Renato Grbić, čovek koji godinama spasava živote ljudi, nedavno je dečka, koji je skočio sa Pančevačkog mosta, svojom brzom reakcijom spasio od sigurne smrti.
A reke su često surove, dok rečni saobraćaj ima svoje znake i pravila su stroga kao u vazduhu. Novinarka Kurir televizije Matea Trifunović upravo je sa Renatom Grbićem razgovarala o svemu tome što letnja sezona donosi, a pre svega o herojskim podvizima poznatog alasa.
Novinarku je na početku zanimalo zna li koliko je dosad spasao života ispod Pančevačkog mosta.
- Dosad 32 života, bogu hvala koji su dobili tu drugu šansu za taj novi, lepši život. Dok ne dođem do njih, kod mene neki adrenalin raste, srce, bukvalno će da mi iskloči iz grudi, ali kada dođem do njih i kada ih uhvatim u svoje ruke i ubacim u čamac, zatim kada dođemo u konobu, meni je srce ogromno, osećam se perfektno, kada znaš da si nekome dao drugu šansu, drugi život i da će da nastavi onako kako treba da živi.
Otkrio je i šta mi ti ljudi tada najpre kažu?
- Ljudi su u šoku od tog samog čina skakanja, od te vode koja ih u trenutku otrezni, vrati u normalno razmišljanje. Što kažem imaju sliku, nemaju ton, tako da prvo ništa ne pričaju, retko ko od njih kaže zašto je skočio, kakav ima problem, posle kada dođe hitna pomoć i policija onda se malo otvore i pričaju o svojim problemima i onda se to polako rešava.
Zatim je govorio i koliko je Dunav zapravo opasan iako tokom leta na prvi pogled deluje dobroćudno.
- Mi smo 100-godišnja porodica alasa i moj otac nam je uvek govorio da Dunav daje sve što se tiče i ribe i lepih stvari i uživanja, ali zna Dunav i da uzme. Tako da je Dunav jedna ozbiljna reka koju treba poštovati i za koju stvarno treba znanje kako da se ophodiš prema njoj, jer tu možeš samo jednom da pogrešiš, a šanse su vrlo male ako se nešto desi, a nikoga nema oko tebe. Dunav ne prašta nimalo, ali Dunav se poštuje i voli što je najbitnije.
Apelovao je i na sve koji se spremaju da čamcem isplove na Dunav ovih dana.
- Svake godine se dešavaju veliki probleme, ljudi se opuste na reci uz alkohol, ne poštuju ono što treba da se poštuje na reci, vode malu decu sa sobom, gledam kako stoje na pramcu, na prednjem špicu, šetaju po čamcu ili trče, tu je trenutak dovoljan da, ne daj bože, ispadneš. Obavezno uz obalu da se ide, jer toliko imate plovnih objekata sada i turističke brodove, koji nemaju pardona na reci, ni pred kime, oni gaze svoju maršrutu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: