Ni sam ne znam koji su mi ovo izbori po redu u životu, ali za početak da raščistimo jednu besmislicu koja se pojavljuje od momenta kada su izbori okončani, a tiče se navodno slabe izlaznosti. To je apsolutno netačno, jer izlaznost je, ako poredimo neke prethodne lokalne izbore, veoma visoka. Podsećanja radi, kada je Nenad Bogdanović pobedio 2004. godine za gradonačelnika Beograda izlaznost je bila u prvom krugu 34,69%, a u drugom krugu 32,35%. Na nedeljne lokalne izbore u Beogradu izašlo je 46,2% birača. Toliko o toj temi, posebno da bi se zapušila usta onima kojima nije smetalo što je Bogdanović na iglene uši tada postao gradonačelnik na izlaznost koja je bila dramatično manja u odnosu na nedeljne izbore.
Druga veoma bitna činjenica je apsolutna propast levo-liberalne političke opcije u Srbiji, posebno ekstremista koji su činili okosnicu opozicije. Na ovim izborima narod je surovo kaznio kompletnu opoziciju, njene lidere i jasno im je poručio da se nose sa političke scene. Istini za volju, kažnjena je i vlast u određenim sredinama upravo na taj način što su se građani opredeljivali za određene grupe građana smatrajući ih šansom da na lokalnom nivou pobede koaliciju oko SNS. Niš je izuzetan primer takvog stanja, ali i Čačak, gde su grupe građana dobijale podršku, a ne opozicija. Za SNS i koaliciju okupljenu oko SNS sada je najbitnije da vidi zašto su se građani tako opredeljavali i da unese promene u te odbore i da učini drugačiji pristup prema narodu.
Shodno tome, mora se reći da opozicija nije ama baš nigde pobedila, kako bi to njeni lideri kroz spinovanje pokušali da obmanu birače, već naprotiv, ona je pregažena. Birači doktora Milića u Nišu nisu apriori protiv Aleksandra Vučića i njegove politike, već su bili protiv onog što je radilo lokalno rukovodstvo SNS u Nišu. To nisu nikakvi opozicioni birači, već ljudi koji su odlučili da iz određenih lokalnih razloga kazne SNS u njihovom gradu, pruživši podršku čoveku koji se bazirao na krajnje lokalpatriotski narativ, neretko demagoški i bez sadržaja, ali je delimično upalilo. Na taj način Nišlije su želele da pošalju i jasnu poruku beogradskoj centrali SNS, ali i samom Aleksandru Vučiću, da nešto nije bilo dobro u lokalnoj organizaciji SNS u Nišu.
Kada smo kod formiranja vlasti u Nišu, nema potrebe nigde da se žuri. Logično je da lokalni SNS sedne sa doktorom Milićem da razgovara. Mora se imati u vidu da je koalicija oko SNS u Nišu osvojila čak 20 odsto više glasova od drugoplasirane grupe građana i Nišu, te da je apsolutno van logike i pameti da neko pokuša da koaliciju oko SNS onemogući da bude vlast. Zato, u interesu Nišlija je da prvoplasirani i drugoplasirani sednu i da se dogovore oko formiranja vlasti. Ukoliko do dogovora ne dođe, i to je demokratija, ide se na nove izbore. Tako se to radi u civilizovanom svetu. Kampanja je jedno, teške reći u žaru borbe se uvek odapinju, ali kada se tlo slegne, sedne se i razgovara hladne glave.
Na kraju, sam SNS posle toliko godina vlasti ostvario je još jednu snažnu, gotovo istorijsku pobedu. Rezultat je impresivan i za svako moguće poštovanje, posebno u Beogradu, Novom Sadu, ali i čitavoj AP Vojvodini.
Gubitnicima ostaje da se saberu, da vide gde su grešili i da čekaju naredne četiri godine za popravni. Ipak, poznajući ih tolike godine, nisam siguran da su išta naučili iz nedeljne katastrofe. No, to je već samo njihov problem.