Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu je za Kurir napisao autorski tekst o rezultatima izbora za Evropski parlament, ocenjujući da su oni potvrdili geopolitički pravac Evrope.
Analizu donosimo ovde u celini:
Dugo očekivani izbori za parlament Evropske unije završeni su nakon četiri dana glasanja u 27 evropskih država. Izbori za EU parlament su najveći demokratski izbori posle onih u Indiji.
Evropska komisija izabrana 2019. godine ove izbore je dočekala u bitno izmenjenom geopolitičkom poretku.
Prvi veliki izazov bila je pandemija koronavirusa koja je na test stavila strateške lance snabdevanja, ono što je počelo kao zaraza izrodilo se u geopolitičku igru na relaciji NR Kina i EU.
Ekonomski protekcionizam koji je započeo Tramp u vidu carinskog rata sa Pekingom u Evropskoj uniji je definisano kao strateško partnerstvo, rivalstvo i izazov u pogledu Kine.
U februaru 2022. godine otpočinje ruska agresija na Ukrajinu koja evropsku bezbednost postavlja na test opterećenja.
Zbog svih ovih događaja povela se oštra debata kuda ide Evropa, kuda ide Evropska Unija i kuda idemo mi, Srbija, kao pridruženi članovi i ključna stvar se nametnula da li je Evropa otporna na izazove 21. veka.
Danas prve reči Ursule fon der Lajen zvuče kao proročke, te 2019.godine izrekla je ovo će biti geopolitička komisija.
Teme koje su dominirale ovim evropskim izborima odnosile su se na politiku migracija i migrantsku krizu, spoljnu politiku i bezbednost i za kraj zelenu tranziciju.
Anketa koju je objavio France24 pokazuje da je Ukrajina rangirana na 7. mestu u prioritetima francuskih građana.
Migrantska politika je jedna od najdirektnijih veza između migrantske krize i migrantskih zakona koje usvaja parlament EU.
Posledice migrantske krize se negde osećaju više negde manje.
Migrantska kriza je višeslojni bezbednosni problem.
Spoljna politika i bezbednost se posredno uređuje preko izbora Evropske komisije, ali i preko zakona koje usvaja parlament i evropskog saveta koji isporučuje konačne zaključke na sprovođenje.
Zelena tranzicija je takođe pitanje zakonodavstva EU, odnosi se na Zakon o kritičnim sirovinama i sa njime povezane ekološke standrade.
Svedoci smo odvijanja složenog procesa u kome Evropska komisija postaje kreator politike a ne samo izvršilac zaključaka Evropskog saveta.
Ovakvi procesi evolucije nisu strani projektu EU ali zato su i prisutni otpori u vidu evroskepticizma unutar same organizacije.
Porast populizma i desničarske demagogije zabeležio je određeni rast osvojenih mandata ali ne i alaramntnu dominaciju. U Srbiji je najveća debata vođenja o nekim „novim snagama“ i „suverenistima“ koji će zbrisati „mondijaliste“ na izborima.
Takav scenario uopšte nije bio realan i sada nakon održanih izbora vidimo da su apsolutnu dominaciju odnele partije desnog centra okupljene oko Evropske narodne partije – popularnih narodnjaka.
Ovu grupaciju čini nemačka Hršćansko-demokratska unija (CDU), Nova demokratija iz Grčke, Narodna partija iz Španije i tako dalje.
Najznačajniji desni rezultat ostvarila su Braća Italije predvođena aktuelnom premijerkom Đorđom Meloni i oni će činiti sam temelj šireg političkog bloka koji se okuplja oko Evropskih konzervativaca i reformatora.
U Francuskoj je treći put za redom partija Nacionalno okupljanje Marin Le Pen odnela pobedu na izborima za Evropski parlament, što je dovelo do raspisivanja izbora u Francuskoj.
Birači u Nemačkoj su poverenje poklonili opozicionoj CDU/CSU i Alternativi za Nemačku čime je koalicija oko kancelara Šolca dobila značajno manju podršku nego na ranije održanim federalnim izborima.
Alternativa za Nemačku je druga po snazi politička partija, ali bez koalicionog potencijala, oni su isterani iz šireg evropskog bloka partija Identitet i demokratija zbog povezanosti sa ruskom i kineskom obaveštajnom službom i optužbama za nacizam.
AfD je u ovom trenutku druga po snazi partija u Nemačkoj dok je njena formalno pravna sudbina vrlo ne izvesna.
Blok tvrdokorne desnice nije jedinstven po svojoj geopolitičkoj orijentaciji. Svima im je zajednička anti-migrantska politika i višak demagogije.
Primera radi Braća italije predvođena Đorđom Meloni čvrsto stoje na poziciji podrške Ukrajini, transatlantskom (NATO) partnerstvu i rezervisanost prema Kini.
Obrazlažući napuštanje projekta Put svile premijerka Meloni je rekla da su imali velika očekivanja od saradnje sa Kinom da bi se na kraju sve svelo na čarape i jabuke u pogledu izvoza Italije.
Ona nije usamljena u Evropi u pogledu zahteva za poštenim tržišnim uslovima.
Većina lidera je na pozicijama ukoliko Kina koristi slobodno tržište EU onda bi i evropske kompanije trebale da imaju iste uslove na kineskom tržištu, što nažalost nije slučaj u svim sektorima.
Evropska tvrda desnica je podeljena na dva pola.
Na jednoj strani su tvrda desna ideologija koja je anti-migrantska i evroatlantska i predstavlja refleksiju unutrašnje političke scene, i na drugoj strani je tvrda desnica koja je na neki čudan način pro-ruska i pro-kineska.
Ova druga koju predvodi AfD je povezana sa špijunskim skandalima kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou.
Evropski parlament nije beznačajni organ jer on određuje budžet i zakone.
Njegova uloga se bitno uvećava od 1958. godine.
Politička težina se ogleda u pojačanoj delatnosti obaveštajnih službi Rusije, a sve češće i Kine.
Sve manje EU parlament liči na debatni klub širih političkih opcija.
Osetljiva tehnologija i korporativna špijunaža više nije jedini kineski prioritet.
Poslednji u nizu obaveštajnih skandala odnosio se na belgijskog parlamentarca koji je po nalogu Ministarstva državne bezbednosti imao zadatak da deluje ka svojim kolegama u Evropskom parlamentu sa ciljem kreiranja povoljnijeg ambijenta za Nebesko carstvo (sovjetski termin za NR Kinu).
Velika zainteresovanost se pre svega odnosi na sprečavanje trgovinskih i tehnoloških barijera koje će biti sve snažnije narednih godina.
Na osnovu zakona evropskog parlamenta od početka jula će uslediti ograničenje uvoza kineskih električnih automobila zbog damping cena.
Do kraja 2024. godine zabrana kineske 5G mreže vrlo lako može postati realnost u Nemačkoj kao i u Americi.
Ovakva zabrana će imati efekat globalnog standarda za sve koji žele da posluju na tržištu informacionih tehnologija povezanim sa Zapadom.
Od 720 mesta šire političke grupe od kojih se očekuje da formiraju vladajuću većinu su zauzele EPP (Evropska narodna partija) 185 mesta, SD (socijalisti i demokrate) 137, RE (liberali, Obnova Evrope) 79 mesta a što je ukupno 401 mesto.
Što ne znači da je ta većina u potpunosti dovoljna za izbor predsednika EU komisije, analitičari ukazuju na kolebljivih 10% poslanika.
Zeleni su pretrpeli gubitak od 19 mesta u odnosu na 2019.godinu.
Može se zaključiti da je tkz. Zeleni talas iz 2019. godine izubio svoj zamah.
Zelene politike su načelno bile na udaru kao trošak koji nema izlaznu strategiju.
Od EU biznisi i građani očekuju održivu ekološku politiku koja će biti u stanju da podrži i održi konkurentno poslovanje.
Da li će Zeleni biti deo naredne većine ostaje da se vidi, jer dobar deo Evrope njihovo harangiranje na nuklearne termoelektrane smatra pucnjem u energetsku bezbednost.
Liberali okupljeni oko Obnove Evrope izgubili su 23 mesta u odnosu na 2019.godinu, što je bilo i očekivano.
Izbori za Evropski parlament su potvrdili kontinuitet podrške Ukrajini koliko god je to potrebno, reindustrijalizaciju Evrope i nastavak ekonomske konfrontacije sa Kinom.
Nakon ovih izbora nestaju argumenti da su evropski građani umorni od pomoći Ukrajini.
Za Srbiju su takođe važni ovi izbori jer su pobedile snage koje se zalažu za proširenje Evropske unije.
Grupacije koje će nastaviti da vode Evropsku komisiju su upravo one koje su odobrile Plan rasta za Zapadni Balkan od čega Srbija ima na raspolaganju 2,2 milijarde dolara.
Srbija kao država koja je najveći korisnik evropskih bespovratnih sredstava ima svoj interes u tome da politika proširenja bude na visokoj listi prioriteta.
Srbija nije samo primalac evropskog novca već je ekonomski potpuno zavisna od Evrope u pogledu investicija i izvoza.
Politika postepenog ukidanja trgovinskih i platnih barijera najviše će pogodovati Srbiji od svih kandidata za članstvo u EU.
Mogućnost integracije u industrijske lance snabdevanja po evropskim kriterijumima i ravnopravnim uslovima je razvojna šansa za nove izvore rasta u našoj zemlji.
Zelena industrujska strategija od litijumskog rudnika pravi evropski okvir.
Ovde nije reč samo o rudniku litijuma već o celom nizu pratećih aktivnosti koje možemo ostvariti u statusu pridruženog člana.
Litijum jeste mogućnost da ojačamo svoju poziciju unutar EU kao najveći pojedinačni snabdevač, ali je potreban i nama u cilju našeg ekonomskog rasta kao deo evropskog rešenja na polju strateških sirovina koje su potrebne EU kako bi smanjila zavisnost od Kine.
U pogledu infrastrukture nastaviće se trend koji imamo po pitanju pruge Beograd-Niš gde je Evropa opredelila 650 miliona evra poklona.
Srbija kao zemlja ubrzanog ekonomskog razvoja traži pouzdanog partnera i nikako nam ne bi odgovarala EU koja se zatvara u sebe.
Snage koji bi da stopiraju proširenje srećom neće moći da materijalizuju svoj rast u pogledu odlučivanja na evropskom nivou.
Dobri odnosi vladajućeg SNS i CDU/CSU predstavljaju šansu za obnovu strateškog dijaloga u cilju zaštite srpskog nacionalnog interesa i bržeg procesa pridruživanja Srbije.
Najave da će novi evropski budžet obuhvatiti sredstva neophodna za proširenje su realnost briseskih kuloara.
Ukoliko komesar za proširenje dođe iz redova „stare“ EU ili Zapadne Evrope to će biti snažan signal u vidu političke težine samog procesa.
Ovo jeste geopolitička komisija kako ju je nazvala Ursula von der Lajen.
EU je geopolitički projekta koji sve više pokazuje tendencije geoekonomskog pozicioniranja.
Kao jedinstven blok i tržište pruža mogućnost u pogledu razvoja infrastrukture kroz strukturalne fondove.
Sredstva za oporavak od pandemije u iznosu od 800 milijardi evra su demonstracija solidarnosti bez globalnog presedana. Upravo iz tih razloga Srbija nema geopolitičku alternativu.
(Kurir.rs)
Bonus video: