Treći je naučnik na celom svetu po citiranosti u svojoj oblasti, na ponos cele Srbije. Ali još važnije je ono što bi, kako ističe, za tri do pet godina, a možda čak i pre, trebalo da donese dobrobit našim pacijentima. To je lečenje sopstvenim matičnim ćelijama po meri svakog pacijenta! To je budućnost na kojoj radi prof. dr Vladislav Volarević (45).
Rođeni Nišlija, koji je medicinu završio u svom gradu, a doktorirao u Kragujevcu, usavršavao se na Institutu "Kiri" u Parizu, pa na čuvenoj njujorškoj klinici "Maunt Sinaj", imao u Švajcarskoj dobar posao, sjajnu platu... Reklo bi se sve. Ali nedostajalo je ono nešto, samo naše... Zato se krajem 2019. definitivno vraća u Kragujevac, gde je i sproveo većinu svojih istraživanja, jer se u Srbiji danas, kako ističe, znatna sredstva polažu i na nauku. Doduše, pored dve katedre na Fakultetu medicinskih nauka - za medicinsku genetiku i za mikrobiologiju i imunologiju, na kojima predaje, ima i sijaset projekata "preko". I sasvim lepo živi u Srbiji.
- Zaista se najbolje osećam u Srbiji, jedino sam ovde svoj na svome. Jeste da primanja tamo i ovde ne mogu da se porede, ali sam najsrećniji kad vidim da moja tri sina idu u školu u koju sam i sam išao, da pričaju srpski - priča za Kurir prof. Volarević.
Posebna stimulacija za povratak u Srbiju je gradnja Centra izvrsnosti Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, u okviru koga će biti prva nacionalna banka matičnih ćelija i uz nju istraživački centar. Zgrada je već izgrađena, oprema stiže, a u timu je već oko 30 stručnjaka. To je važno, jer prof. Volarević je treći na svetu po citiranosti za radove u vezi s mezenhimskim matičnim ćelijama, a 22. uopšteno u oblasti matičnih ćelija. Zvuči komplikovano, posebno ono prvo, te za početak - šta su uopšte mezenhimske matične ćelije?
- Najpre da objasnimo da se matične ćelije mogu uzeti i iz embriona, ali postoji dosta etičkih dilema, jer njihovim izolovanjem faktički ubijate embrion. Zato su stavljene po strani u istraživanjima. Takođe, svaki organ u telu ima adultne matične ćelije, kojih je malo i skrivene su u nišama, odakle se aktiviraju kad, recimo, povredite taj organ ili u toku zapaljenja, kako bi obnovile tkivo. Imaju sposobnost samoobnavljanja i gotovo nekontrolisanog deljenja. A mezenhimske matične ćelije su tip adultnih koje su u svim tkivima i organima, u svojim nišama, a najčešće se izoluju iz masnog tkiva, zubne pulpe i koštane srži (ne treba ih mešati s hematopoetskim, koje se uglavnom koriste za lečenje bolesti krvi). Spontano mogu da regenerišu hrskavicu, kost i masno tkivo i jedine su od svih matičnih ćelija koje imaju snažna imunomodulatorna dejstva - faktori koji luče mogu da se iskoriste kako bismo smanjili upalu u različitim bolestima - objašnjava prof. Volarević i dodaje da je tim stručnjaka iz Kragujevca prvi u svetu pokazao na životinjama da primenom tih faktora znatno smanjuje progresiju fulminantnog, tj. brzonapredujućeg hepatitisa.
Upravo Centar izvrsnosti treba da pruži sigurnu bazu za sva ta istraživanja, pa i pionirski da se rade klinička istraživanja s matičnim ćelijama. Kakva bi mogla da bude korist za pacijente?
- Kad odete kod doktora, a imate, recimo, problem sa srcem, daće vam lek koji daje skoro svakom. A mi planiramo da omogućimo tzv. pacijent-specifičnu terapiju, po meri pojedinca, dobijanjem tzv. indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija. To su one koje se dobiju iz bilo koje vaše ćelije, a najviše iz fibroblasta - ćelija kože. Znači, uzmemo malo parče vaše kože, izolujemo fibroblast pa pomoću različitih faktora vraćamo mu biološki sat unazad i pravimo zapravo pluripotentnu matičnu ćeliju (nalik embrionalnoj), koju možete diferencirati u bilo koju ćeliju. Sve te faktore koje matične ćelije luče, a koji se pakuju u sitne vezikule (egzozome), zapravo ubacimo pacijentima i tako ih koristimo kao lek koji će najbolje delovati. Pa ako imate problem sa srcem, napravićemo vaš kardiomiocid, koji je jedinstven. I to se već u svetu zna i sami znamo da radimo - ističe prof. Volarević, pa objašnjava:
- I takvu indukovanu-pluripotentnu matičnu ćeliju možete da zamrznete, i sutra, ako vam, recimo, oboli nervni sistem, odmrznućemo je i napraviti nervnu ćeliju, pa istestirati lekove na njoj.
To, tvrdi prof. Volarević, nije na tako dalekom štapu:
- Ako bi se Centar razvijao kako vidim da se razvija, to bi za tri do pet godina moglo da zaživi, a možda čak i pre!
Jelena S. Spasić
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: