EVROPSKA SILA SE PRIPREMA ZA RAT! Započeta je izgradnja VELIKIH ZIDINA duž granica:" Pomerićemo liniju, niko neće proći"
Poljska, zemlja koja je zajedno s Baltičkim državama najglasnije upozoravala na pretnju iz Kremlja i pre nego što je Vladimir Putin pokrenuo invaziju punog opsega na Ukrajinu, je nova evropska vojna velesila.
Ta zemlja, od oko 38 miliona stanovnika, jedna je od retkih država članica NATO koja već duže ispunjava obavezu izdvajanja dva odsto BDP za odbranu, a u martu 2022. godine, neposredno nakon početka ruske agresije u Ukrajini, donela je zakon kojim se određuje izdvajanje tri odsto BDP-a na odbranu počevši od ove godine, nakon čega su usledili i ubrzo ostvareni planovi o izdvajanju više od četiri odsto BDP-a u te svrhe, što daleko premašuje relativni doprinos svih ostalih država NATO-a, uključujući zemlje poput Kanade i Nemačke.
Osim toga što se naoružavaju najmodernijim zapadnim oružjem i vojnom opremom, dok velike količine naručenog još nisu isporučene, Poljaci sprovode i planove za više nego udvostručenje veličine svojih vojnih snaga. Plan je da podignu broj vojnika na 300.000, što bi poljsku vojsku učinilo daleko najvećom u Evropi.
No, Varšava ne staje ni na tome. Nedavno su tako objavili da su započeli s izgradnjom velikih zidina duž svojih granica s Rusijom i Belorusijom. Radi se o ozbiljnoj svoti od čak 2,55 milijardi dolara, koje će biti potrošene na izgradnju ograda, raznih fortifikacija, sadnju šuma i slično, kao štit od eventualne ruske agresije.
Ovaj poljski poduhvat naglašava važnu činjenicu da granična utvrđenja mogu pomoći usporavanju, ometanju i suzbijanju napredovanja neprijatelja, odvraćanju vlastitih snaga za šire borbene zadatke spasavanju života vojnika.
Neke zemlje su blagoslovljene prirodom pa iako se Finska nalazi tik uz Rusiju, barem ima puno šuma duž velikih delova te granice. Tokom Zimskog rata 1939.-40., kada su Finci odlučno branili svoju zemlju od napadačke Crvene armije i nanele Rusima ponižavajuće gubitke, finski branioci su koristili stabla u svoju korist i dramatično su usporili sovjetsku vojsku u onome za što su u Moskvi, kao i zapovednici na terenu, mislili da će biti lagana šetnja.
Projekat ‘Istočni štit‘
Ali, finska vojska je dodatno nadogradila tu prirodnu odbranu.
"Imamo dugu istoriju izgradnje utvrđenja, posebno kada je obalska odbrana u pitanju i zaštita naših vazdušnih baza", rekao je penzionisani general Peka Toveri, bivši šef finske vojne obaveštajne službe i sadašnji član finskog parlamenta.
"One štite trupe i opremu, a trupe na utvrđenim položajima takođe mogu da brane ključni teren sa manje trupa u poređenju sa vojnicima na otvorenom".
Poljska takođe deli nekoliko stotina kilometara granice s Rusijom, kao i s Belorusijom, ali daleko je siromašnija šumama od Finske, iako ima nekoliko močvara. Sve dok režim beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka nije 2021. godine odlučio da ilegalne migracije pretvori u oružje i pošalje hiljade migranata preko beloruske granice u Poljsku, Letoniju i Litvaniju, te tri zemlje imale su vrlo malo graničnih fortifikacija bilo koje vrste. Od tada je Poljska izgradila čelični zid duž granice s Belorusijom, a Letonija i Litvanija su podigle ograde.
Ipak, dok će čelični zid zaustaviti migrante, sigurno neće odvratiti ruske ili beloruske vojnike, pa je nedavno poljski premijer Donald Tusk najavio projekat ‘Istočni štit‘, plan kojim je nastojao da učini upravo to.
"Želimo da naša granica bude sigurna u vreme mira i neprohodna tokom rata", rekao je Tusk na svečanosti obeležavanja Drugog svetskog rata prošlog meseca. Projekat uključuje izgradnju novih utvrđenja, ograda, modifikovanje i pruređenje oblika terena i pošumljavanje duž 400 kilometara kopnene granice, a izgradnja je već počela.
Sami poljski građani podržavaju plan - neposredno pre Tuskove objave, na pitanje da li Poljska treba da gradi zaštitni zid (bodljikavu žicu, bunkere, rovove) na granici s Rusijom i Belorusijom, 64,3 odsto Poljaka odgovorilo je potvrdno, dok se samo 16,5 posto protivi takvom potezu. Budući da Poljska sada izdvaja više od četiri odsto BDP-a na odbranu, izdvajanje još manje od 10 odsto ovogodišnjeg proračuna za ovaj projekat čini se vrednim ovog pokušaja jačanja odbrane.
Lekcije iz rata u Ukrajini
Čak i u zemlji čiji odbrambeni proračun za 2024. iznosi oko 29 milijardi dolara, 2,24 milijardi dolara nije mali novac, ali ako šume, zidine i ograde mogu zadržati neprijatelja ili ga barem privremeno odvrate, to je pametno utrošen novac jer zidine mogu da podnesu udarce koje bi inače pretrpele vojne snage.
"Uopšte, utvrđena granica trebalo bi da nam da više vremena za odgovor na svaki iznenadni napad, čija je verovatnoća minimalna kako stvari trenutno stoje", ističe Marek Svierćinski, šef odeljenja za bezbednost i međunarodne poslove u kompaniji Politika Insajtt, koja se bavi analizama poljske politike.
"Može pružiti robusniju odbrambenu poziciju i protiv kopnenog i - ako su adekvatno opremljene - niskog, usporenog vazdušnog napada. Lekcije naučene iz rata u Ukrajini ukazuju da dobro pripremljen i dovoljno popunjen odbrambeni položaj može usporiti neprijateljski napad do stupnja na kojem bi kulminirao i slomio se puno pre nego inače", tumači Svierćinski.
U Finskoj su fortifikacije neosporno izvor vojne snage. Vojska obučava svoje snage za izgradnju utrđenja, ali u Finskoj ne grade dugačke linije rovova, kao što to čine Ukrajinci.
"Naši borbeni položaji inače imaju dva, tri vojnika sa zaštitom iznad glave, što stvara međusobno podupiruću mrežu položaja zaštićenih minskim poljima. To je puno teže uništiti nego linije rovova", ističe on. Suština je, kako kaže, u tome da budući da pretnju predstavlja teška ruska artiljerija, a sada i bespilotne letelice, utvrđivanje pruža vojnicima puno bolju zaštitu. Takođe, finska industrija može brzo da izgradi betonske i drvene elemente za takva utvrđenja. Finska, inače, gradi i nova utvrđenja a njihove lokacije su poverljiva informacija.
Planovi Poljske i dobra iskustva Finske sugerišu da bi svaka zemlja koja se graniči sa sve agresivnijom Rusijom trebalo da podigne utvrđenja duž svojih granica. Sve je manje vredno od vojnika.
Ali, penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, pešadijski oficir koji je komandovao američkom vojskom u Evropi od 2014. do 2017. godine, upozorava da su utvrđenja efikasna samo koliko i ljudska i vazdušna podrška.
"Utvrđenja i prepreke kao što su minska polja i protivtenkovski rovovi su efikasni samo ako su pokriveni artiljerijskom ili raketnom vatrom... U suprotnom, napadačka sila može da dobije zamah i izvrši nameravani proboj“, kaže Hodžis.
Upozorenja stručnjaka
Takođe, kako objašnjava, utvrđenja moraju biti dubinski i na odgovarajući način integrisana u odbrambene planove NATO-a za region, u suprotnom bi planovi mogli biti poremećeni preprekama i utvrđenjima koja nisu komplementarna odbrambenim planovima. Utvrđenja koja je projektovala pojedinačna država mogla bi da ometaju vojnike iz zemalja saveznica koji joj priteknu u pomoć u kriznim situacijama, jer branioci takođe moraju da deluju u blizini granice.
Takođe, utvrđenja troše značajne resurse i skupa su. To znači da će poljska planirana utvrđenja biti korisna samo ako NATO planeri znaju sve detalje o njima. Nije poznato koliko su detaljni planovi Poljske, jer će lokacije utvrđenja najverovatnije biti tajne.
"Još uvek nemamo potpunu predstavu o tome koliko će ta utvrđena linija biti duboka, široka, koliko dobro naoružana i koji će biti njeni ciljevi“, ističe Svierćinski.
"U smislu da je ovo prilika za rasterećenje snaga, mislim da će to zapravo imati suprotan efekat. Moraće da ima ljudstvo i taj teret će pasti na oružane snage", dodaje on.
Takve stražarske dužnosti će verovatno obavljati pripadnici Teritorijalnih odbrambenih snaga, roda oružanih snaga koji ima posebnu odgovornost za odbranu otadžbine i čiji su pripadnici često raspoređeni na pola radnog vremena u svojim matičnim regionima, ali, kako tumači Svierćinski , zahtevaće održavanje i snabdevanje vojnih inženjera i logističara. Ali kao i kod svih pokušaja odvraćanja, ono što je zaista važno je da li potencijalni napadač okleva da napadne.
Davanje do znanja Rusiji da Evropa ozbiljno shvata pretnju može mnogo vredeti, ali ako planovi izazivaju samo čuđenje u Kremlju, onda ih ne vredi sprovoditi. Međutim, za sada se može samo spekulisati o diskusijama unutar zidina Kremlja, ali ako ruski mediji 'polude' za ovim potezom, to bi mogao biti jedan od znakova da on funkcioniše.
(Kurir.rs/Foreign Policy/ Foto: Ilustracija/Preneo: A.N.)
Bonus video: