Štefica Vidačić celoj Evropi je postala poznata nakon što je izabrana za najlepšu devojku Evrope na izboru koji je održan 1927. godine. Sa samo 22 godine je postala Mis Zagreba, a potom su usledile i druge titule. Okitila se lentom Mis Kraljevine SHS, a zatim je poglašena i najlepšom ženom Evrope. Usledila je vrtoglava popularnost devojke čija je životna priča sve samo ne obična.
Kao srednjoškolka došla je u Zagreb i tu završila realnu gimnaziju, a prijavila se na prvi izbor za Miss Jugoslavije 1926. godine. Izbor se održavao u Hotelu Esplanade, pa ju je put dalje odveo u Beč. Iako mnogi izvori tvrde da je to bilo u Berlinu, to se zapravo dogodilo na balu u bečkoj Sofiensäle, a u Berlin je otišla nešto kasnije. Štefica je nakon izbor narednih godinu dana dobijala svake nedelje honorar od 100 dolara, što joj je omogućilo solidan život.
Porodična tragedija Štefice Vidačić
Štefica Vidačić je rođena u Požegi, 7. juna 1909 godine, a potom je krštena u župi Sv. Terezije. Rođena je kao vanbraćno dete, a veoma mlada je ostala bez roditelja za koje se pisalo da su stradali u nesreći.
Uspon lepotice koja je osvojila Evropu
Nakon što je u Beču postala Mis Evrope, Štefica se preselila u Berlin, gde je počela da koristi pseudonim Štefi Vida, a već 1928. počela je da igra u filmovima. Ipak, nije imala mnogo uspeha, pa se povukla iz glume posle nekoliko manjih uloga.Njena glumačka karijera donela je ipak nešto manekenki – ljubav. Na jednom od snimanja upoznala je filmskog kompozitora Vilija Šmit-Gentnera, za kog se udala 1932. godine
Tri puta se udavala, zbog nje je ovaj Zagrepčanin postao prosjak
Na jednom od snimanja upoznala je filmskog kompozitora Vilija Šmit-Gentnera, za kog se udala 1932. godine. Par se nekoliko puta selio tokom braka, a skrasili su se na jednom seoskom imanju, gde je Štefica naučila da vodi gazdinstvo, dok je njen suprug zbog posla često putovao u Beč. Ispostavilo se da ih je ova razdvojenost koštala braka.
U Beču se i njoj desila nova ljubav. Upoznala je švajcarskog novinara Maksa Džoba, za kog se udala 1949, a tada je promenila ime u Štefani Džob. Ovaj brak je trajao četiri godine. Štefani je ostala udovica nakon avionske nesreće u kojoj je Maks poginuo. U međuvremenu je stupila u vezu s Valterom Lenerom, koji se bavio izradom robe od kože, a s njim je provela 30 srećnih godina.
Dok je živela u Zagrebu, u Šteficu se smrtno zaljubio majstorski pomoćnik Miškec. Imao je siguran posao, napredovao je u službi, no kad je čuo da se njegova ljubav odselila iz Zagreba i da se udala, Miškec se od tuge propio. Dobio je otkaz na poslu i počeo živeti kao prosjak. Njegov tužni život opisao je Zvonimir Milčec u svojoj knjizi 'Zašto volim Zagreb'.
Miškec je zato postao prava legenda grada. Hodao je uokolo s cilindar-šeširom i kanticom u koju je 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, po gostionicama sakupljao ostatke hrane. Dok je Štefica živela na visokoj nozi, Miškec je spavao u jednom podrumu. Stoga je taj prolaz koji je vodio od podruma dobio ime Miškecov prolaz, pa i danas, kad su oboje mrtvi, podseća na veliku i pravu, filmsku, tužnu ljubavnu priču.
Nije imala dece, nasledstvo ostavila organizaciji
Preminula je u Cirihu 2002. godine, a pošto nije imala potomstvo, Štefica je sav svoj imetak ostavila organizaciji "Greenpeace Schweiz”.
(Kurir.rs/Glossy/M.J)
Bonus video: