Iva (13) je u kolicima i teško govori. Majka joj je poginula u nesreći, a otac preminuo. O njoj sad brine baka Senka (70). Treba im pomoć za terapije.
"Volim šetati", kratko je rekla Iva Predovan (13) iz Vrsi kraj Nina i nastavila se radovati svakom svom malom koraku. Iva je teško pokretna, u kolicima je, ne govori puno, a svakodnevno mora da ide na terapije.
Nije imala jednostavno detinjstvo. Kad je imala pet godina, s porodicom je učestvovala u teškoj saobraćajnoj nesreći. Njena majka Anđelka je poginula, a otac Dražen stravične vesti dočekao je u bolnici gde su mu zbog dijabetesa morali amputirati noge. Nažalost, i on je preminuo 2021. godine. Iva je ostala sama. Brigu o njoj preuzela je baka Senka Predovan (70).
"Bude li trebalo, spremna sam i kuću prodati"
A upravo ona odlučila je za svoju Ivu da uradi baš sve da bi joj bilo bolje i da bi mogla uživati u onome što mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo - šetnji. Senka se morala vratiti na posao kako bi mogla plaćati terapije za svoju Ivu koja se trenutno nalazi na rehabilitaciji u Krapinskim Toplicama. Ne žali, kaže, ni trenutka.
"Bude li trebalo, spremna sam i kuću prodati. Od moje Ive i njenog zdravlja ne odustajem", započinje Senka.
"Imam sva ovlašćenja da radim za nju, kod Centra za socijalni rad, a ja zaista radim sve što mogu. Donedavno sam je svaki dan vozila u školu u Zadru. To je više od 20 kilometara u jednom pravcu. Ali onda je počela rehabilitaciju. Moja unuka ima potencijal da bude bolja i ja želim da tako bude. Ali naravno, sve se to plaća", kaže Senka koja u Zatonu radi kao pomoćni kuvar.
"Zarađujem koliko mogu tokom sezone, a nedavno sam operisala kuk, ali nema druge opcije za mene. Živim dokle god mogu jer Iva mora da ima krov nad glavom. Sezonski rad malo pokriva, ljudi za koje radim, porodica Vedrić, imaju puno razumevanja za mene, ali ni oni ne mogu previše. Srećna sam što bar imam posao", kaže Senka.
Niz tragedija
Koga joj je teško da se seti, kaže, sina Dražena. Dražen je bolovao od dijabetesa, zbog čega je ostao bez noge. Pogoršalo se i završio je u bolnici gde su i drugu amputirali. U tim trenucima je saznao strašnu vest o saobraćajnoj nesreći. Supruga mu je na kraju preminula, a srce joj je poklonjeno jednom riječkom muškarcu. Senka priča kako je njen sin uvek bio spreman da svima pomogne. Dražen je 2018. godine dobio i nagradu Ponos Hrvatske za obezbeđenje prevoza za majku sa troje bolesne dece na letovanju.
"Moj pokojni sin Dražen je svima pomogao, a sada mi je bitno da se nekako svi zajedno snađemo. Odštetu za saobraćajnu nesreću čekamo godinama, taj novac bi nam svakako dobro došao, ali u međuvremenu - snalaženje", kaže Senka koja ističe da često putuje autobusom u Krapinske Toplice da vidi svoju Ivu.
Tamo je od avgusta prošle godine, u privatnom smeštaju, a sa njom redovno radi njena negovateljica Sara Breškić (55).
"Utorkom i četvrtkom idemo na robotiku, to je pokriveno od strane države, ali sve ostalo se plaća. Na primer, idemo kod privatnog fizioterapeuta ponedeljkom, sredom i petkom, a odnedavno smo počeli i hipoterapiju sa konjima pet dana u nedelji. Iva iskreno uživa, svaki dan idemo u šetnju, od klupe do klupe. Stigli su tek na trista metara", priča nam Sara, koja je danonoćno uz Ivu. Uvereni su da svaki potez ima smisla, iako Iva ima dijagnozu koja će je pratiti do kraja života.
"Duboko se nadam da ćemo napredovati. Takođe je počela da komunicira. Trebalo bi da znate da je ovo devojčica koja je bila kao i svaka druga. Išla je na balet, vozila bicikl, rolala se. I ta nesreća je sve promenila. Ali ona je i dalje nasmejana, vesela, optimistična devojčica koja voli da ide u šetnju. Voli da pije kakao, voli kupovinu, ajde da se dogovorimo šta hoće, pokazuje mi prstima. Uživa u životu, voli jagode, banane, jogurt, sladoled. Nažalost, ona se ne seća života kada je bila samo konstanta. Mogu da joj kažem da je mama i tata gledaju sa neba, ali mi radimo na tome da se seća. Bio bi moj najbolji poklon da se to desi", puna nade priča Sara.
Iva dosta vremena provodi i sa konjima - Anabel, Zara i Zoja. Sa njima se oseća bolje. Ona se smeje svakoj lepoj stvari i voli žene sa plavom kosom, kakve je imala njena pokojna majka. Upravo zbog njene želje da živi od nje ne odustaju ni baka Senka ni dojilja Sara.
"Koliko će ona biti na rehabilitaciji zavisi od pomoći dobrih ljudi, jer nemamo više para. Svesna sam svojih godina i zaista imam motivaciju jer svojoj Ivi želim sve najbolje", zaključuje Senka.
(Kurir.rs/ 24sata/ Preneo: T.A./ Foto: Ilustracija)
Bonus video: