Nedeljni izveštaji o nesrećama na našim putevima liče na biltene s ratišta - prebrojavamo mrtve i ranjene.
Ali treba li sve nesreće pripisati posledicama sila na koje ne možemo da utičemo? Teško. Biće da je nešto i do nas...
Pravnici i sociolozi gotovo su jednodušni u uverenju da pooštravanje kaznene politike ne smanjuje broj ubistava. I tu ima logike: onaj ko zapadne u stanje svesti u kom može da smrska glavu ili probode srce drugom ljudskom biću, svakako da ne razmišlja racionalno, između ostalog ni o kazni koja ga čeka.
Ali saobraćajni prekršaji u najvećem broju slučajeva posledica su bahatosti, gluposti i nedovoljne obučenosti.
Nepoštovanje propisa o vozačima s probnom dozvolom (ograničenje snage vozila, zabrana noćne vožnje, nulta tolerancija na alkohol...) stvar je izbora vozača - hoće li ih se pridržavati ili neće. A na njegovu odluku i te kako utiče težina kazne. Visina novčanih kazni za ove prekršaje više ne predstavlja problem ni za koga ko ima dovoljno para da napuni rezervoar automobila. To obesmišljava čitav koncept probne dozvole - u principu odličan i uveden s razlogom.
Kad je reč o gluposti, stvari stoje slično. Onaj ko misli da alkohol ne utiče na njegovu sposobnost upravljanja motornim vozilom - što je eklatantan primer gluposti, ili onaj ko zbog izazova na Tiktoku ili atraktivnog snimka na Instagramu uđe u suprotan smer na auto-putu, po pameti se ne razlikuje od magarca. A on, poznato je, razume samo jezik štapa. Budući da naše zakonodavstvo ovu meru ne dozvoljava, ostaju samo drakonske kazne.
Bahato ponašanje na drumu, koje se ogleda u nepoštovanju saobraćajnih propisa i neuvažavanju drugih vozača, možda je najčešći uzrok saobraćajnih nesreća. Kako se društvo, država i njeni organi bore protiv takvih vozača? Uzmimo ovaj primer: vozača koji na auto-put vozi 230 kilometara na sat, što je brzina u kojoj se auto pretvara u nenavođeni projektil, čeka kazna - kad ga uhvate - od 120.000 dinara. Budući da su automobili kojima se ovi prekršaji čine, po prirodi stvari, veoma snažni, luksuzni i skupi, ovakva kazna nikako nema ni odvraćajuću ni osvetničku funkciju. Praktično jedina posledica koju vozači trpe je stajanje na suncu dok im policajci iz presretača pišu prijavu.
Nije prošlo mnogo od gromoglasnog najavljivanja zakona koji će omogućiti oduzimanje vozila bahatim vozačima. Kad je objavljen sadržaj ovog akta, videlo se da od toga neće biti ništa: slučajevi u kojima je predviđena ova mera bili su toliko složeni i retki, da su veće šanse bile da Merkur zađe u sazvežđe Jarca nego da policija stekne pravo da potencijalnom ubici na četiri točka oduzme auto.
I ovaj slučaj, i opšta kaznena politika u saobraćaju kao da su blagonakloni prema vozačima. Što je u redu, veoma su brojna i u javnom životu uticajna grupa. Ali uz njih se provlače i vozači koji ne znaju ili ne poštuju propise, bahati i glupi.
A nas ostalih ipak ima više.