Specijalni izveštač iz Pariza: Vuk Brajović
Retko kada se dešavalo kroz karijeru tenisera koji je u potpunosti redefinisao istoriju ovog sporta širom svih svetskih meridijana da ne ostvari nešto što naumi i žarko želi, što sebi prikaže kao ostvarivo i ukine sve granice ljudskih fizičkih i mentalnih sposobnosti da to i učini.
Sublimirati sve ovo u jednoj rečenici a da je svaka već u potpunosti proveriva i tačna moguće je samo kada je Novak Đoković u pitanju, i zbog toga je nesumnjivo najbolji svih vremena I jedan od najvećih sportista u istoriji. Ne samo po svojoj sportskog dimenziji, već i ljudskoj – ali i po tome u kojim okolnostima je legenda o njemu nastajala i formirala se.
Danas je to ocena koja je skoro jednoglasno usvojena širom sveta, a samo potkrepljena neverovatnim pobedama u seriji koje je ostvario protiv Musetija i Serundola. Da su bila bilo koja dva tenisera sa ATP rang liste, rezultat bi bio isti – ako sve što je na delu sve što je napisano u prvoj rečenici ovog teksta.
Nemojte se čuditi što su se birokratizovani organizatori Rolan Garosa odlučili da ne udovolje Novakovom koleginalnom i racionalnom apelu da se ovako devastiran teren posle 7 dana neprekidnih kiša ravna mnogo češće nego što je to do sada, jer su oni tu da apriori kažu ne svemu što je različito od onoga što je (postalo) prirodno prihvatljivo u tenisu. Zbog čega sve promene u belom sportu imaju najcrnje konotacije pre nego što se primene, a da o njima najčešće odlučuju funkcioneri koji potiču iz istih redova kao Novak, Endi, Janik, Karlos, Iga, Naomi, Ons, Koko? Na koji način se remeti “dogmatski egalitarizam” time što treba prihvatiti prirodni apel najboljeg svih vremena koji je u tim trenucima samo još jedan svestan takmičar da oni koji ravnaju teren to treba da urade, ali malo češće – da bi se izbegle povrede i remećenje toka turnira? To niko drugi nije tražio, ali koje pa to veze ima, ako su okolnosti takve da bi ono što za jednog važilo vredelo za sve i nadalje? Čistači čiste, igrači igraju, organizatori vode turnir koji je učešćem svih u njemu i dalje živ – a Novak pobeđuje jer je Novak – Novak, odnosno kada biva bolji. Kada ne biva, uvek iskreno čestita protivniku I zahvali se na podršci svima koji su tu pobedu želeli. Prave legende mogu da budu katkad u sebi komplikovane, ali su spolja poprilično jasne i razumljive – jer oni znaju šta je sve u taj proces utkano, ušlo, proživljeno I preživljeno. I zbog toga ih, na kraju krajeva, kolege barem izuzetno cene, a voleti ih ne moraju iako se to u slučaju Novaka menja brže nego li ikada do sada.
Mogućnost savetovanja igrača iz boksa njegovog tima omogućena je posle desetina kazni koje je Apostolos Cicipas dobio od organizatora raznih turnira, da bi se ATP napokon smilovao da promeni taj stav kada je uporni grčki stručnjak poslao pismo u kome je obrazložio sve pozitivne strane toga – pa I za sam ATP i iz ugla medijskog interesovanja. Eto revolucije koja je izvedena uz nekoliko reči na papiru, uz čuđenje da li je zaista bilo potrebno sve to što se do tada dešavalo po tom pitanju da bi se usvojilo nešto što je prirodno I racionalno?
Istovetno, da li je bilo potrebno da se Novak prostre po klizavoj šljaci Šatrijea da bi sva dobronamerna profesionalna upozorenja koje je pristojno i pravovremeno uputio nadležnima bila uzeta u obzir? Neki bi rekli da bi organizatore trebalo da bude sram zbog ovakvog osornog odnosa prema sportu koji je I nekada I sada bio njihov hleb, ali smo sigurni da će se o tome I nadalje pričati, odnosno spinovati podjednako jako i u medijima kao što se čini i na terenima Rolan Garosa.
Do tih novih “revolucionarnih” otkrića, saznanja i promena – uštirkanih do nagona za povraćanjem – nabavite svoju kartu za “Air Novak” sa šljake (posle vimbldonske trave) jer uskoro polećemo svi zajedno još više!
Idemo bre Nole!
Kurir sport
Bonus video: