MILOVAN JOVANOVIĆ:(NE)FUNKCIONALNA OSOVINA
Poseta francuskog predsednika Nemačkoj bila je više od puke ceremonije. Makron je prvi francuski predsednik koji je u protekle 24 godine došao u zvaničnu posetu Berlinu. Pre njega to je učinio Žak Širak u periodu kada je nemački kancelar bio Gerhard Šreder. Ova državna poseta se odigrala u vreme kada su francusko-nemački odnosi pogoršani i prolaze kroz težak period, obeležen višestrukim nesuglasicama.
Kohezija i vitalnost ovog odnosa su ključni za dinamiku Starog kontinenta, a posebno imajući u vidu izazove s kojima se Evropa suočava od jačanja desnice, rata u Ukrajini, trgovinske politike Kine, preko izraelsko-palestinskog sukoba, ekonomske stagnacije u odnosu na SAD i Kinu, pa sve do globalnog zagrevanja. Obe države imaju snažnu krajnju desnicu u svojim političkim sistemima. U Nemačkoj je partija AfD prošle nedelje bila u centru skandala koji je doveo do raskola ekstremne desnice ID u EU parlamentu. Naime, Maksimilijan Krah iz AfD rekao je da se ne može svaki član SS automatski smatrati zločincem, zbog čega je francuska krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje prekinula veze s njegovom strankom. Partija Marin le Pen i Žordana Bardele ne pravi takve greške i, sudeći po poslednjim anketama, biće sigurni pobednici evropskih izbora u Francuskoj.
Olaf Šolc i njegova Semafor koalicija veoma loše stoje u istraživanjima javnog mnjenja. Očigledno je da ova koalicija ne bi preživela izbore, a pitanje je koliko će kao takva i opstati. Veliki je pritisak na Šolca zbog Ukrajine. Ekonomija je već duže vreme u problemu. Istovremeno, Šolc trpi kritike lidera opozicione partije CDU Fridriha Merca da ne ulaže dovoljno napora za poboljšanje odnosa s Francuskom. Govoreći u bastionu neonacističke partije AfD, u Drezdenu, Makron je strastveno zagovarao „više, a ne manje Evrope“, kako bi se otklonio neliberalni ekstremizam. Konkretno, pozvao je na udvostručenje potrošnje EU za čitavu lepezu izazova u rasponu od zelene tranzicije do jačanja odbrane.
Ovaj „veliki investicioni šok“, rekao je Makron, mogao bi da bude finansiran nekom vrstom zajedničkog zaduživanja, inače instrumentom koji je, primera radi, uspešno sprovođen tokom pandemije. Razgovarali su i o drugim merama povoljnim za rast koje podrazumevaju uniju tržišta kapitala i preispitivanje pravila o državnoj pomoći kako bi se industriji omogućilo da se takmiči s kineskim i američkim rivalima. Ovo poslednje bi moglo da zabrine manje zemlje članice EU koje se plaše da će biti ostavljene na marginama. Šolc i Makron su se dogovarali o kineskim subvencijama za sopstvene proizvode. Ranije su postigli konsenzus o energetskoj politici, fiskalnoj reformi u evrozoni, što nije bilo nimalo lako.
Makronov cilj jeste da se izgradi „suverenija“ Evropa. Evroskeptični pokreti dobijaju na snazi igrajući na kartu nesigurnosti kod građana, ciljajući na migrante i navodeći troškove zelenog dogovora. Suočen s nacionalističkom pretnjom iznutra, ruskom agresijom i hibridnim dejstvima koja cilj da naruše evropsku bezbednost, stabilnost, integraciju i saradnju, Makron želi dugoročnu viziju.
Nije bilo velikih pomaka u zajedničkoj agendi Pariz-Berlin. Ali je bio primetan novi zamah, kao i spremnost da se napreduje u teškim pitanjima. Partneri EU i saveznici Berlina i Pariza su svesni da je u evropskoj dinamici jedinstvo dve zemlje ključno za svaki napredak Starog kontinenta. Ovo posebno važi za severne i istočne susede EU, čija je pažnja usmerena na rat u Ukrajini.