Uoči Međunarodnog dana zaštite životne sredine, koji će ovog 5. juna u svetu biti obeležen pod sloganom „Putovanje u zeleniju budućnost“, Srbija Ziđin Koper ugostila je danas buduće inženjere zaštite životne sredine, studente Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Njih su u rudarski grad i kompaniju doveli profesori radi terenske nastave i stručne prakse, ali i organizovane sadnje crnog bora duž puta ka rudniku „Jama“.
Za nepuna dva sata, na toj lokaciji posadili su 300 mladica četinara.
„Do pre pet godina ovde je bilo odlagalište raskrivke. Morali smo najpre da raščistimo, pa rekultivišemo teren i tek onda posejemo travu. Zeleni „tepih“ znak je da je ova lokacija oživela, a metamorfoza će za nekoliko godina biti potpuna, kada mladice koje smo posadili porastu i postanu lepa borova šuma. Ova akcija je deo šire kompanijske strategije očuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine koju realizujemo korak po korak. Dosad je u Boru i Majdanpeku, u različite ekološke projekte, Srbija Ziđin Koper investirala preko 200 miliona dolara. Sanirano je oko 200 hektara degradiranog područja i posađeno 560 hiljada sadnica. Dobar primer je i rekultivacija „Visokih planira“ koju smo počeli u Boru, gde je dosad ozelenjeno preko 355 hiljada kvadrata“, kazao je generalni menadžer Sektora za društveno-odgovorno poslovanje u Srbija Ziđin Koper Džang Jičeng.
Profesor dr Aleksandar Cvjetić podvukao je da je Rudarsko-geološki fakultet baš radi ravnoteže između rudarstva i ekologije pre nekoliko godina otvorio smer „inženjerstvo zaštite životne sredine“. Rudarstvo, kako je rekao, ne mora nužno biti privredna grana koja uništava životnu sredinu.
„Svake godine u ovo doba RGF organizuje i terensku nastavu za svoje studente, jer jedno je kada im mi opisujemo njihov budući poziv, a sasvim je druga priča kada oni na licu mesta vide ono što uče kroz teoriju. Bor je grad sa rudarskom tradicijom dužom od 100 godina i zbog toga mu se vraćamo svake godine“, kazao je profesor Cvjetić.
Studentkinja treće godine Katarina Polić prvi put je došla u Bor.
„Terenska nastava nam mnogo znači, jer u praksi možemo da vidimo sve ono za šta se školujemo. Profesori umeju da kažu da u životu nema loših odluka, već loših inženjerskih rešenja i zato se trudimo da postanemo dobri inženjeri i doprinesemo očuvanju životne sredine“, kaže ona.
Studenti su nakon sadnje crnog bora nastavili praktičnu nastavu u drugim kompanijskim pogonima. Nadležni u Sektoru zaštite životne sredine pokazali su im na licu mesta kako se tretiraju rudničke vode, opasni otpad i prašina, ali i kako kompanija brine o ozelenjenom području oko najvećeg rudnika i njegovih pratećih fabrika. Budući akademci posetili su flotacijsko jalovište u „Velikom Krivelju“, kao i postrojenje za tretman otpadnih voda kod rudnika „Jama“ .