Dva lidera Francuske uradila su ono što je Emanuel Makron uradio ove nedelje uveče, kako bi okupio građane na svojoj strani.
Francuski predsednik je zaigrao opasnu igru objavivši posle evropskog trijumfa krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja da raspušta francuski parlament. Francuzi će ponovo izaći na izbore za nekoliko nedelja.
Šarl de Gol je to učinio 1968. godine zbog političke krize izazvane studentskim protestima te godine. Potez raspuštanja parlamenta delovao je kao voda na vatru studentske pobune.
1997. godine, Žak Širak vođa političkog desnog centra, odlučio se na isti korak. U kockarskom potezu, kao i sada Makron, Širak se preračunao.
Tražio je snažan mandat za sprovođenje svog ekonomskog programa, ali je socijalistička levica predvođena Lionelom Žospenom pobedila na izborima. Ona je dobila 48,25 odsto glasova.
Predsedničku opciju predvodio je premijer Alen Žipe, koji je dobio 46,04 odsto glasova. Širak je bio prinuđen da imenuje Žospena za premijera, nakon čega je usledila "najduža kohabitacija" u istoriji Pete republike.
Francuski mediji su odmah posle Makronovog govora podsetili na ove istorijske primere. Za francuskog predsednika predviđaju veoma opasnu mogućnost da mu premijer bude mladi Žordan Bardela iz Nacionalnog okupljanja Marine Le Pen, čime bi započela još jedna "tvrda kohabitacija" između predsedničkog i premijerskog kabineta u Francuskoj.
Politički trenutak, naravno, ne može biti gori kada se zna da je u Ukrajini u toku rat, da se iza kulisa nazire trgovinski rat sa Kinom i da bi Donald Tramp mogao da se vrati u Belu Kuća u novembru.
Razmišljanje mnogih rezimirano je izjavom Ketrin Fijeski sa Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci: "Makron pita Francuze: Da li ste ozbiljni? To je opasno pitanje".
Prema prvim analizama poteza francuskog predsednika, iza ovog postupka krije se Makronova nada da će ovakvim kockanjem razotkriti ekstremnu desnicu kao političkog aktera koji je dobar u opoziciji, ali bez suštine na poziciji moći. Stavovi Narodne skupštine, koju predvode Le Pen i 28-godišnji Žordan Bardel, prilično su se promenili tokom godina. Blumberg navodi niz preokreta: oni više ne žele da napuste Evropsku uniju (nakon što su videli haos u Britaniji), ali žele izuzetke od nekih evropskih pravila za Francusku. Oni više ne žele da napuste Šengen, ali žele neku vrstu granice za Francusku unutar Evropske unije koja bi uključivala provere. Oni više ne podržavaju odlazak u penziju sa 60 godina, ali ne podržavaju ni Makronov predlog da se penzioniše sa 64 godine. Svi njihovi predlozi su prilično nejasni, a jedan tink-tenk je procenio da bi podigli javnu potrošnju za 102 milijarde godišnje.
Postoji mogućnost da Makron igra da gurne Bardela u politički neuspeh ili bar da marginalizuje levičarsku zvezdu Žan-Lika Melanšona. Međutim, ovo je više u domenu želje nego strategije.
Makron je najavio nove izbore jer je kao vladajuća partija dobio samo sedam odsto podrške na izborima za EU parlament. Francuski socijalisti dobili su oko 14 odsto. Nacionalno okupljanje Marin Le Pen osvojilo je trećinu glasova.
(Kurir.rs/Jutarnji list/Preneo: Đ. M.)
Bonus video: