Jedinstvo naroda Republike Srbije i Republike Srpske neupitno je i večno. Na saboru će se okupiti nekoliko hiljada ljudi iz Srbije i Republike Srpske.
Ovim povodom u specijalnoj emisiji Kurir televizije gostovali su analitičari koji su davali svoja gledišta o važnosti ovog događaja.
18:06 U studio su stigli prof. Milan Petričković, FPN, prof. Predrag Marković i prof. Boris Bratina, profesor Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici
- Osim dnevne globalne politike i toga što se zbiva, a što se preliva i na prostor na kom živi srpski narod jako je bitno da se istakne ono što je jako dugo bilo uspavano i pežorativno shvatano, a to je da se nikada ne zaborave koreni i kulturološka bit ili osnova, a onda i ono što se zove filozofija Svetosavlja - rekao je Petričković i dodao:
- Danas sam uživao slušajući mudre reći Patrijarha srpskog gospodina Porfirija koji je pozivao na saradnju i mir zbog svih turbulencija kojima smo okruženi. To je nešto što uključuje sve ljude bilo koje vere i nacije. Ovo saborovanje zato ne bi trebalo da se shvati kao bacanje rukavice bilo kome zbog nekih donetih rezolucija, nego kao poravnjavanje prava svih na svoju autuentčnu eguistnciju i prava na poštovanje žrtava svih naroda.
Bratina je konstatovao da bi Veliki svesrpski sabor trebalo u izvesnom smislu da označava početak.
- Ovaj sabor bi trebalo da bude početak jedne nove prakse. Sabor je jedna drevna tekovina kod Slovena. Sabor je temeljna institucija svih Slovena pa i nas. Ja mislim da u ovom trenutku ništa nije tako bitno za Srbiju kao jedinstvo - rekao je Bratina i dodao:
- To je suština stvari. Slobodan Milošević je devedesetih počeo politiku jednom velikom mobilizacijom. Nama je jedinstvo potrebno zato što smo spolja napadnuti i što se nalazimo u jednom svetu koji se dosta izmenio u odnosu na svet od pre nekoliko desetina godina. Živimo u postmodernom svetu gde se ne znaju pravila, a pobeđuje onaj ko rukovodi ustrojavanjem pravila.
Marković je ocenio da je ohrabrujuće to što su Srbija i Republika Srpska postigle formalno jedinstvo:
- Istorija naknadno odredi šta je istorijski dan. Ne može se to unapred reći. To je kao kad vam se nešto desi u životu i vi kažete ovo je najlepši dan mog života, pa posle bude neki lepši. Budućnost je uvek neizvesna, ali ne treba preterivati sa tim da je nešto istorijski događaj - kaže Marković i dodaje:
- U svakom slučaju je ohrabruje da su Srbi postigli formalno jedinstvo dve srpske države. Problem je što mnoge te stvari, kao što su oba profesora rekla, zavise od spoljnih napada. Sigurno smo jači ako zajedno odgovaramo na te napade, kao što je ova strašna rezolucija o Srebrenici. Sigurno je da je ovo dobar dan i važan dan i nadamo se da će se ostvariti ono što je planirano.
17:05 Naredni gosti emisije su profesori Milimir Mučibabić i Dragan Radenović
- Teško je izdvojiti šta je manje, a šta više značajno. Ono što je konstanta i istorijska činjenica je da se desio svesrpski sabor. U njegovoj antropološkoj odrednici nalazi se saborovanje, sabiranje. Kako institucionalno, tako i vaninstitucionalno, gde se volja poput reke sliva u jedno jer sabor ima magičnu moć. On animira ljude, to je javna scena gde glumci poručuju šta treba i kud plovi ovaj brod - rekao je Mučibabić i dodao:
- Pretpostavljam da je sabor koncipiran da kaže da u prelomnim trenucima u kojima se stvaraju novi sistemi vrendosti, Srbi su napokon spoiznali da je kontinuitet srpske krivice i proglašenja svim zlom ovog sveta jedna realnost, koja obavezuje i upozorava. Nije bitno koliko je glasalo, svetksi moćnici su odlučili da posle 30 godina portretisanja Srba kao loših momaka, sada su stavili pečt i rekli da su Srbi krivi za sva zla. To je atakovanje na naciju u celini i to je rat koji je pobeden protiv nacije u ime tih što vode međunarodnu zajednicu. Odlučili su da satru naš identitet, ne kao u Jasenovcu, ali to im je cilj - smatra Mučibabić.
- Naše istorijsko trajanje je borba za naš identitet: Samo u poslednjem veku, Srbi su napravili pet država i ostali bez ijedne. Kome mi to smetamo i zašto nas ne vole? Balkansko poluostrvo na kome Srbi žive, mi smo policentričan narod i trebalo je to savladati. U kriznim momentima smo zaljubljenici u slobodu i pravdu. mi smo bili remetilački faktor moćnima koji su hteli da zavladaju ovim prostorom.
Njegov sagovornik kaže da su njegovi prethodnici u studiju rekli sve kako jeste.
- Mnogo ranije je inkvizicija protiv Srba počela, pre 1941. Ima puno razkloga za to, naša kapacitivnost, intelektualna i genetska snaga, počev od velikog Dušana i Svetog Save, preko Pupina i Tesle do Đokovića, potvrđuje da zaslužuju da nas se boje. Ja se vraćam iz Sremskih Karlovaca sa još jednog sabora, gde su članovi srpskog krivaka, gde je doktora nauka mnogo više nego u SANU - započeo je Radenović i nastavio:
- Bio je i vaš kolega Žika Nikolić koji upravo na Kurir televiziji upoznaje gledaoce sa Srbijom. Na svoje insistiranje sam otišao u rodno mesto Svetog Save, iako su ga čelnici Novog Pazara ubeđivali da tamo ne ide. Zatekao je dve klupe i jedan skromni krst. Danas smo doneli odluku, to je mitska snaga, da stvorimo simbole koji će dovesti do savremene mitolgije srpskog naroda.
- Saborovanje je događaj koji se održava koji se održava zbog donošenja značajnih odluka. Mi u Srbii od pamtiveka imamo gotovo zakonsku, hrišćansku obavezu, koja glasi "Samo sloga Srbina spasava". Ovaj sabor je iskorak ka toj slozi, iskorak da se ta sloboda konačno desi. U Sloveniji nema Srba jer je izvršen administrativni genocid, tj. da prihvatite da ste Slovenac ako ste hteli da ostanete u toj državi. To podrazumeva da ne možete da prihvatate Srbiju kao vašu majku.
16:00 Prvi gosti Silvije Slamnig bili su Miloje Pršić, istoričar i Rajko Petrović, politikolog.
- Ovo je pravi trenutak da se pokrene to pitanje srpskog jedinstva. Krajem prošle godine bili su izbori kada je bila opšta povika na Srbe iz Republike Srpske zato što su glasali. Zatim tu je ova sramotna rezolucija o Srebrenici koja je usvojena da bi se jedan narod žigosao.
- Prvo se očekivalo 150, pa 120, pa smo onda došli do samo 84 države koje su glasale Za. Pritisak anglosaksonski i zapadnih zemalja je da uvedemo sankcije Rusiji, a znate kako su bile strašne sankcije nama devedesetih godina. Žestok je pritisak na nas - rekao je Pršić.
- Najznačajniji politički činioci su se odazvali pozivu na ovaj sabor. Imali smo pokušaj bošnjačke političke elite na čelu sa njihovim ministrom spoljnih poslova Elmedinom Konakovićem da organizuju svebošnjački sabor ili kongres gde se dobar deo njihove političke elite nije odazvao. Može se reći da mi imamo mnogo širi nacionalni konsenzus o najvažnijim političkim pitanjima za razliku od nekih drugih naroda - tvrdi Petrović i dodaje:
- Ako pogledata samo prisustvo najviših zvaničnika SPC, predsednika Milorada Dodika i funkcionera svih važnih političkih činilaca to je jasno. Svi su oni tu. Ono što je tužno jeste što je nama uopšte potreban ovaj sabor, a da nije bilo antisrpske politike tokom dugog istorijskog perioda mi bi kao narod već bili ujedinjeni. Ipak, dobro je što se sabor održava. Konačno treba pre svega ove mlađe generacije da osete atmosferu ovog jedinstva svesrpskog. Kad čujem poruke da smo braća ili jedna porodica, meni to zvuči pomalo apstratkno. Mi smo jedan narod! Ovo je istorijski jako bitan događaj i poruka stranim faktorima koji žele da destabilizuju ovaj prostor na štetu srpskog naroda. Mi možemo videti da je srpsko rukovodstvo opredeljeno da sačuva integritet Republike Srbijie, ali i Republiku Srpsku u dejtonskom integritetu.
Pršić je konstatovao da se još od berlinksog kongresa kontinuirano vodi antisprska politika od strane zapadnih zemalja:
- Na zapadu će sada govoriti da je BiH jedinstvena, da nema nikakve podele i odvajanja, ali kad bi vratili događaje do berlinskog kongresa vi već tada imate da se tu govori da je neophodno da se spreči ujedinjenje srpskog naroda, izlazak Srbije na more, ujedinjenje Srbije i Crne Gore i td. Ta politika od berlinskog kongresa je u celini i u kontinuitetu antisrpska.
Petrović smatra da ovaj sabor pokazuje da nema više nametnutih podela srpskog naroda:
- Jasno se vidi da nema više nikakvih prepreka između nas i da prolazi to vreme kada su nas neki delili na izmišljene Srbijance, Bosance i nekoga trećeg.
Pršič je komentaisao izjave nekih pojedinaca da je ovaj sabor anahron:
- Srbi su etnički razdrobljeni i to je rezultat višedecenijske zapadne politike. Srbi nikad nisu odlučivali o sudbini Jugoslavije, a najborjniji su narod u državi. To je ona Nemačka politika kada je ustanovljena da se po svaku cenu spreči ujedinjenje Srba. Zašto Srbi ne smeju da imaju svoju državu. Zašto moraju da prikrivaju svoje žrtve iz prvog i drugog rata?
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: