Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je na konferenciji "Kvadratura kruga: Upravljanje promenama u savremenim međunarodnim odnosima" da je Srbiji naneta istorijska nepravda jednostranim proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova. Istakao je da to nije najgore što se Srbiji desilo, već da je još gore ono što se i dalje dešava, a to je sistematsko šikaniranje Srba na KiM i kršenje njihovih kolektivnih ljudskih, političkih i ekonomskih prava.
"Srbiji je 2008. godine jednostrano proglašenim aktom parlamenta u Prištini o takozvanom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova naneta istorijska nepravda. U slučaju Srbije pogaženo je i unutrašnje i spoljašnje međunarodno pravo", kazao je Đurić otvarajući konferenciju.
Šef srpske diplomatije je ukazao na to da na teritoriji Republike Srbije ni 2008. godine, ni pre, ni nakon toga, nije bilo "legitimnog i demokratskog izjašnjavanja o statusu južne srpske pokrajine".
"Takvog legitimnog i demokratskog izjašnjavanja nije bilo čak ni na teritoriji naše južne pokrajine. Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava, ali to, nažalost, nije najgore što nam se desilo, najgore što nam se i dalje dešava jeste strahoviti pritisak prema nevećinskim zajednicama, posebno prema srpskoj zajednici na KiM koja je izložena sistematskom šikaniranju, kršenju kolektivnih ljudskih, političkih i ekonomskih prava", naglasio je.
Đurić smatra da ta tema zaslužuje da bude predmet ne samo proučavanja, već i javnog i jasnog izjašnjavanja šire akademske zajednice.
Govoreći o globalnoj situaciji kada je reč o bezbednosnim izazovima, Đurić navodi da se svet već duže vreme suočava sa izuzetno teškim, nepredvidivim i nestabilnim okolnostima, kao i ozbiljnim izazovima i krizama koji postaju sve brojniji i složeniji.
Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini, eskalacija sukoba i humanitarna katastrofa u Gazi, kao i znatno povećanje rizika od terorističkih pretnji svedoče o ozbiljnoj ugroženosti globalnog mira i bezbednosti.
Istovremeno, navodi Đurić, suočavamo se sa ozbiljnim posledicama ekonomske, energetske i klimatske krize, a izvesno je da će rešavanje ovih problema, kao i izazovna migracija i socijalne i ekonomske nejednakosti ostati u fokusu čitave međunarodne zajednice.
Šef srpske diplomatije smatra da je neophodno koordinisano delovanje svih relevantnih aktera da bi se svet uspešno nosio sa svim tim izazovima, kao i da se kontinuirano razvijaju novi pristupi i metode koji će omogućiti efikasan odgovor na sve složenije međunarodne okolnosti.
"Ovo je posebno važno imajući u vidu da sve ovo o čemu sam pričao ne može da zaobiđe region u kojem živimo. U svakoj prilici ističemo koliko nam je važna stabilnost našeg regiona, unapređenje saradnje i negovanje što boljih dobrosusedskih odnosa", istakao je Đurić.
U tom kontekstu podsetio je na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom govoru iz septembra 2019. godine definisao pet nacionalnih prioriteta Srbije.
Kako je naveo, prvi je očuvanje unutrašnje i regionalne stabilnosti, zatim očuvanje nezavisnosti i samostalnosti u odlučivanju političkih institucija Srbije, vojna neutralnost kao temeljni stub, ekonomski razvoj kao nužna pretpostavka za razvoj Srbije, rad na demografskom jačanju svih zajednica koje žive u Srbiji, stvaranje pretpostavki za podršku porodicama i peto negovanje identiteta, kulture, tradicija, vrednosti srpskog naroda i svih naroda koji žive u Srbiji, pogotovu imajući u vidu da je upravo Srbija najviše multietnička država na balkanskom području sa 24 aktivna nacionalna saveta nacionalnih zajednica.
Đurić je istakao da je Srbiji od izuzetne važnosti stabilnost regiona Zapadnog Balkana.
"Naš pristup se zasniva na viziji o zajedničkoj evropskoj budućnosti. Srbija želi da postane članica EU i ta vizija mora da bude utemeljena na principima međusobnog uvažavanja i uvažavanja naše države i našeg naroda. Srbija će nastaviti da aktivno podržava sve inicijative koje doprinose regionalnoj saradnji i integraciji", kazao je.
U tom kontekstu, naveo je da je upravo suprotno proizvela inicijativa za usvajanje Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN koja je pokrenuta na, kako podvlači, nelegitiman način, a i na način koji je upitne legalnosti bez odluke nadležnih organa BiH i bez dogovora u regionu.
"Ova rezolucija ima duboko negativan uticaj na proces pomirenja u regionu koji je na Balkanu složen i delikatan proces. Usvajanje ove Rezolucije koja nije rezultat zajedničkog konsenzusa, već političkih pritisaka, predstavlja ozbiljan korak unazad u procesu pomirenja", naglasio je šef srpske diplomatije.
Istakao je da Srbija uvažava i poštuje sve žrtve iz prošlosti uključujući i žrtve zločina u Srebrenici.
"Naš cilj je da se sećanje na njih čuva na dostojanstven način bez korišćenja tragedije u političke svrhe", poručio je Đurić.
Dvodnevnu međunarodnu naučnu konferenciju o savremenim međunarodnim odnosima pod nazivom "Kvadratura kruga: Upravljanje promenama u savremenim međunarodnim odnosima“, organizovao je Institut za međunarodnu politiku i privredu i Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, a uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Kurir.rs/Kosovo online
Preneo: R.J.
Bonus video: