NOVAKOV "HARDVER" ĆE BITI NA TESTU! Šta čeka Đokovića protiv Musetija? Italijanska kuhinja može da ZAKUVA veliki problem!
Specijalni izveštač Kurira sa Rolan Garosa, Vuk Brajović
Pakleno je izgledalo “vatreno krštenje” skoro nepoznatog ali talentovanog Lorenca Musetija u mečevima sa Novakom Đokovićem te 2021. na Rolan Garosu, u meču osmina finala u kome je Italijan poveo sa 2:0 u setovima a na 4:0 u petom morao da preda zbog povrede leđa iskusnom asu iz Srbije. Od tada pa do prve pobede Italijana nad Novakom prošle godine u osmini finala Mastersa u Monte Karlu (4-6 7-5 6-4) najbolji igrač sveta se dobro sećao toka tog prvenca, znajući da će od “Lorija” uvek moći da očekuje pretnju tokom meča i potencijalno neizvestan ishod. Iako je u narednim mečevima “Il Miljore” na hardu petstotice u Dubaiju i Mastersa u Parizu bio ubedljiv u po dva seta (6-3 6-3 / 6-0 6-3) šljaka je ambijent u kome se Museti oseća komotno da kroz rovarenje po terenu iz svih uglova i stalne promene ritma i pravca nastoji da izbaci Novaka iz željene dominantne pozicije i kroz izmaranje dovede do neočekivano većeg broja neiznuđenih grešaka.
Kako i u prvom meču u Parizu, tako i u tom četvrtom u kneževini taj plan igre smišljen u kolektivnoj “italijanskoj kuhinji” kombinovanih stručnih timova na turneji veoma bliskih “Azura” je dao željeni rezultat i po pobedi, ali još važnije po tome da je Museti definitivno “ušao” u Novakovu glavu kao igrač čija pojava u žrebu pali neke posebne lampice upozorenja. Godinu dana kasnije, u sezoni za koju se nadamo da će po konačnom ishodu njenog (nereprezentativnog) dela na šljaci biti slična kao i ova, Novak je opet u osmini finala i opterećen raznim “bubicama” uspeo da povrati šampionsku auru i posle pravog tobogana u prvom i početkom drugog seta ostvari važnu pobedu na šljaci u godini kada se prva prilika za osvajanje 25. Slema i možda poslednja na Olimpijskim igrama upravo nudi na šljaci Rolan Garosa.
Od tada do danas Novak je na toj sudbonosnoj šljaci “krpio” gemove, setove, mečeve, kola, turnire – ali i glavu (posle nemilog i destabilizujućeg incidenta sa povredom od termosa u Rimu) i posle verovatno najboljeg meča koj je u ovom delu sezone odigrao na najsporijoj i najtežoj podlozi za igru u tenisu (3:0 protiv Karbaljes Baene) ponovo došao na “kotu Museti”. Proces ubrzane konsolidacije forme, fizičke pripremljenosti (možda i najproblematičnije u dugom nizu godina za “Džokera”), adaptacije igre i brzine reakcija na zahteve šljake, uspostavljanja mentalne rezistentnosti i vraćanja samopouzdanja i šampionskog stava na terenu time dolazi do svoj najozbiljnijeg testa. Museti je bio odličan protiv Galana a naročito srčano bodrenog domaćeg veterana Monfisa i sigurno se “radi” time da može barem da ponovi nivo igre i izazova iz 2021. i dovede Novaka u situacije koje smo nažalost prečesto viđali od tog baksuznog polufinala Dejvis Kupa u Malagi – preko Melburna, Indijan Velsa, Monte Karla, Rima – do iznenadno izabrane Ženeve, u kojima ne veruje u sebe, nema dah da iznese fizičke zahteve meča, traži iznuđena rešenja umesto da nametne ona prava, strahovito podbacuje na servisu i kasni na riternu. Ako je te 2021. Novak možda bio malo i umoran, čak i potcenio mladog izazivača ili kalkulisao sa utroškom energije i korišćenjem pobedničke aure u destabilizaciji protivnika i pre početka meča – sada će barem biti rasterećen svega ostalog osim pravih zahteva da se odigra na najboljem mogućem nivou, u tome usklađen sa veoma brojnim osveženim timom poznatih saradnika koji mu ovde (uz članove porodice) sada znači kao “ceo svet”.
Šta nas je obradovalo kod Novaka protiv Karbaljes Baene, a da bismo voleli da ponovo vidimo protiv Musetija?
Novak je brže savladao izazov fizičkog ulaska u meč i postizanja “radne temperature” nego na svim mečevima na šljaci ove godine, čime je sebi omogućio bolje kretanje, pripremu za razne udarce, primenu efikasne strategije i kreativno razmišljanje u traženju rešenja za realizaciju poena. Iako je malo “škripalo” na servisu u prvom setu, drugi i treći su se približavali nivou ustanovljenom u eri “velikog maga početnog udarca” Gorana Ivaniševića koji je tim prenesenim stručnim I praktičnim znanjem Đokoviću omogućio da se uspešno nosi i osvaja najvažnije trofeje među više pridošlih generacija mladih asova, a samopouzdanje na servisu je uticalo i na bolju anticipaciju za ritern, koji je u drugom setu krenuo da “tuče” po već u glavi poraženom Špancu i tera ga van terena u nekomforne pozicije. Konsekutivni raspad Roberta pratila je sve veća učestalost onih pravih Novakovih visprenih i efikasnih poteza I rešenja, izvedenih tečno i u stabilnom ritmu – uz obnovljeno nesmetano i glatko kretanje po terenu (posle nekih saplitanja I posrtanja viđenih i u tim “mečevima za zaborav” ranije ove sezone). Novak je, ukratko, taj meč počeo kao neki “alternativni” a završio ga kao “onaj pravi, stari” i to potvrdio uz stalni osmeh na licu tokom konferencije za medije.
Ipak, pitanje koje ne smemo a da ne postavimo pred ovaj meč je – šta bi bilo da je Karbaljes Baena bio malo više koncentrisan, strpljiv, otporan na tenziju proizvedenu poimanjem veličine prilike/ambijenta/protivnika i opušten da slobodnije udara i da se rastrči sa ciljem ofanzive a ne trapave defanzive koja ga je samo dodatno zakopala? U svetlu onoga što bismo mogli da očekujemo od “kolektivne stručne Italije”, odnosno trenerskih saveta za Musetija, ove teme otvaraju široku debatu po pitanju toga šta Museti želi i može da ostvari protiv Novaka u ovom momentu, i koje su konotacije ovog momenta u turniru za obojicu?
Jedna lasta ne čini proleće, a po ovoj pariskoj kiši i vlažnosti sve ono što je bilo lepo protiv Baene nije dovoljno da se smatra da je Novak nepovratno konsolidovao igru i mentalnu stabilnost u ovako izazovnim uslovima koji ne odgovaraju brzini i ritmu koji inače voli da nameće. Zbog toga će Museti nastojati da od početka bude maksimalno brz u kretnji i skeniranju Novakovog opsega udaraca i kretnje kako bi osetio da li je negde nešto “krhko” i spremno za probijanje. Sveža pobeda protiv Italijana u Monte Karlu i agregatno sve prethodne su zasigurno deo Novakovog softvera, ali će ovde hardver (fizički aspekt) biti na primarnom testu, odnosno – ko će se prvi nametnuti u razmenama, odbrambenom odgovoru na izazove gađanja slabijih tačaka, adaptaciji u promeni ritma, nametanju agresivnosti, kreiranju mogućnosti za vinere, rešavanju izvedenih situacija iz sredine terena i na mreži i osvojiti nivo mentalne stabilnosti za dalje upravljanje svojom igrom i mečem na dominantan način – a da su pritom oba servisa i ritern barem na 75% od potrebnog standarda za Grend Slem mečeve. Kao trenutno fizički manje agilan u ovom paru, Novak bi trebao da pametno i postepeno “širi” polje igre (uz što jače i precizne duboke udarce sa osnovne linije) i ne dozvoli Musetiju da krene da ga šeta i brzim spinovima baci u defanzivu i dalje od osnovne linije. Đoković će ulaskom u teren iz tako izgrađenih poena želeti da skrati broj razmena i njihovo trajanje, i natera Musetija da se upušta u vantaktičke avanture traženja prostora i načina da se protivnik izmesti, probije ili natera na mrežu bez dobrih odbrambenih opcija – što je tek povremeno funkcionisalo u mečevima kada je Novak već do tada sticao stabilnost u realizaciji plana igre i nedostižnu prednost.
U uslovima smanjenog uticaja servisa na igru u večernjem terminu (uz spore loptice i vlažniji vazduh i podlogu) biće važno svesti duple greške na minimum i preciznim “spot-serviranjem” i jakim kik-servisima terati protivnika da nagađa gde bi mogla da bude prva tačka interakcije njegovog reketa i dolazeće loptice – a serveru anticipacija za ulazak u teren, izlazak na mrežu ili udarac (ili sekvencu udaraca) kojim bi se onaj drugi stavio što brže i dublje u pasivan položaj i terao ili na grešku ili lakši viner. Kako ćemo skoro sigurno u većem delu meča pratiti poene sa 4-8 i 9 i više razmenjenih udaraca, energetska efikasnost i čuvanje tela od napora preteranog trčanja i težine udaraca bi bila izuzetno važan konstruktivni deo strategije za pobedu u ovom meču, jer će on snage u mnogo čemu zavisiti kako će se prema izazovima postaviti i ruke i um, odnosno kako će obojica igrača nastojati da dođu u poziciju da ostvare neki vid prednosti u gemu i setu. Mogućnost nametanje tempa, ritma i dinamike će značajno uticati na mentalnu stabilnost, samopouzdanje i odlučnost u donošenju pravih odluka za dati momenat u meču, i to su zadaci koje će obojica igrača morati da ispune kako bi došli do pozicije prednosti. U ovom procesu je Novak Đoković verovatno neprevaziđen strateg – jer je, na kraju krajeva, morao da prevashodno time načne i konačno nadigra instituciju Rolan Garosa Nadala i sve ostale izrazite šljakere kako bi čak tri puta u ovoj jednostranoj eri osvajao Trofej musketara.
Iz ugla teniske analitike i statistike lepo zvuči reći da je i ovaj meč ovih protivnika na najvećoj svetskoj sceni jedan u kome će Novak Đoković odlučivati o njegovom toku i ishodu, ali nam upravo taj igrač treba potvrditi da je njegova najbolja (ili barem dovoljno dobra) verzija na terenu Šatrijea večeras. Ako Đoković uspe da savlada fizičke izazove, održi mirnu glavu da rezonuje sa ciljem efikasnosti i dominacije, održi greške na minimumu i ostane svež da pokrene toliko talasa inicijative koliko bude bilo potrebno – radovaćemo se kao da je osvojen jedan od tih turnira čiji trofej nam je nedostajao od kraja novembra 2023. do danas. Sve ostalo bi moglo previše da zavisi od sreće ili stanja u kojem će se nalaziti Museti i kontroverzna publika u Parizu, a u takvim situacijama smo se Novak i mi uz njega previše često nalazili da bi se ponavljale večeras, u tako važnom momentu na ovom Slemu i karijeri uopšte. I ako je Rolan Garos zaista za Novaka planina na koju se svaki put iznova uspinje, neka pobeda nad Musetijem bude jedan od njenih vrhova sa kojeg bismo sutra mnogo lepše gledali put najvećih visina koje predstoje da se osvoje.
BONUS VIDEO: