Lekari ne umeju uvek na adevkatan način da saopšte pacijentima da su oboleli od raka, pa nekada njihov pristup naprosto ubaci pacijenta u razočarenje i strah.
Sigurno je više lekara koji ovako nešto sebi nikada ne bi dozvolili, ali i jedan koji to sebi dozvoli je previše.
Pogledajte neke od stravičnih lekarskih saopštenja u videu koji je na društvene mreže objavila Nastasija Nedimović:
"Vaše dete će ionako umreti, ali imate još dvoje", "Idite na put dok još možete, biće vam poslednji", "Rak je normalna stvar, što plačeš koji moj" , "Ko ima para, leči se, a ko nema, čeka" glase samo neke od iskustva koje su pacijenti podelili sa Nastasijom.
Da li je svejedno kako ćete nekome reći da boluje od smrtonosne bolesti? I da li je čovekov život postao toliko nebitan da se empatija negde na tom putu potpuno izgubila?
Odgovore na ova pitanja dale su gošće "Pulsa Srbije" Sandra Bijelac, psihoonkolog i psiholog i Nastasja Nedimović, kancer influenserka.
Nedimović je prvo spomenula kako se odlučila da nesavesnim lekarima stane na put:
- Objavila sam dosad tri videa na ovu temu, a povod je upravo bila učestalost. Te izjave su nastale tako što su ljudi, jer sam u kontaktu, počeli da mi javljaju takve stvari. Potom sam se zapitala na šta ovo liči, ovde nema ljudskosti, pa sam se odlučila da to javno objavim. Moramo da kažemo da je dosta i da uzvratimo, ako ništa drugo.
Bijelac je istakla koliko je važno da pacijent ima apsolutno poverenje, odnosno sigurnost, u lekara:
- Pedeset odsto izlečenja je poverenje u lekara, a ako to ne postoji, onda je pacijent izgubio pedeset odsto šanse za daljim kvalitetnim životom. Niko nema pravo da kaže šta će biti ishod lečenja jer je samo u mojoj praksi bilo dosta slučajeva za koje se govorilo jedno, a ispostavilo se nešto drugo. Smatram da niko ne bi smeo da se usudi da pacijentu ubije nadu i veru. Znate, to što je neko lekar, ne mora da znači da je dobar čovek. Naši lekari su izvrsni, ali mi nemamo kulturu mentalnog zdravlja. Postoji protokol kada se saopštavaju loše vesti, a naši lekari to ne primenjuju, niti imaju uslove za to, neretko se dijagnoza saopšti u hodniku, bez ikakve intime. Mora da se primenjuje način saopštavanja teških vesti.
Nedimović je rekla da je imala jaku figuru pored sebe, pa da nije gubila nadu, ali da mnogo ljudi nemaju za šta da se uhvate, pa je gotovo najgore da im još i lekar kalja poslednju veru:
- Imala sam sreću da su mi suprug i brat saopštili dijagnozu, s obzirom na to da sam se tada porodila, bila sam u šok sobi, a moj suprug je bio veliki optimista i odlučan. On je meni predstavio taj momenat, nije me lagao, pa je rekao da imam rak koji se vodi kao neizilečiv , ali ćemo se potruditi da se mi izborimo. Nikada nije govorio ti, nego mi. Tako da sam od starta imala za šta da se vežem i da se borim. Mi moramo u cipele pacijenta da se postavimo, stvarno je teško saopštiti nekome da boluje od takve bolesti, ne sme se poslednja nada ubijati, jer čovek nekada nema ništa osim nje.
Potom se osvrnula na rečenice koje su delovale obeshrabrujuće:
- Onu rečenicu koju ja pamtim je od strane ortopeda koji je došao u bolnicu, a ja sam imala slomljena rebra i grudnu kost, a on je samo odmahnuo glavom i rekao "što ti ne možeš da ustaneš, hajde, ustani". Kakav je to način ophođenja prema pacijentu? Ali meni, jer sam takva ličnost, je to probudilo samo prkos, ali nismo svi isti, neki bi bilo slomljeni. Zbog toga pristup mora biti drugačiji, doktor nije morao ni da pogleda moju listu da bi zaključio u kakvom sam stanju. Dan nakon drugog porođaja mi se saopšteno da imam rak koštane srži. Stvarno se to vodio kao životni vek od pet godina, ali ja već živim sedmu srećno i kvalitetno, punim plućima. Ja sam sportiskinja ceo život, kada mi neko kaže da ne mogu, pozvala sam majku i svoje, pa sam htela da prkosima rečenicama lekara.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: