ZBOG UBITAČNIH RUSKIH DRONOVA STVARAJU EVROPSKI ŠTIT! Na pomolu zajednička PVO, upućena i PROZIVKA Nemcima: Ovo je NAJVEĆI PROBLEM
Evropska unija razmatra uspostavljanje sopstvenog protivvazdušnog štita nakon što su lideri bloka ove nedelje dali podršku grčko-poljskoj inicijativi.
Premijeri dve zemlje, Kirijakos Micotakis i Donald Tusk, izneli su tu ideju predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u pismu ranije ovog meseca.
Nakon što je fon der Lajen, koja očekuje drugi mandat nakon izbora početkom juna, brzo podržala ideju, visoki diplomata EU Žozep Borel takođe je dao znak podrške.
- Pozdravljam to što države članice kažu da bi branile naš vazdušni prostor, zašto bismo na to gledali na fragmentisan način - Borel je rekao uoči sastanka Saveta za spoljne poslove 28. maja u Briselu.
Borel je rekao novinarima da se tom idejom postavlja mnogo pitanja.
- Ali đavo je u detaljima. Gde će biti postavljena ova protivvazdušna odbrana? Na granici? Kojoj granici? Sa kojim kapacitetima? Sa kojim sredstvima - zapitao je on.
Micotakis i Tusk su u svom pismu rekli da zamišljaju "sveobuhvatan sistem protivvazdušne odbrane za zaštitu zajedničkog vazdušnog prostora EU od svih nadolazećih pretnji", navodeći rat u Ukrajini kao ključnu motivaciju.
Pored opipljivih, vojnih koristi koje bi takav poduhvat mogao doneti, dvojica lidera su tvrdila da bi zajednički program signalizirao potencijalnim napadačima da je EU ujedinjena u odbrani.
Ta formulacija bi se mogla posmatrati kao prikrivena "prozivka" na račun Berlina, gde se uveliko govori o formiranju koalicije za protivvazdušnu odbranu u okviru Evropske inicijative za nebeski štit, koja sada broji 21 zemlju članicu. Nemački zvaničnici pokrenuli su inicijativu 2022. godine usred šoka nakon ruskih napada na ukrajinsku infrastrukturu i naseljene centre raketama i dronovima.
Tusk je ranije rekao da želi da se njegova zemlja pridruži, ali se suočio sa protivljenjem predsednika Andžeja Dude, koji je ponovo izabran 2020. uz podršku tada vladajuće stranke Pravo i pravda.
Projekat je u suštini evropski izdanak NATO arhitekture protivvazdušne odbrane, čiji je cilj koordinacija nacionalnih nabavki i osiguranje interoperabilnosti između senzora i presretača.
Ali nisu sve zemlje članice EU prihvatile tu ideju, delom zato što se za nabavku potrebnog hardvera u velikoj meri oslanjaju na neevropske proizvode, uključujući izraelsko-američku raketu Strela 3 i američki sistem Patriot.
Nemačka reakcija na grčko-poljski predlog je za sada "prigušena", a zvaničnici kažu da nemaju ništa protiv sve dok se ne meša u njihovu inicijativu.
- NATO ostaje najveći i najvažniji odbrambeni savez za Evropu - rekla je državna sekretarka Simtje Meler novinarima uoči sastanka Saveta za spoljne poslove ove nedelje. Ona je iznela ideju da se kanali nabavke i finansiranja bloka koriste kao mehanizam za snabdevanje nemačke inicijative.
Na kraju, sastanak saveta je došao i prošao bez ikakve akcije po tom pitanju, prema zvaničnicima u Berlinu i Briselu. Portparol nemačke vlade rekao je da se grčko-poljski predlog pojavio samo na periferiji, dok je portparol EU rekao da formalizovanje nacionalnih predloga nije posao panela za početak.
(Kurir.rs/Defense news/Preneo: Đ. M.)
Bonus video: