Vraćajući se sa posla zadnjim autobusom u kasne sate, iscrpljena, doživela je nešto što je ostavilo veliki utisak na nju. Nije ni slutila da će nakon nekoliko minuta zaboraviti i umor i kišu i naporan dan i da će joj u glavi biti samo jedna misao.
Slavicu iz Pančeva iznenadio je gest jednog mladića 29. maja, a pod kakvim utiscima je bila govori i činjenica da nije mogla da sačeka jutro, već je odmah po ulasku u kuću svoje emocije podelila u grupi "Pančevke i Pančevci na Fejsu".
Naime, dirnuta gestom, poželela je da podeli svoje utiske i tom prilikom zamolila virutuelne prijatelje da joj pomognu da pronađe dečka koji joj je ulepšao dan.
Vraćala se sa posla zadnjim autobusom i kada je izašla, na stanici ju je dočekao pljusak. Razmišljala je šta će, te je odlučila da malo pričeka pod nastrešicom da se nevreme stiša. Međutim, kiša je padala sve jače, a i bilo je prilično kasno da bi sama stajala na ulici. Tada je ugledala parkiran auto u kojem su bili devojka i mladić. Pomislila je "možda čekaju nekog". Međutim, usledilo je ono čemu se nije nadala.
- Mladić je izašao iz auta i ušao u kuću. Ja sam odlučila da krenem svojim putem kad sam čula da neko viče i trci za mnom: "Gospođo, gospođo stanite". Nije mi bilo svejedno, sustigao me je i pružio kišobran. Ja sam onako iznenađena rekla: "Ne hvala", ali on je insistirao. Pristala sam, ali sam mu rekla da bih mu vratila kišobran. Rekao je da nema potrebe - Potvrdila je Slavica u razgovoru za Telegraf.
Ona sada pokušava preko društvenih mreža da stupi u kontakt sa mladićem kako bi mu se zahvalila i vratila kišobran. Kako je opisala, visok je, nosi naočare i misli da nema više od dvadesetak godina, te da se kuća u koju je otišao po kišobran nalazi preko puta autobuskog stajališta.
- Bila sam u šoku. Prvo sam pomislila da me neko juri da mi otme torbu, jer u današnje vreme je to češći slučaj nego da vam neko pomogne. Posle moje objave mi se javila jedna devojka koja misli da poznaje momka. Potražiću ga tokom vikenda - priča Slavica.
Ona dodaje da je dečko pomogao njoj iako je on sam pokisnuo. Nakon što je uspeo da je stigne i da joj kišobran, kisnuo je vraćajući se do auta, a Slavica je ostala zbunjena.
- Što je najveći apsurd tog dana (29. maja 2024) je i mom sinu bio rođendan. Rekla sam sebi "Bože, kao da gledaš u mene. Nagradio si me pre 36 godina i evo, opet si mi se javio". Čitam komentare nekih koji me poznaju i kažu da Bog sve gleda i vraća. Kažu: "Ti si bila dobra prema nekim ljudima kada su bili u nevolji". Momku veliko hvala. Pokušaću da ga nađem i vratim taj kišobran. Kupiću mu čokoladu, to je najmanje što mogu da uradim i da mu zahvalim. Živ i srećan da bude. Tekst sam pisala skoro u ponoć, nisam mogla da sačekam jutro - zaključila je Slavica.
Pančevci su bili oduševljeni Slavičinom objavu u lokalnoj grupi, a komentari pohvale za momka samo su se nizali.
- Ima mnogo kulturne, vaspitane i divne omladineč. Zaslepljeni budalaštinama, problemima, ne vidite lepotu i empatiju oko vas samih. Samo crnilo. I drvo će vas zaštititi, ali vas je briga, a ono je tu, u svojoj raskoši. Gde je empatija? Ne vidimo dobrotu i onda se čudimo za nečiji samo ljudski gest. Dečku sva sreća i njegovim roditeljima, jer su vaspitali jedno humano i divno biće;
- Ponosan sam što sam Pančevac upravo zbog ovoga,ima dobrih ljudi;
- Svaka čast. I meni je auto stao. Jedan čovek dok je šetao sa ženom prišao je da mi pomogne, a drugi je upalio sva četiri žmigavca na svom autu i takođe pritrčao u pomoć. Ssvaka im cast i veliko hvala;
- Od loših primera kojima previse dajemo na važnosti, ne vidimo i ne isticemo one lepe. Pohvala za mladića, ali i vama što ste ovo objavili;
- Divan i plemenit gest lepo vaspitanog mladića, neka služi za primer kako treba pomoći nekome kada je to potrebno - pisali su oduševljeni Pančevci.
(Kurir.rs/Telegraf)