Neverovatna priča o francuskom reprezentativcu koji je za kratko vreme prošao put od heroja do najvećeg zlikovca.
Aleks Vilaplan je rođen 1905. godine u Alžirsu, glavnom gradu tada Francuskog Alžira, ali je već sa 16 godina došao je u Francusku kod ujaka.
Bio je jako talentovan za fudbal i ubrzo je postao prvotimac lokalnog Seta, koji je bio cenjen klub i u evropskim okvirima. 1927. godine za ogroman novac prelazi u Nim. Fudbal je tada bio amaterski sport, pa su ga zaposlili na izmišljeno radno mesto i dali mu ogromnu platu sa kojom je mogao da zadovlji sve svoje potrebe.
Novac je trošio u javnim kućama, barovima, kabareima, na trkama konja...
Vilapan je prvi reprezentativac Francuske u istoriji koji je rođen u severnoj Africi. Bio je pouzdan vezni fudbaler sa sjajnim osećajem za pas. Navijači su ga obožavali zbog neverovatne borbenosti na terenu.
1929. godine je prešao u Rasing iz Pariza, koji je hteo da napravi najjači tim u zemlji.
Vrhunac karijere bilo je učešće na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine. Vilaplanu je ukazana čast da postane prvi kapiten Francuske na Mundijalima.
1932. godine prelazi u Antib sa kojim osvaja titulu šampiona, međutim, zbog korupcije im je kasnije oduzeta. Trener je doživotno izbačen iz fudbala, a Vilaplan i dvojica saigrača otpušteni su iz kluba.
Od tog momenta njegova karijera kreće silaznom putanjom. Prelazi u Nicu, gde nije pokazao preteranu zainteresovanost za fudbal, zatim ide u drugoligaški klub iz Bordoa, gde se nije pojavljivao na treninzima, pa je i tu rastanak bio logičan rasplet.
1935. godine je prvi put završio u zatvoru zbog nameštanja konjskih trka u Parizu i na Azurnoj obali. Pred rat se bavio sitnim krađama, prevarama, reketiranjem, a dolazak Nemaca video je kao sjajnu priliku da se obogati.
Reketirao je Jevreje i ljude tamnije puti, švercovao, krao... Njegov kriminalni dosije zapao je za oko takozvanom Karlingu (francuski Gestapo) Bila je to jedinica koju su vodila dva najpoznatija pariška kriminalca Anri Lafon i Pjer Boni.. Oni su regrutovali najokorelije kriminalce i oportuniste kako bi se borili za interese Nemačke protiv Pokreta otpora i svih nemačkih neprijatelja na tlu Francuske.
Bio je spreman da učini sve za novac. Reketirao je zlatare koje su na početku rata držali Jevreji. Kako bi se pripadnici ove jedinice dodvorili Nemcima stalno su pljačkali, mučili i ubijali Jevreje i ljude koje su im pomagali. Jedini spas je bio, pogađate, novac. Vilaplan je nudio svojim žrtvama da mu plate više stotina hiljada franaka kako bi ih sačuvao u životu, ali mnogi nisu imali te sreće. Nemci su pojedinim pripadnicima Karlinga davali i prave SS uniforme, kao i činove, te je tako bivši kapiten Francuske postao potporučnik SS jedinice.
1942. godine je bežao od nacista jer je previše koristio beneficije koje su mu dali. Uhapšen je 1943. godine od strane Rajha zbog pljačke dragog kamenja i poslat je u zatvor. Anri Lafon ga je izvukao iz zatvora, pa je postao šofer Pjera Bonija.
Napustio ih je i 1944. pridružio se još jednoj pro-nacističkoj organizaciji na tlu Francuske – Severno-afričkoj brigadi. Vilaplan se probio jako brzo i postao komandant jedne od pet jedinica. Koliko je bio surov pokazuje i da su mu nadenuli nadimak SS Muhamed.
"Aleks i još trojica saboraca ušli su u kuću Ženeviv Leonard, koja je optužena da je krila Jevreje. Pretražili su celu kuću i kako nisu našli ništa, Vilaplan je uhvatio 59-godišnju ženu i pitao je gde su Jevreji. Ona je ćutala. Zatim je ušao u susednu seosku kuću, zarobio dva seljaka i primorao da ih gleda dok ih njegovi momci muče. Zatim su oni izrešetani iz blizine, dok se on bolesno smejao“, navodi se u knjizi "Tu Trahiras Sans Vergogne".
Njegova jedinica je u selu Dordonu 11. juna 1944. godine okrutno ubila 11 boraca pokreta otpora, a ukupno 52 ljudi. Vilaplan nije samo komandovao akcijom, već je i lično učestvovao u bar 10 likvidacija.
"Oni su pustošili, silovali, pljačkali, ubijali i udruživali se sa Nemcima ne bi li činili najužasnije egzekucije" rekao je o Vilaplanovoj jedinici francuski tužilac, na suđenju održanom posle oslobađanja Pariza.
Kako se rat bližio kraju, Aleks je shvatio da mora da se smiri. Brojni svedoci govore o tome kako je na kraju rekao da je bio primoran da radi za Nemce.
Naravno, priča nije prošla, pa je osuđen na smrtnu kaznu 1944. godine.
Kurir sport/Beforeafter