Hrvatskoj na naplatu stiže nova odšteta za zarobljenika mučenog u logoru u Kerestincu na početku rata.
Đ.J. je bio uhapšenu novembru 1991. jer se, tvrdili su tužioci, nakon osamostaljenja Hrvatske priključio JNA i na Baniji vrbovao srpsko stanovništvo da organizuje referendum za priključenje Petrinje SAO Krajini, a rešenje o sprovođenju istrage teretilo ga je za učestvovanje u oružanoj pobuni protiv Hrvatske.
"Gazili su po meni, tukli me"
Nakon što je neko vreme proveo u pritvoru u Sisku i u logoru u Gajevoj ulici u centru Zagreba, Đ.J. je završio u tzv. Konačištu u Kerestincu, gde je fizički i psihički zlostavljan.
Tužbu zbog toga podneo je još u martu 2004. godine. Nepravosnažna presuda Opštinskog suda u Sisku stiže tek sada. Prema njoj, Republika Hrvatska mora mu platiti ukupno 20.650 evra odštete.
Tokom procesa bivši zarobljenik opisao je kako je maltretiran s ostalima koji su bili pritvoreni u Kerestincu.
"Tukli su me ljudi u uniformama s amblemima iz kojih se moglo zaključiti da su pripadnici ili Hrvatske vojske ili Hrvatske policije. Udarali su me po celom telu, gazili su po meni, tukli me drvenim palicama i rukavicama sa zakovicama, cipelama s okovima. Nisam mogao da se podignem od bolova u plućima. Bio sam pretučen najmanje 20 puta", govorio je tokom procesa.
"Morao sam da gledam i mučenja ostalih, nikad nisam dobio lekarsku pomoć"
Prisetio se i kako su im pre ručka držali predavanja u kojima su bili ponižavani, a puštene su im i neke ustaške pesme.
"Mi smo morali da ih pevamo. Ja sam samo mumljao nešto kako bih izbegao batinanje. Morao sam da gledam i mučenja ostalih", izjavio je ponavljajući kako mu je sve to teško padalo.
Premlaćivanje je trajalo i po pet-šest sati.
"Tražio sam lekarsku pomoć, ali nikada je nisam dobio. U Kerestincu nas je tridesetak bilo u sobi od 50 kvadrata. Tamo sam proveo dve nedelje, a onda su me vratili u pritvor u Sisak."
"Bojao sam se da idem na lečenje u Zagreb"
Nakon što je pušten, Đ.J. je potražio lekarsku pomoć u Medicinskom centru u Sisku.
"Bojao sam se da idem na lečenje u Zagrebda me kao Srbina tamo ne ubiju. Sve to ostavilo je posledice na meni. Nisam mogao spavati. Bojao sam se za sebe i porodicu. Zbog toga sam zapadao i u depresivna stanja. Nisam bio sposoban ni da radim", ispričao je Đ. J. koji je kasnije odselio u Austriju i tamo 1999. godine ostvario pravo na invalidsku penziju.
Osim odštete, od Hrvatske je tražio i izgubljenu zaradu od 312.000 evra, ali sud taj njegov zahtev nije prihvatio.
Predstavnici Republike Hrvatske tvrdili su na sudu da mu ne bi trebalo isplatiti ništa jer nije bio neosnovano lišen slobode. Naime, protiv njega je postupak završen odlukom o oprostu, a to, prema njihovom stavu, nije isto kao oslobađajuća presuda.
Komandanti već kažnjeni
Nakon što je čuo iskaze veštaka koji su opisali kakve je posledice maltretiranja pretrpio Đ.J., sud je zaključio da ima pravo na odštetu.
Stjepan Klarić, ratni komandant Konačišta ratnih zarobljenika koje se prvo nalazilo u Zagrebu, a zatim u Kerestincu, s nekoliko saboraca, pravosnažno je osuđen zbog ratnog zločina nad zarobljenicima u Kerestincu.
Klarić je dobio 8 godina zatvora, dok su ostali kažnjeni s godinom i po do pet godina.
Kurir.rs/Index/Preneo: D. P.