Pevač Sinan Sakić preminuo je 1. juna pre šest godina. Njegova porodica i dalje teško prihvata činjenicu da njega više nema, a nedostaje i fanovima, koji i dan danas slušaju njegove pesme. Hitovi poput "Izađi na pet minuta", "Sudbina me na put šalje", "Ne spuštaj na prozore roletne", "Reci sve želje", "Zoko moja, Zoko", "Ej otkad sam se rodio", "Sudbina me na put šalje" i mnogi drugi se ne zaboravljaju.
Sinanov život bio je uzbudljiv. U mladosti nije imao ideju da se bavi pevanjem, ali ga je jedan susret u kafani ipak odveo na tu stranu. On je u rodnoj Loznici radio kao konobar u jednom lokalu, povremeno je svirao i bubnjeve, a onda je na nagovor jednog gosta, koji je bio iz muzičkog sveta, i zapevao. Tada se sve promenilo i on je započeo pevačku karijeru i postao je jedan od najpopularnijih pevača na ovim prostorima.
Prema podacima koji se mogu naći na internetu, Sinan je bio ubeđen da ne zna da peva. Jedne večeri mu je gost u kafani ponudio tadašnjih 500 dinara, što je tada bilo njegove dve plate, samo da čuje kako peva. Svojom izvedbom ga je oduševio i tada je počeo da krči estradni put.
Sakić je prvi album snimio 1982. godine, a bubnjeve, za koje je prvi put seo sa 13 godina, svirao je do 1984.
Bio je član čuvene petorke Južnog vetra. Pod upravom Miodraga Ilića, poznatijeg kao Mile Bas, sa Miletom Kitićem,Kemalom Malovčićem, Šemsom Suljaković i Draganom Mirković deset godina je punio stadione širom tadašnje Jugoslavije.
Kasnije se odvojio od Južnog vetra, ali je nastavio da niže hitove. Njegove pesme, kao i čuveni koncerti na beogradskom "Tašmajdanu" postali su legendarni.
Sinan je bio privržen porodici. Imao je dva braka i četvoro dece. Prvi put se oženio po osluženju vojnog roka sa samo 18 godina. Njegova prva supruga Velida je iz Janje i njena porodica je bila imućna. Rodila mu je dvoje dece Rašida, koji je preminuo prošle godine i Medu, koji je krenuo očevim putem i bavi se pevanjem.
Ta zajednica nije opstala. Razveli su se, aon se drugi put oženio 29. juna 1981. godine. Njegovo srce osvojila je Sabina sa kojom je ostao do kraja života. I ona mu je rodila dvoje dece, ćerku Đulkicu i sina Alena, koji je za poziv izabrao estradu, ali sasvim drugačiji žanr od očevog. Sabinine sinove Ernesta i Elvisa gledao je kao svoju decu.
Legendarni pevač nikada nije krio da je voleo boemski život. Jednom prilikom je ispričao i da je duhovni mir pronašao u Indiji, kod duhovnog vođe Sai Babe, koji je, kako je Sakić tvrdio, pomogao i njemu i njegovoj porodici.
Bio je izuzetno emotivan, kolege su ga izdvajale kao jednog od najboljih među njima, imao je veliko srce i svima je želeo da pomogne. I kada je birao pesme, ona je morala da ga dotakne. Numeru "Oče moj", koju je posvetio ocu koji je mlad preminuo, jedva je snimio. U studiju je grcao u suzama i zbog prevelike emocije gotovo nikad je nije izdvodio na koncertima.
U njegovu čast, udovica Sabina je u Loznici otvorila muzej gde se mogu videti mnogobrojne Sinanove lične stvari, nagrade i fotografije, ali i klavir koji mu je kupila za rođendan.
Sinan Sakić je pre smrti bolovao. Lečio se i u Tuzli i u Beogradu. Trebalo je da mu se izvrši transplatacija jetre, ali se njegovo stanje pogoršalo i on je preminuo 1. juna 2018. godine u svom stanu u Beogradu.
Sabina je nedavno za Kurir ispričala kako joj je umro u zagrljaju.
- Pokidao je sve cevčice s vrata i tražio da potpiše da ide u svoj stan da bude s porodicom. Kod kuće smo spremili sve kao da je u bolnici. Lekari su dolazili svakog dana. Poslednjih dana nije toliko patio, nije imao specijalne bolove. Niko od nas nije očekivao da će otići. Umro mi je na rukama, u zagrljaju - ispričala je Sabina kada smo je pre nekoliko nedelja posetili u muzeju u Loznici.
Bonus video: