Napadna nuklearna podmornica Kazanj klase Jasen M koja je isplovila iz Murmanska i krenula preko Atalntika put Kube i Karipskog mora glavni je fokus zapadnih medija jer je faktički nosač hiperzvučne rakete Cirkon.
Iako Ministarstvo odbrane Kube tvrdi da ova podmornica na nuklearni pogon nema rakete sa nukelarnim bojevim glava i da je u pitanju prijateljska poseta, ali mnogi u to ne veruju.
Glavna namena ove podmornice lov protivničkih podmornica strateških i taktičkih, površinskih brodova i drugih plovila i projekciju borbene snage na ciljevima na kopnu.
Okarakterisane su kao podmornice četvrte generacije.
Njihova konstrukcija zasnovana je na klasi podmornica “Akula Prjekat 971 Štuka i Alfa Prejakt 705 Lira.
Rusija je ove podmornica uvela u operativnu potrebu da bi zamenila napadne nuklearne podmornice klase Akula i Oskar 2 projakt 949A Antej.
Razvoj nove klase napadnih nuklearnih podmornica započeo je krajem 1970-tih godina 20. veka. Razvoj konstrukcije završen je krajem 1980 tih u konstrukcionom birou Malahit u Sankt Peterburgu. Usledio je raspad Sovjetskog Saveza, ekonomska i finansijska krizai projekat je obustavljen.
U zapadnoj literaturi projaket ove podmornice dobio je naziv klasa “Severodvinsk”.
Prva gradnja nove napadne nukelarne podmornice počela je 1993. godine u bordogradilištu Sevmaš. Usledio je nedostatak finansijskih sredstava, a gradnja je u potpunosti uništena. Godine 1999. završeno je bilo 10 posto posla samo.
Godine 2003. ponovo su obezebđena bila sredstva za nastavak gradnje ove nuklearne podmornice . Ruski predsednik Vladimir Putin preusmerio je značajna novčana sredstva na razvoj podmorničarske flote, ali naredne 2004. godine došlo je opet do usporavnja gradnjnj jer je sav novac preusmeren na strateške nuklearne podmornice klase Borej, koje su dobile prioritet.
Jula 2009. svečano je započela gradnja druge podmornice. Upravo to je bila Kazanj a oznaka nove klase podmornice je Jasen -M ili Projekat 855M. Tadašnji vrh Ratne mornarice Rusije smatrao je da treba da se ubrza gradnja podmornica i da od 2011. godine, svake godine po jedna napadna nuklearna podmornica treba da uđe u operativnu upotrebu.
Od toga nije bilo ništa pa je čak i porinuće Severodvinska bilo nekoliko puta odlagano zbog tehničkih problema.
Veliki problem bila je i cena podmornica klase Jasen M. Sa milijardu dolara završila je na cifiri od 1,6, dok neki tvrde čak i na 2 milijarde dolara po podmornici.
Osnovni pogon napadne nukelarne podmornice Jasen M jeste vodom hlađen nuklearni reaktortipa KMP. U pitanju je nuklearni reaktor četvrte generacije koji ima životni vek od 25 do 30 godina. Zajedno sa pomoćnim pogonom elektromotorom obezebđuje brzinu podmornice na površini od 20 čvorova i pod vodom 35 čvorova odnosno 37 na površini i 65 km na čas pod vodom. U režimu takozvsane “tihe plovidbe” može da razvije brzinu od 28 čvorova (51,8 km na čas).
Trup podmornice klase Jasen M podeljen je na devet vodonepropusnih odeljenja od toga četiri su jedna odeljka, a pet dvodelnih.
Dužina ovih podmornica je 111 m, širina trupa je 12 m. Površinski deplasman ovih podmornica je 9.500 tona, a podvodni 13.800 tona.
Zvanična testna dubina na koju je podmornica zaronila je 600 m
Posada broji 90 članova.
Naoružanje:
Za protivpodmorničku borbu podmornica ima teška torpeda tipa 65-67 koji se lansiraju iz osam cevi kalibra 650 mm i dva kaliba 533 mm. Ukupno 10 torepnih cevi kroz koje se mogu polagati i na dnu ležeće mine. Torpedni aparati se inače ne nalaze na pramcu nego na bokovima jer na pramcu se nalazi automatizovano-digitalni, aktivno-pasivni sonar.
Nepored ispred komandnog mosta nalaze se vertikalni lanseri. U svaki je moguće smestiri 4-5 ćelija sa protivpodmroničkim krstarećim raketama P-800 Oniks i krstareće rakete familije Klub S. Borbeni komplet je 32 odnosno 47 raketa namenjenih za delovanje po ciljevima na moru i pod površinom mora.
Od 2021/2022 godine na podmornici klase Kazanj instalirane su i hiperzvučne protivbrodske rakete Cirkon.
Kurir.rs/TV Front/Preneo: P. P.