Evropski izbori održaće se u nedelju u jednoj od država osnivača Evropske unije, sa prestonicom kao sedištem evropskog bloka, a kombinovani su nacionalni izbori za savezni parlament i regionalne skupštine Flandrije, Valonije i Brisela i za Evropski parlament. U pitanju je, naravno, Belgija, a glavna zvezda tamošnjeg glasanja, čini se, biće lider krajnje desničarske nacionalističke partije Flemiš Interest (Vlams Belang – VB), 37-godišnji Tom Van Griken.
Van Griken je odrastao u multikulturalnom Antverpenu i bio je ljut kada su njegovi nastavnici ohrabrivali njegove drugove iz razreda - Turke, Arape ili Pakistance - da budu ponosni na svoj identitet, dok su ga nazivali rasistom zbog ponosa što je Flamanac. Kao tinejdžer bio je problematičan, veoma aktivan na rubu krajnje desničarske i nacionalističke politike, a njegovim aktivnostima su se bavile i obaveštajne službe. Danas se zbog toga ne izvinjava, već to pripisuje svojoj prošlosti kada je bio, kako kaže, ljuti pubertetlija.
Danas je šef stranke koja je favorit za savezne izbore i one u Flandriji, a čiji uspon preti opstanku Belgije. Njegov i cilj njegove stranke je, najjednostavnije rečeno, raspad Belgije, odnosno odcepljenje bogate pokrajine Flandrije od Valonije i Brisela, što bi imalo jednake negativne reperkusije na ostatak Evrope i Evropsku uniju uopšte.
Belgija je višejezična zemlja koja predstavlja srce zapadne Evrope. Jedna je od osnivačica Europske unije, glavni grad Brisel je središte EU-a i NATO-a, ali istraživanja uoči nacionalnih i izbora za Evropski parlament daju veliku prednost VB-u - velikim kritičarima etabliranih briselskih politika - što predstavlja egzistencijalni izazov i za Belgiju i za EU. Strahuje se da će glasanje u Belgiji izazvati novi politički šok u Evropskoj uniji.
Očiti partner je protivnik glavnog cilja
Tom Van Griken, koji neguje urbani imidž, dominirao je kampanjom i postao najpopularnija politička figura u svojoj zemlji, pokrenuvši intenzivne rasprave o budućnosti Belgije, EU-a i vouk (woke) konsenzusu o pravima transrodnih osoba. On sam vidi Evropu na rubu odmaka od globalizovane, multilateralne vlade - bilo u belgijskom federalnom sistemu ili EU - prema jednoj nacionalnoj politici. Svoj argument ojačava sukobima koji su se rasplamsali tokom prošle godine, kao što su protesti poljoprivrednika protiv evropskog zakonodavstva o zaštiti okoline, koji su osvojili simpatije i podršku široke javnosti.
"U svemu se radi o globalističkom naspram lokalističkog identiteta. Prepuštanje suvereniteta EU ima jednak učinak na vašu nacionalnu državu. Farmeri su sada prisiljeni, zbog evropskih pravila, da budu u situaciji u kojoj nemaju nikakvu sigurnost za svoju budućnost", rekao je Van Griken. On smatra da stvari sada počinju da se menjaju.
"Radi se o tome kako i čime kontrolišemo sebe, budućnost, naš uticaj na budućnost. Kažemo možda je rešenje manje evropsko. Molim vas, prestanite od toga da pravite superdržavu", dodaje.
Van Griken je blisko povezan s Gertom Vildersom, holandskim populistom čija je stranka pobedila na izborima prošle godine. Poput Marin Le Pen u Francuskoj, Van Griken želi da vrati kontrolu, posebno u pogledu migracija i azila, ali za razliku od Nigela Faragea, najvećeg zagovornika Bregzita u Velikoj Britaniji - koji se upravo ponovno u velikom stilu penje na britansku političku binu uoči izbora kao velika opasnost za Konzervativnu stranku i njenog šefa i premijera Rišija Sunaka kojima bi Farageova Reformistička stranka mogla da ‘ukrade‘ brojne glasove - on ne želi da napusti EU. Kako sam kaže, oni nisu za izlazak, nego za reformu EU-a.
Za razliku od, na primer, Škota u Britaniji ili Katalonaca u Španiji, Flamanci u Belgiji nisu nacionalna manjina, nego većina i čine oko 60 odsto stanovništva. Ove godine se gotovo polovina njih, oko 47 odsto, izjasnilo da će glasati za nacionalističke stranke.
VB-ov najbliži suparnik, separatistički Novi flamanski savez (N-VA), ne u tolikoj meri radikalna, ali ipak euroskeptična konzervativna stranka, prema anketama zaostaje pet postotnih poena. Ova stranka je naizgled očiti Van Grikenov partner u realizaciji odcepljenja, kao jedina druga flamanska stranka koja se zalaže za nezavisnost, ali po drugom modalitetu. Ankete pokazuju da bi N-VA i VB zajedno mogli da osvoje blizu 50 odsto flamanskih glasova, ali šef N-VA, Bart De Vever, osudio je sepratističke planove VB-a, upozoravajući da bi to izazvalo "katalonski scenario" haosa i nemira.
‘Prekinuti prisilni brak‘
Van Griken se žali da flamanski glasači, koji govore holandski, bazirani u Flandriji - najuspešnijoj i najrazvijenijoj ekonomskoj regiji - uz to što čine većinu, plaćaju i većinu poreza, ali prema federalnom sistemu dopušteno je da imaju samo 50 odsto ministara u "prisilnom braku" s frankofonim Valoncima, koji čine jednu trećinu stanovništva, s time da je Valonija osetno slabije razvijenija belgijska pokrajina.
"Status kuo Belgije vodi u bankrot... i njom se ne može upravljati. Predlažemo alternativu. Naša alternativa je prekinuti prisilni brak između frankofonih i Flamanaca", jasan je Van Griken.
Svoju misiju je istakao i na nedavnom predizbornom skupu u obraćanju svojim pristalicama.
"Tek kada naša stranka bude mogla da postane najveća stranka, tek tada će se Flamanci slušati... i Flandrija će ponovno biti naša", poručio je i uzviknuo "Flandrija!", a kao odgovor gomila je zaurlala: "Naša!".
Njegova ogorčenost još je veća jer su njegova stranka i NVA u prošlosti redovno izbacivani iz procesa donošenja odluka zbog ‘sanitarnog koridora‘ koji su prema krajnjoj desnici uvele glavne struje belgijskih stranaka, posebno socijalisti na jugu Valonije.
"Belgijska konstrukcija je obuzdati, kontrolisati i umanjiti flamansku većinu", smatra Van Griken. Njegova poruka Paulu Magneteu, vatrenom frankofonom valonskom socijalisti koji je obećao da će VB-u onemogućiti da obavlja vlast, krajnje je otvorena. "Oprosti na mom francuskom, je** se", poručio mu je.
On takođe odbacuje etiketu ‘krajnje desnice‘, koju mu lepe Magnete i drugi pripadnici političkog establišmenta, te insistira na tome da su njegovo jedino političko ‘oružje‘ sloboda govora i olovke na biračkim mestima.
"Ako vas nazivaju krajnjom desnicom ili ekstremnom desnicom, to uvek ima konotacije nasilja i nedemokratskih aspekata", rekao je.
Belgijskoj politici, rekao je na nedavnom predizbornom skupu, pažnja je bila skrenuta od važnih stvari prema "rodnim besmislicama, klimatskom ludilu i smaku sveta".
"Ono što brine sve više i više Flamanaca nije kraj sveta, nego kraj meseca", poručio je.
U Belgiji je vlast podeljena između savezne vlade, tri jezične zajednice (flamanska, francuska i nemačka) i tri regije (Flandrija, Valonija i Brisel). Flandrija je bogatija regija, koja putem federalnih mehanizama poput socijalnog osiguranja doprinosi nacionalnim proračunima više od ostalih, a potom ocenjuje da je ono što VB odvaja od ostalih krajnje desnih stranaka koje osvajaju Europu, njihov krajnji cilj - a to je odcepiti severnu regiju Flandriju od frankofone, levičarske južne regije Valonije. Zato je njegov govor i bio prepun tipičnih separatističkih opštih mesta.
"Flamanski novac pre svega treba da ide flamanskim porodicama", poručio je.
‘To je naučna fantastika‘
Osim suprotstavljanja imigraciji, kampanja stranke bavila se nezadovoljstvom zbog sigurnosnih pitanja i rastućih troškova života, ali u slučaju VB-a njihova se ekstremno desna, ultrakonzervativna platforma povezuje sa separatističkim programom i izgleda da bi to moglo rascepiti Belgiju na pola.
Uloga Belgije kao međunarodnog političkog središta biće u pitanju ako se ostvare snovi VB-a o odcepljenju. Podela zemlje takođe bi izazvala šokove širom Evrope - regije od Škotske do Katalonije su se tokom protekle decenije nastojale da se otcepe, ali svi ti pokušaji su zapali u pravne, proceduralne i političke slepe ulice.
Za svoju stranačku platformu VB odabrao je scenario podele Čehoslovačke na Češku i Slovačku 1992. godine. Žele ‘uredno odvajanje‘ od Belgije. Polazna tačka bila bi ‘deklaracija o suverenitetu‘ u regionalnom flamanskom parlamentu. To bi prisililo regionalnu vladu Valonije da započne pregovore o odcepljenju, a plan je da se podeli sve, od vojne imovine do državnog duga zemlje. VB namerava da da valonskim kolegama pet godina da postignu dogovor, a ako ga ne bude, Flandrija bi jednostrano proglasila nezavisnost.
Uprkos svemu, vrlo malo političara i analitičara izvan Vlams Belanga veruje u ovaj plan komadanja Belgije. Karl Devos, politički analitičar i profesor na Univerzitetu Gent, smatra da se radi o "naučnoj fantastici". "S državnim dugom, sa socijalnom sigurnošću, s Briselom... Ideja da to možete učiniti u roku od pet godina je potpuna besmislica", smatra on.
Šef N-VA De Vever upozorio je Van Grikena u nedavnoj televizijskoj emisiji da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti značilo da bi Flandrija prekinula svoje veze s Briselom, glavnim gradom zemlje i regije, i da bi izašla iz EU-a.
"To je ludo. Niko ne veruje u to", rekao je on. N-VA umesto toga planira srednjoročnu transformaciju zemlje u "konfederalnu" državu s minimalnim ovlašćenjima na nacionalnom nivou.
I pored tradicionalnog sanitarnog koridora ka ekstremnoj desnici i blokade dolaska na vlast, izgleda da se situacija i po tom pitanju menja, a tu je opet Tom Van Griken u glavnoj ulozi. Slično kao zvezda francuskog nacionalnog mitinga, Džordan Bardela , Van Griken – koji je imao samo 28 godina kada je postao predsednik stranke – čini stranku elegantnijom, energičnijom i mlađom.
Kosa mu je uvek uredno začešljana, a sa dečačkim osmehom na licu prenosi često radikalne poruke. Glasači ga smatraju simpatičnim, kaže, čak i ako izražavaju gađenje prema njegovoj stranci.
"Ono što smatram svojom zaslugom, ako možete skromno reći, to što sam probio društveni kordon" rekao je on, a dokaz su i mladi i stariji građani koji žele da naprave selfi sa njim ili da razgovaraju sa njim. .
Tabu o ekstremnoj desnici se ruši
Van Grikenova kampanja, sa glavnim sloganom "Flandrija je ponovo naša”, bila je uspešna među mladim biračima, posebno muškarcima. Stranka nadmašuje sve druge belgijske stranke na društvenim mrežama, često sa konzervativnim porukama o temama kao što su migracije i upozorenja o „probuđenoj“ levici. Tako polako ali sigurno, Van Grikenovo vođstvo znači da se tabu o glasanju za krajnje desničarsku stranku ruši.
Što se tiče kulturnih pitanja, VB je u oštrom sukobu sa pretežno liberalnim normama Belgije. Ponašaju se izuzetno konzervativno po pitanjima kao što su abortus i usvajanje dece istopolnih parova. Poslednjih nedelja, njihovi radikalni stavovi o lgbtq+ pitanjima dodatno su ih izolovali od drugih stranaka.
"Pravi ekstremisti su ljudi koji poriču da postoje samo muškarci i žene“, rekao je nedavno Van Griken.
Takođe, stranka je morala da se bavi pitanjima i spekulacijama o svojim vezama sa stranim autoritarnim režimima, kojima se Van Griken nije adekvatno pozabavio. Filip Djuinter , nekada partijski teškaš, poslednjih meseci se suočava sa optužbama za blisku saradnju sa kineskim špijunažom, prema istrazi lokalnih medija. Stranka je prošlog decembra izbacila svog bivšeg senatora Franka Kreielmana zbog optužbi da ga je regrutovala kineska tajna služba.
Odnosi stranke Vlams Belang i Rusije takođe su izazivali zabrinutost u prošlosti. 2014. tri člana regionalnog parlamenta otputovala su na okupirano ukrajinsko poluostrvo Krim da posmatraju lažni ruski referendum o njegovom statusu. Vandendriše je nedavno, kao poslanik ove stranke u Evropskom parlamentu, snimljen na video snimcima internet kanala Glas Evrope, koji su češke i belgijske obaveštajne službe nedavno razotkrile kao prorusko propagandno sredstvo za mešanje u evropske poslove, što je preraslo u skandal poznat kao "Rusijagejt“ sa optužbama da su pojedini evroposlanici dobijali novac od te proruske medijske mreže za širenje narativa i stavova Kremlja, uključujući i rat protiv Ukrajine.
(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo: A.N.)