Društvo

"SVAKI PUT KADA SE ČUJEMO ONA IZGOVARA ISTU REČENICU": Lidija iz Aleksandrovca pokušava da izvuče ćerku iz pakla u Gazi

Printscreen/Facebook/Nezavisne narodne novine Rasinskog okruga

Moja Maja nije želela da ja brinem i nije mi govorila puno, ali znam da nije bezbedna. U izbegličkom je kampu, nemaju hrane, nemaju vode, a ja jednostavno ne znam kako da joj pomognem.

Ovako govori Lidija Vesić Abbas iz Aleksandrovca, koja mesecima pokušava da evakuiše svoju ćerku Marijam (28) iz ratom zahvaćene Gaze. Podsetimo, krvavi sukob ne smiruje se još od sedmog oktobra upadom maskiranih militanata Hamasa u teritoriju Izraela.

Kako kaže, Marijam je srpska državljanka, ima izvoda iz matične knjige rođenih, kao i izvod iz knjige državljana, ali je Srbiju napustila na majčin pasoš još 1999. godine

Nije u Rafi koja je potpuno uništena

Ona se ne nalazi u Rafi, kampu koji je bio potpuno uništen bombardovanjem, već u Al Mogaziju. To je isto izbeglički kamp, i to još od 1968. godine.

- Na tom mestu je izbeglički kamp gde su moji svekar i svekrva imali kuću. Ona je sada tamo sa mojim suprugom, mojim deverima, ali ne znam koliko je funkcionalna ta kuća, koliko je ostala neoštećena tokom ovog ratovanja. Da mi je ćerka bezbedna to ne znam, ali bar znam da je živa - započinje priču Lidija.

Printscreen/Facebook/Nezavisne narodne novine Rasinskog okruga 
foto: Printscreen/Facebook/Nezavisne narodne novine Rasinskog okruga

Jaka devojka kakva je Marijam, po rečima majke, nikada se nije žalila ranije. Ipak, život u ratnim okolnostima postaje preveliko breme.

“Mama, ja želim da dođem u Srbiju”

- “Mama, ja želim da dođem u Srbiju” - tu rečenicu je ponavljala svaki put kada bismo se čuli. Ja naravno odlično poznam svoje dete, i znam šta to znači. Pitala me je skoro da li postoji mogućnost da im pošaljem nešto novca, pošto nemaju hrane i vode - govori Lidija.

Kako kaže, njena ćerka je inače veoma skromna, zato zna koliko im je teško.

- Kada bih je pitala kako je, i šta jede ona mi bi uvek odgovarala da je dobro i da ne brinem, sve dok nije došao ovaj trenutak, da jednostavno više nema gde. Onda me pita da im nekako pomognem a jedva da išta mogu da uradim više od ovoga. U jednom trenutku poslala mi je poruku “Ako ne budeš u mogućnosti da me sada evakuišeš, hoćeš li doći po mene u Gazu kad se završi rat da zajedno otputujemo?” - iskreno priča Lidija.

Otac Marijam je Palestinac i živi u Gazi od 1999. Tada su svi otišili u Palestinu, kako kaže Lidija, ali se Marijam nije godinama vraćala u Srbiju. Ipak, ona je srpska državljanka, ima izvoda iz matične knjige rođenih, kao i Izvod iz knjige državljana.

Srbiju je napustila na majčin pasoš, što je dodatno zakomplikovalo celu proceduru, ali je i to prevaziđeno zahvaljujući diplomatskom angažovanju Srbije. Država Srbija je za njenu evakuaciju uradila mnogo toga, a jedan deo ljudi iz samog političkog vrha bio je uključen u to da se dozvoli njena evakuacija.

Srbija je posredovala i da dobije dozvolu za izlazak iz Gaze od strane Izraela. No, ni to nije bilo dovoljno.

- Moja ćerka ne može da putuje sama zbog šerijatskog zakona, može da dođe samo sa jednim od braće - priča ona.

Kako kaže, i tu joj je država Srbija izašla u susret.

- Onog dana kad sam razgovarala sa našim ambasadom i ispričala im sve detalje. Sutradan su me pozvali i javili da je njen brat po ocu koji ima 23 godine dobio odobrenu vizu C tipa koja se izdaje iz humanitarnih razloga. Od tada je prošlo vremena jer se još uvek se čeka odobrenje Izraela. Da je Izrael dao odobrenje da dete može da napusti Gazu ona bi sada već stigla - napominje njema majka.

Još jedna alternativa, ali - skupa

Lidija je pronašla još jednu alternativu da evakuiše ćerku. Naime, postoji agencija Hala i u uslovima pre rata organizovala izlazak Palestinaca za Egipat. Tada je put Gaza-Kairo bio 360 dolara, a kako je počeo rat ta suma se povećavala do te mere da ova agencija sada zarađuje oko pola miliona dolara dnevno, zbog čega Lidija traži pomoć svih ljudi da joj pomognu da sakupi novac.

- Ja nemam drugi izbor, zaista nemam, niti drugo rešenje nego da platim Hali. To je 5.000 plus izlazne takse, što dođe do cifre od 7.000 dolara. To je i cifra za koju mi je potrebna pomoć ljudi da bih je skupila. Ni dinara preko toga ne tražim, zaista mi je potrebna ta vrsta pomoći da bih videla i ponovo zagrlila rođeno dete. Sada mi preostaje da taj novac nekako skupim, izvršim uplatu Halu da bi dobili odobrenje za izlaz - govori Lidija.

Svako ko može i želi da joj pomogne, može da je kontaktira pozivom na 062/8748-144.

(Kurir.rs/Blic)