PORODICA 13 GODINA TRAGALA ZA MLADIĆEM IZ ZAGREBA Sada je otkrivena okrutna istina: "Sve ove godine bio je na KILOMETAR OD NAS"
Telo Seada Kukuruzovića, koji je nestao pre 13 godina, konstantno je bilo u Zavodu za sudsku medicinu uZagrebu. Iako je telo pronađeno 4 meseca nakon nestanka, obavljena je obdukcija i izuzet DNK, ali provere su tu stale. Sve do sad.
Da je telo Seada Kukuruzovića u hladnjači na Šalati otkriveno je zahvaljujući evropskom projektu formiranja kartoteke nestalih osoba na području država članica. Policijaje nazvala Seadovu porodicu i pitala žele li ga uvesti u tu evidenciju. Dva meseca kasnije otkriveno je da se telo konstantno nalazi u hladnjači Zavoda za sudsku medicinu na Šalati. Porodica je sad napokon sahranila njegove ostatke, a kriminalista Željko Cvrtila kaže kako je ovo čudan slučaj pun propusta.
“To vam je saradnja između policije i sudske medicine. Kad se pronađe N.N. telo, onda se ide na identifikaciju. Da bi se moglo identifikovati, policija u svojim bazama podataka traži sve osobe čiji je nestanak prijavljen. Pre 13 godina DNK je bio daleko funkcionalan i čudno je da to niko nije odradio. Trebalo je da su uzeti uzorci od porodice i da se uporede. To je čudno, tu u svakom slučaju postoje propusti, sad, ko je tačno propustio i nije to odradio, to treba videti”, kazao je kriminalista i dodao kako je čudno i što su telo tako dugo čuvali u hladnjači.
"Dana 17. marta rano ujutru nestao je Sead Kukuruzović poznat kao Sejo. Naš prijatelj, trener, DJ, plesač, glumac. Ukoliko imate informaciju gde bi mogao biti, ako ste ga videli ili sreli od navedenog datuma molimo Vas da kontaktirate jedan od brojeva navedenih u opisu ove stranice", prva je objava u grupi Traži se Sead Kukuruzović - Sejo.
Bilo je to pre punih 13 godina.
Ali za Sejinu porodicu, majku, oca, brata blizanca i sestru, bilo je to puno više od 13 godina jer su njihove sekunde, sati i dani trajali su puno duže. Njihovo vreme sporije je prolazilo.
Sejo i njegova porodica napokon su dobili spokoj, ali po kojoj ceni?
More isplakanih suza, nade, lažnih tragova, potraga, odlaska psihijatrima, pa čak i korištenja usluga vidovnjaka. Jer očajna porodica bila je spremna na sve samo da ga pronađe.
Sejo je pronađen 25. jula 2011.godine u Savi, svega 4 meseca nakon nestanka, i od tada je bio niti kilometar dalje od svoje porodice, u hladnjači Zavoda za sudsku medicinu... Ali oni to nisu znali.
- Brata sam davno oplakala, bila sam svesna da ga nećemo pronaći živog, ali bes i tuga koji me obuzimaju zbog takve nebrige nagnala me da ovo podelim s javnošću. Jer ko zna, možda još nečiji brat, sin, roditelj čeka u tamnoj, hladnoj komori da napokon dobije mir, kao i njegova porodica - započinje Sejina sestra Alma Smojver.
Svih ovih godina informacije su slabo stizale, a onda je prije tri meseca inspektor nazvao porodicu i zatražio dozvolu da uzme uzorak DNK i da ga uporedi s nepoznatim osobama na patologiji.
- Kako su rekli, to je bilo zato što je EU pokrenula projekat formiranja kartoteke nestalih osoba na području država članica. Niti tri meseca kasnije javili su da je Sejo identifikovan. Napokon je došao svojoj porodici i sahranjen je - govori njegova sestra.
Sejo je bio bolestan, priča. Imao je Vilsonovu bolest koja mu je napadala jetru i mozak, zbog čega je bio u kliničkoj depresiji.
- U to vreme je bio strašno loše, a ostao je bez plesa, što je bila njegova ljubav. Čim je nestao, znali smo da mu se nije dogodilo neko krivično delo i naravno da je sumnja išla u smeru da je učinio nešto nažao sam sebi. Tako je i bilo - priča Alma. Obdukcijski nalaz koji su dobili kod preuzimanja posmrtnih ostataka govori da je uzrok smrti nepoznat jer ga je na osnovu stanja tela bilo nemoguće utvrditi.
- I dalje smo sigurni da je počinio suicid i to nije upitno. Upitno je samo to da je njega njegova porodica tražila, a on je kao komad nebitnog nameštaja stajao tamo pod oznakom NN, kao da ga niko nikad nije tražio - govori Alma.
Priseća se prvih nedelja i meseci nakon nestanka. Potraga za Sejom bila je prva opsežna pretraga koja se između ostalog vodila i preko Fejsbuka, koji je u tom trenu bio još relativno nova društvena mreža. Grupa i danas ima preko dve hiljade pratilaca.
- Tražio ga je ceo Zagreb. Roditelji klinaca koje je trenirao, njegovo brojno društvo, porodica. Svi su bili na nogama. Ja sam koordinirala FB i telefonski odrađivala jer sam u tom trenu imala bebu od tri meseca - govori Alma. Sve je na nju ostavilo velikog traga, ostala je bez mleka, nije mogla da doji dete, tu jesen je često posećivala psihijatra.
- Bili smo slomljeni. Majka je uvek govorila "umreću s očima na vratima" jer tračak nade uvek postoji - govori Alma.
Danas više nije sigurna koliko se policija posvetila potrazi. Shvatanja su da se jedino zapravo uključila ekipa Sejinog brata blizanca koji je bio policajac i radio u Lučkom.
- Oni su pretraživali što su mogli, pa i Savu. Njega nisu našli, ali su prilikom pretrage pronašli četiri leša. Četiri... - govori nam.
No ono što smatra osnovnom greškom jest činjenica da nitko, nikada, do pre tri meseca nije zatražio DNK za poređenje.
- Iskreno, ja sam mislila da su to napravili po nekoj proceduri, ali nisu. Setili su se toga 13 godina kasnije, odnosno neki EU projekt je to odradio za njih - zgrožena je Alma.
Nije joj jasno da u to vreme najopsežnija pretraga, u koju je bio uključen ceo Zagreb, nije policiji sugerisala da provere je li pronađen mlađi muškarac baš Sejo.
- Evidentno je bilo propusta i to zameram. Ljuti me, besna sam - govori Alma. Zgrožena je jer je njen brat očito bio samo neki NN leš za koga nikoga nije briga.
Koliko smo čuli, pre nekoliko godina su sa Sudske medicine tražili da Grad Zagreb sahrani njenog brata.
- Da ga sahrani negde, ali Grad Zagreb je to odbio. Verovatno jer nisu hteli troškove, ali mogu im samo zahvaliti jer ga nikad ne bismo pronašli - govori nam.
Porodica je uz obdukcijski nalaz dobila i fotografije njegovog tela, ali Sejin brat ih je odmah pocepao. Nije mogao da gleda brata u tom stanju.
Sada je sve što želi pravda. Da se ustanovi ko nije sledio proceduru i zašto je njen brat za sve bio neka nebitna osoba za koju se činilo da je niko ne traži.
Upitana je kakav je Sejo bio pre bolesti...
- Bio je sve. Omiljen, zafrkant, s bosanskim humorom. Preteča stendap komičara, plesač, voljen od svih. Ali nažalost bolest je bila jača. Na svoje oči sam videla da propada, ali nažalost nije bilo pomoći. Pokušali smo, išao je kod psihijatra... - priseća se.
Njima će, naravno, ostati u sećanju upravo takav, veseo i nasmejan.
A sada napokon počiva u miru i porodica može da ga poseti.
Nadležne institucije bi ovoj porodici trebalo da daju konačni odgovor ko je pogrešio i naneo im bol koju retko ko, osim onih koji i dalje traže svoje najmilije, može razumeti...
Kurir.rs/Jutarnji list/24sata.hr/Preneo: D. P.