Kada se glasovi stotine miliona građana Evropske unije pretvore u mandate, jasno je da će Evropska narodna partija i Progresivna alijansa socijalista ostati najveće grupacije u Evropskom parlamentu, ali i da će desničarske i krajnje desničarske partije imati veći udeo u parlamentu koji ima 720 članova. Koji nivo tektonskih poremećaja donose ovi izbori, možda najbolje nagoveštava ekspresan pad vlade Francuske i hitno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u jednoj od najmoćnijih država EU.
Sva je prilika da će evropska politika pretrpeti izvesne korekcije, a koliko će one biti velike, zavisiće pre svega od predstojećih dogovora o koalicijama i formiranju većine. Srbija je kao kandidat za članstvo u EU najviše zainteresovana za pomake u politici proširenja i ovakvi rezultati na tom polju donose i neke ohrabrujuće vesti, ali ne i preterani entuzijazam, ocenjuju sagovornici Kurira.
Faktor Ukrajina
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže za Kurir da bi pad Zelenih mogao da bude ohrabrujuća vest, jer su pre svega nemački Zeleni predvodili otpor prema proširenju.
- Koalicija narodnjaka i socijalista i dalje ima ključnu reč u EP i treba imati u vidu da njihova politika jeste za proširenje, pre svega je ona ohrabrena ratom u Ukrajini. Tako da ispada, što je malo cinično, da je sada Ukrajina lokomotiva proširenja i da sve decenije čekanja zemalja Zapadnog Balkana padaju u senku Ukrajine. Ali, u krajnjoj liniji, poklonu se u zube ne gleda. Veliko je pitanje koliko će to moći da se ostvari, jer će vladajuća većina u EP morati da čini ustupke desnoj formaciji, koja sada postaje treća po snazi, a većina ovih desnih partija je protiv proširenja, sa izuzetkom Viktora Orbana i njegovog Fidesa. Tako da treba sačekati i videti - objašnjava naš sagovornik.
Jakšić smatra da poruke zvaničnika EU u Beogradu deluju obećavajuće.
- Ipak, ambasador EU u Beogradu nije taj koji odlučuje o politici koja će se voditi. Pravci te politike će se videti tek kada se konstituišu nove institucije EU. S obzirom na to da se očekuje da Ursula fon der Lajen ponovo bude predsednica Evropske komisije, moglo bi se reći da ona nije preveliki entuzijasta proširenja. Mislim da u njoj nećemo imati nekog velikog saveznika koji bi energičnije radio u tom pravcu, tako da mi se čini da će se manje-više zadržati status kvo. Gomila lepih obećanja i diplomatskih fraza, a s druge strane imamo pasivnu blokadu, poput, recimo, Bugarske koja blokira Severnu Makedoniju, ili Holandije, koja je apsolutno protiv proširenja, pa i skandinavskih zemalja, koje nisu preterani entuzijasti na tu temu - ocenjuje Jakšić.
Porast desnice
Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije objašnjava za Kurir da porast desničarskih partija nije povoljna vest za Srbiju i druge kandidate za članstvo, jer su one kočničari proširenja EU na Zapadni Balkan.
- Desnica, podeljena na umerenu i radikalnu, ostvarila je veliku izbornu pobedu na talasu nezadovoljstva širih narodnih masa ekonomskom politikom liberala i zelenih, ali i migrantskom politikom i preambicioznim merama za zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. Ono što treba da brine Srbiju, ali i celu Evropu, jeste činjenica da su desničari, posebno oni radikalni, zagovornici zaoštravanja odnosa s Rusijom, a neki od njih ne beže ni od rata s njom. Takođe, treba istaći da je većina desničarskih partija veoma skeptična kad je reč o daljem proširenju EU, posebno kada je reč o prostoru Zapadnog Balkana - kaže Petrović.
Stavljajući izbore za EP u kontekst politike proširenja EU, Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije podseća da se Srbija suočava s mnogo problema u vezi s Kosovom i Metohijom i pritiscima na Republiku Srpsku. On ne isključuje da možda dođe do promena ako Marin le Pen pobedi.
- Nije tu u pitanju samo Evropski parlament. Francuska je velika zemlja. Ako pobedi Le Penova, to bi promenilo odnose snage i Makron će morati da vodi računa o stavu nove vlade - izjavio je on za RTS.
Bonus video: