Mnogo problema je u Francuskoj nakon izbora za Evropski parlament, a samo dan nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron raspisao vanredne izbore sa visokim ulozima, dve vodeće krajnje desničarske snage u zemlji istražile su mogućnost da se udruže protiv njega u obračunu koji bi se mogao pokazati kao ključan za budućnost i Francuske i EU.
Međutim, i pre samog ulaska u savez su pregovori propali za manje od jednog dana. O postizbornim turbulencijama i budućoj političkoj karti Evrope u jutarnjem programu, govorili su direktor Centra za stratešku analizu Darko Obradović i politički analitičar Nikola Jović.
- Ako gledamo samo Francusku, kao jedan izolovan slučaj, desila se unutrašnja politika i ništa drugo. Ovo je treći put za redom da Marine Le Pen pobeđuje u Francuskoj za izbore za Evropski parlament. Međutim, gubi za Nacionalni parlament. Ona u više navrata nije čak ni bila poslanica zbog tog dvokružnog sistema, dakle glasanja u Francuskoj. To je jedna zapravo sistemska barijera da ljudi kao što je ona ili slični ne mogu da pobede sistem i da se dočepaju vlasti. Ako govorimo o Evropskom nivou, potvrdilo se da evropski građani nisu umorni od pomoći Ukrajini. Ja sam za vašu medijsku kuću napisao autorski tekst analize tih izbora. Dakle, kad pogledate potvrđenje geopolitičkih pravaca Evrope, snage koje su vodile Evropu od 2019. do 2024. godine su trijumfovale. Ovi ostali su negde između, niko ne zna gde su. Zeleni su najveći gubitnici, izgubili su 19 mesta i to nije čudno zato što su harangirali na nuklearne elektrane, na rudnike itd.
Obradović se osvrnuo na poziciju Makrona u trenutnoj situaciji:
- Jeste, to su ovi tzv. obnova Evrope, odnosno liberali. Za njih je bilo očekivano da će gubiti jer u vreme kriza nebezbednosti jednostavno liberalne ideje padaju sa podrškom. I to je isto bilo očekivano u tom jednom trenutku. Međutim, ovde je mnogo važnije pitanje šta bi se menjalo u Evropi. Dakle, 14. marta Marin Le Pen je izjavila dugujemo podršku i zahvalnost ukrajinskom narodu, zbog njihovog herojskog odpora poražena je Rusija. Dakle, i ona menja stavove. Nije ta, dakle, evropska desnica. Desnica koja je pro-ruska, pro-kineska, kao što imamo u slučaju u Srbiji. Nego je to desnica koja je, dakle, izborno evropska. I to je ona desnica zbog koje danas postoji Srbija jer smo se i mi u 19. veku oslobađali na idejama desnice evropskog nacionalizma.
Jović je objasnio rezultat i rast popularnosti koji se vezuje za Marin Le Pen:
- Evropski izbor bili su od manjeg značaja nego nacionalni izbor u bilo kojoj državi. Kada pogledate, generalno interesovanje za te izbore je manje u svakoj pojedinačnoj državi Evropske unije, što je logično, nego u nacionalnom izboru i u istoj državi. I upravo to koriste uglavnom opozicione stranke u svakoj od tih država kako bi sebi poboljšali taj unutrašnji rejting i kredibilitet, kako bi jednostavno pred domaćom, pa i Evropskom i svetskom javnošću, povećali svoj jednostavno rejting i ugled. A isto tako stranke vlasti to ne koriste preterano, zato što znaju krajnji domet tih izbora i njihovu ograničenost u tom smislu da na nešto značajnije utiču. Ja bih rekao da je ovo što je Makron radio upravo amortizacija štete i na neki način kompenzacija, upravo znajući značaj ili beznačajnost ovih izbora, koristi taj momentum da ponovo izvuče birače na biralište u relativno kratkom roku, znajući da će samim tim ljudi koji dva puta u kratkom roku izazovu izbore, da će smanjiti izlaznost na neki način i ovaj put će da se odradi zaista kampanja. Nekako se činilo da su sve ove stranke, i koalicija u Nemačkoj, i Makronova stranka u Francuskoj, dakle sve one stranke na vlasti su nekako poluzainteresovano ušle uopšte u ovu kampanju za Evropski parlament.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: