dobre igračice, ali... Idemo korak po korak", umerena je ona.
Upitana (po milijarditi put, njena opaska) o tome šta joj znači Novak Đoković, Olga odgovara:
"Ne znam jesmo li u našoj zemlji svesni šta imamo; najveći teniser svih vremena je naš. Vidite šta radi za Srbiju, kako nas predstavlja na najbolji mogući način. On je fin, iskren, skroman, i dalje broj jedan – ali pre svega normalan i jednostavan momak. Otvoren je uvek za to da sa nama mlađima podeli svoja iskustva, da nam pokaže šta je naučio iz svojih grešaka kako ih mi ne bismo pravili. Trudim se da cenim svaki trenutak koji provedem s njim".
U njenim očima viđene su i suze posle meča…
"To je predstavljalo odrešeno olakšanje, razrešenje, jer sam imala i dalje gorak ukus iz Madrida. Prešla sam u međuvremenu preko toga, ali znala sam da sam bila blizu pobede, stekla dobre šanse za to…Želela sam revanš, ta emocija me je pokretala – a onda mi je pao kamen sa srce posle meč lopte. Prođu ti u mislima svi teški momenti, gde sam se pre dva meseca mučila s kolenom, a sada sam ovde... Ponosna sam kako sam se izborila sa svime što je nosio ovaj meč – fizički napor, neizvesnost, prekidi, kiša, 5:3 u drugom…”, iskrena je Olga.
Da li oseća da situacija sa kolenom ide u pravcu trajnog rešenja, što bi joj omogućilo da prikaže svoj pun potencijal?
"Svi me poznajete jako dobro, sigurno znate koliko često imam fizio-traku na kolenu... U ovom momentu stanje sa kolenom je dobro, ali tu povredu vučem dugo vremena. Učim da se nosim sa time, da ublažim bol, da se “sprijateljim sa povredom” jer ću onda moći da upravljam njome i da sebe prilagodim zahtevima takmičenja u tom smislu. Trenutno je dobro, ali nije uvek, skoro da je stanje “kako mu se ćefne".
Da li je Olgi ponekad potrebno da joj proradi inat, da oseti poseban izazov kako bi igrala svoj najbolji tenis – gde opasnost da se uljuljka može da predstavlja uobičajena protivnica po uobičajenom takmičarskom danu?
“Ne brinite za mene i inat”, uz smeh kaže ona, i dodaje: “I kad nema povoda za inat, ja ga stvorim. U meni je velika želja za pobedom. Lakše je motivisati se da se to ostvari pred velikim brojem ljudi, na velikom terenu, protiv velike rivalke... Uvek igram dobro protiv onih boljih, trebalo bi da igram bolje i protiv onih slabijih igračica – I to je neki novi nivo teniske zrelosti koji bih trebala da ostvarim, to je neki sledeći nivo.
“Ovo je jedna od najvećih pobeda u mojoj karijeri, ali sigurno nije najveća. Protiv takve igračice - da, ali tu je i finale u Moskvi kada sam pobedila Potapovu. Ona tada nije bila tako dobro rangirana, ali su mi ta pobeda i trofej mnogo značili. Ne mogu da poredim te pobede, ne želim da zaboravim neke vrhunske pobede... Recimo, pobeda protiv Sevastove koju sam ostvarila na debiju za reprezentaciju je takođe bila posebna. Ovakve pobede ostanu u sećanju, ali ne znam da li bi mogla da izdvojim baš jednu koja je najbolja. Ne želim da zanemarim lepa osećanja koja sam imala tada kada su te razne pobede ostvarenje”, prenosi nam Olga.
Pred naredni meč sa Donom Vekić Olga kaže: "Koliko god bila srećna sad, ova današnja pobeda bila je samo još jedan meč, i to meč za treće kolo. U žrebu su sada ostale vrhunske igračice i moraću da igram na najboljem nivou da bih imala šansu. Šta god uradila – pobedila, izgubila, sutra je novi dan – i to je najbolja rečenica koja opisuje sve ovo. Ponekad te ona iznervira, ali stvarno je tačna. Sazrela sam u međuvremenu u nekim stvarima, jer da mi se pre ovo desilo možda bih letela više - mada nikada nisam bila taj tip - i bilo bi mi dosta, ali sada na sve gledam normalnije. Očekujte borbu sa Donom, to uvek mogu da obećam. Boriću se kao što sam i danas na 3:5 u drugom setu. U glavi mi je tada bilo "igraj, ne daj"; nisam želela da žalim za nečim što nisam probala da učinim. Dona je dugo bila u top 20, i mogu da vam potpišem da ću se boriti”, insistira ona.
Nikada nisam volela da pričam o povredama... Problem sa kolenom je hroničan, ali sam u vremenu van terena naučila vežbe koje mi više odgovaraju, tretmane koji mi odgovraju. Poznajem bolje tu povredu, postajem prijatelj sa njom. Tipa - ovaj bol je podnošljiv, mogu dalje. Ovaj bol nije podnošljiv, trebalo bi da prestanem. Ne razmišljam o tome u toku mečeva, naučila sam da se sprijateljim s povredom i da je sklonim što više mogu.
Zamoljena da prokomentariše izjavu Endija Rodika da mu se čini da se nije penzionisao od tenisa već od čekanja, Olga potvrđuje: “Kada bih mogla da objasnim tenis u jednoj reči, to je – čekanje. Čekate meč, čekate da prođe kiša, čekate da jedete, da se oporavite. Zaista je tako…” slaže se Danilovićeva.
Kurir sport / Vuk Brajović
BONUS VIDEO: