Danijela Đalinski iz Novog Kneževca 30 godina pamtila je jednu scenu iz detinjstva. Prisećala se svog očuha Stevana koji ju je učio da vozi bicikl. Ipak, u jednom trenutku, Danijela je pala, a onda su plakali zajedno. Nažalost, kada su se Stevan i njena majka rastali, Danijela više nije videla svog anđela čuvara, sve do nedavno kada su se pukom srećom ponovo sreli. Sada, ova filmska priča obične žene iz Srbije dobiće i svoju ekranizaciju.
"Daco, došao sam da te vidim"
Stevan i Danijelina majka počeli su da žive zajedno kada je ona imala samo dve godine. Iako joj nije bio biološki otac, ni u jednom trenutku svog odrastanja nije osetila kao da ne dele istu krv. Stevan je bio njen oslonac, zaštitnik i učitelj, a onda je jednog dana morao da ode.
- Sećam se da me je učio kako da vozim bicikl, pazio je da ne padnem i kada mu se učinilo da mogu sama, pustio me je. Napravila sam dva kruga, a kada sam shvatila da me ne drži odmah sam pala. On je tada plakao zajedno sa mnom. Posle nekog vremena od njihovog rastanka, on je došao da me vidi. Sećam se samo igrališta i dece sa kojom sam se igrala, a onda je došao Stevan, čučnuo ispred i rekao mi: "Daco, došao sam da te vidim, da li mogu da te zagrlim?" Pre nekoliko godina odlučila sam da krenem da ga tražim. Znala sam da uspomena na njega neće nestati iako je prošlo 30 godina", priča Danijela.
Tražila ga punih 30 godina
Njeno traganje trajalo je čitave tri decenije. Pokušala je putem raznih metoda da dođe do Stevana, a onda se setila možda i najlakše - društvenih mreža.
- Objavila sam na Fejsbuku da tražim očuha Stevana Molnara. Odmah prvi dan objava je imala veliki broj komentara. Čak su objavili sliku čoveka za kog su mislili da je on. Čim sam otvorila sliku, znala sam da jeste, jer je slika bila iz vojske kad je on bio mlad iz perioda iz kog ga pamtim. Našla sam njegov profil na Fejsbuku i odmah mu prosledila našu zajedničku sliku sa mog rođendana - priseća se Danijela.
Puna četiri dana Danijela je čekala na odgovor, a onda je poruka konačno stigla. Usledilo je komešanje emocija, pa prvi poziv, a onda i razgovor o kom je maštala više od tri decenije.
- "Zdravo Danijela, ili Daco kako smo te zvali mama, baka i ja", napisao mi je u poruci. Srce je htelo da mi iskoči od radosti, nisam mogla da verujem da je to zaista on, da sam ga konačno pronašla. Odmah me je nazvao na video poziv i izgovorio: "Da li je moguće Daco da smo se našli?" Počeo je da plače, ja sam mu rekla da ne treba da plače jer je ovo razlog za sreću, ali kada je izgovorio jednu rečenicu i meni su pošle suze. Pričao mi je da živi u Francuskoj i da ima petoro dece ukupno. Pošto sam ja na slikama videla četvoro dece, ponovo sam ga pitala: "četvoro ili petoro?" On je odgovorio: četvoro u Francuskoj i tebe u Srbiji, jer ja sam tebe uvek smatrao za svoje dete i ostala si mi u srcu." Bila sam toliko srećna, a u isto vreme nisam mogla da verujem da se ovo zaista dešava - priseća se sagovornica.
Nakon 30 godina, sreli se ispred kuće
Ipak, tokom konverzacije Danijela je saznala da se Stevan nalazi na samo 30 kilometara od nje. Ubrzo je usledio i prvi susret, a onda je upoznala i porodicu svog očuha.
- Čekao me je ispred moje kuće. Odmah smo se čvrsto zagrlili. Taj osećaj ne može da se opiše, to je nešto što razume samo onaj ko je to osetio. Ja sam samo uspela da izgovorim: "jesmo li zaista ovo mi?" Sačekala me je i njegova divna supruga, priredili su mi prelep doček - priseća se žena iz Novog Kneževca.
Stevana i Danijelu povezuje teška priča iz detinjstva
Samo nekoliko dana kasnije, Stevan je ugostio svoju mezimicu i u Francuskoj. Iste sekunde, ponovo je postala ona mala Daca, koja je tražila zaštitu od svog anđela čuvara.
- Pre spavanja jedne večeri došao je kod mene u sobu da mi donese kolač, poljubio me je u glavu i poželeo laku noć, to su možda sitnice za nekoga ko je živeo sa ocem, ali za mene je to nešto veliko, nešto sto donosi radost. On je meni bio očuh, ali mi je mnogo više od rođenog oca koji me je ostavio kada sam bila beba. Stevana je ostavila majka u napuštenoj štali kada je bio beba, a posle toga su ga usvojili ljudi iz Subotice, ali on nikada nije izgubio dušu i saosećajnost - pojašnjava sagovornica.
Danijela i Stevan dobijaju svoj film i knjigu
Sada, Danijela i Stevan čuju se svakog dana. Uskoro izlazi i Danijelina knjiga o njihovoj razdvojenosti, ali i ponovnom susretu. Mnogi ljudi govorili su joj da je priča kao iz filma, a Danijela sada potvrđuje da će zaista dobiti svoju ekranizaciju.
- O filmu i dalje razmišljamo, kako i šta bismo mogli da sprovedemo. Pričali smo sa nekoliko ljudi koji bi učestvovali i videćemo kako ćemo to da izvedemo. Knjigu ću sigurno napisati jer ovakva priča to i zaslužuje - zaključuje Danijela.
(Kurir.rs/Blic)
Bonus video: