Neverovatan humanitarac

MARKO KREĆE U TRKU ŽIVOTA ZA DECU OBOLELU OD RAKA: Za bolesne se peo na Kilimandžaro i pretrčao pustinju, sad sledi novi poduhvat!

Foto: Privatna Arhiva

Marko Nikolić (36) iz Vranja pretrčao je 1.000 kilometara od Niša do Atine kako bi se skupio novac za lečenje bebe Teodore iz Aleksinca, peo se na Kilimandžaro kako bi pomogao trima ženama iz Vranja, pretrčao je pustinju u Maroku za malog Maksima iz Niša... Ali njegova misija ne prestaje - 1. septembra planira da za našu decu obolelu od raka pređe 2.500 kilometara - veslajući, vozeći bicikl i trčeći!

Foto: Privatna Arhiva
foto: Privatna Arhiva

Ovaj neverovatan humanitarac je odrastao u teškim uslovima. Otac mu je umro, a majka je radila dva posla kako bi ga odškolovala.

- Dok sam studirao, mešao sam malter i prao čaše u kafiću kako bih zaradio za fakultet, ali osnovne i master studije na fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja sam završio s prosekom 9,30 - priča on za Kurir.

Zna za teško

Znao je kako je kada je teško, a uvek je bio u odličnoj fizičkoj formi, te je oduvek želeo da spoji sport i humanost i pomogne nekom. Sve je počelo 2018. godine, kada je pokrenuo projekat "Trka nade".

Foto: Printscreen/Instagram
foto: Printscreen/Instagram

- Pretrčao sam 1.000 kilometara, od Niša do Atine, kako bih animirao ljude da sakupimo novac za lečenje Teodore iz Aleksinca, koja je tada imala godinu dana i bolovala je od autoimune bolesti, pa joj je bila potrebna transplantacija koštane srži. Bilo je hitno, bila je životno ugrožena. Njenim roditeljima sam rekao: "Skupićemo novac!" Tako je i bilo. Zahvaljujući dobrim ljudima koji su me pratili na mrežama, sakupili smo celokupan iznos od oko 80.000 evra. Ona je uspešno operisana i sada je, hvala bogu, dobro.

Pomaže i deci u Africi

Iskopaće dva bunara u Ugandi

Marko ne miruje, već uveliko planira i akciju pomoći ljudima u Ugandi, gde putuje početkom juna i gde planira da sa svojom prijateljicom Tamarom Misirlić izgradi barem dva bunara u okolini mesta Mbale.

foto: Fejsbuk Printskrin

- Tamo deca umiru od gladi. Pešače kilometrima kako bi doneli nešto vode u selo, a i to je nedovoljno. Jedan bunar bi obezbedio barem 20 porodica. Mi ćemo donirati naš lični novac i lično pomagati u kopanju bunara, a ako se bude još ljudi priključilo, moći ćemo da uradimo još više za njih. Cilj nam je da pomognemo tim ljudima tamo, a i da ceo svet vidi da su Srbi dobri, humani ljudi.

Onda je 2023. usledilo penjanje na vrh Uhuru (5.895 metara) na Kilimandžaru. To je bilo za "naše tri iz Vranja", za koje se već prikupljao novac. Nakon što se Marko priključio, prikupljeno je još oko 20.000 evra.

Foto: Privatna Arhiva
foto: Privatna Arhiva

- Temperature su na vrhu iznosile oko minus 15. Duvao je i jak vetar... Vreme je bilo nepredvidivo, a kako nisam imao neke visinske pripreme, bilo je malo nezgodno.

Dobitnik više priznanja

Nečiji život je najveća nagrada

EU je pre nekoliko dana uručila nagrade za 10 najhumanijih osoba u Srbiji u okviru konkursa "Oni su heroji", a Marko je među njima. Ove godine dobio je i srebrnu plaketu Najplemenitiji podvig godine.

- Nagrade i priznanja mi, svakako, prijaju. Lepo je kada neko ceni vaš rad, trud i borbu, ali najveća je nagrada to da se spase nečiji život.

Iste godine pretrčao je i pustinju u Maroku dugu 1.420 kilometara, od Dahle do Marakeša, kako bih animirao ljude da se sakupi novac za lečenje Maksima Milenkovića iz Niša, koji boluje od retke genetske bolesti.

Foto: Privatna Arhiva
foto: Privatna Arhiva

- Temperature su danju bile oko 30 stepeni, a noću od nule do pet stepeni. Trčao sam u kombinaciji s brzim hodanjem. Tamo nema ničega. Od životinja sam samo zmije video. Izazov je trajao 35 dana i nije bilo lako. Tamo nema hladovine, gledao sam da nađem neki putokaz, pa da sednem ispod njega... Pratioci koji su išli biciklima i vukli opremu su završili u bolnici na infuziji, a ja sam uzeo neka dečja kolica i u njima nekoliko dana gurao opremu. Nisam želeo da stanem kako se akcija ne bi ugasila - objašnjava.

Foto: Privatna Arhiva
foto: Privatna Arhiva

Cilj vredan svega

Marko, inače, sedam godina živi i radi u Kuvajtu, ali nije zaboravio Srbiju. Sledeće što planira je velika trka kroz Srbiju i Crnu Goru za decu obolelu od raka. To će, kako kaže, biti najveći humanitarno-sportski poduhvat u Evropi.

Rizici

Na Kilimandžaru je telo počelo da mi se gasi

Tokom svojih misija Marko je imao i nekoliko opasnih situacija. Posebno pamti poslednju etapu uspona na Kilimandžaro.

- Želeo sam da izazovem sebe i osvojim vrh s dodatnom težinom, pa sam u ranac spakovao tegove od 23 kilograma. Kada smo bili na visini od 4.600 metara, vodič mi je rekao da to ostavim, jer bukvalno nema kiseonika i vrlo je rizično. Nisam to uradio. Slošilo mi se. Vodič mi je dao sok od pomorandže i ja sam to sve ispovraćao. Telo je počelo da se gasi. Bilo mi je potrebno malo vremena da se povratim, nastavio sam dalje i osvojili smo vrh.

- Plan je da veslajući kajakom pređem 200 kilometara, da vozim bicikl 1.600 i da trčim 700 kilometara u roku od 35 dana. S veslanjem krećem iz Ulcinja, pa idem tako do Tivta, a od Tivta vozim bicikl kroz celu Crnu Goru, preko zapadne, severne, istočne i južne Srbije, sve do Vranja. Iz Vranja kreće trčanje kroz celu centralnu Srbiju do Beograda i to cikcak rutom kako bih postigao 700 kilometara. Već sam pričao s nadležnima iz Nurdora, treba još da se precizira šta je najpotrebnije, ali novac će se najverovatnije skupljati za opremanje brojnih hematoonkoloških odeljenja u Srbiji - kaže Marko i dodaje da je svestan da je ovaj put veliki izazov koji sa sobom nosi i rizik, što zbog zahtevnosti samog puta, nepredvidljivih vremenskih prilika, terena, puta...

- Ali to nije bitno jer je cilj vredan svega - kaže ovaj hrabar čovek.