Nasilje u školama se ne smanjuje. Aleksandru Stanković, nastavnicu muzičkog vaspitanja u Osnovnoj školi “Vasa Pelagić” u Beogradu, verbalno i fizički napao je učenik šestog razreda te škole.
Kada se i zašto se ovaj incident dogodio, reći će nam upravo nastavnica muzičkog, s kojom razgovara novinarka Kurira Tamara Stanković.
Prvenstveno se zahvalila našoj kući jer pričamo o ovom problemu, pa je opisala osećanja koja ima:
- Osećam se, čas dobro, čas loše. Pokušavam da shvatim da je to dete kojem je potrebna pomoć i da smo mi odrasli zaduženi za to. Onda shvatim da to ne bi trebalo da bude preko mene ili drugih kolega jer mi nismo džakovi za boksovanje, već smo studirali određene predmete i radimo najlepši posao na svetu. Na žalost, desilo se to što se desilo, pa imam psihičke krize, da li raditi ili ne. Moja deca, njih troje, insistiraju da dam otkaz, ali nisam na toj ideji. Čekam da malo prođe sve ovo kako bih razmislila, jer ovo ne vodi nigde.
Potom je detaljnije pričala o samom incidentu koji joj je ostavio trajne traume:
- Došlo je tako što je počeo četvrti čas, kada sam uočila tog učenika kako konzumira električnu cigaru, odnosno vejp, pa sam pozvala razrednog starešinu, koji je dete odveo do zamenice direktora. Verovatno su razgovarali, uputili ga na štetnost konzumiranja toga, on se vratio u učionicu, izlazio je, ulazio, rekla sam mu da ovo nije bulevar, već čas. Međutim, on nije hteo da se smiri, pa sam stala ispred njega i u tom trenutku je on počeo da viče na mene, uputio mi ružne reči, ali bez psovki, kao da sam pas, tada me odgnurnuo i otišao sa časa. Deca i ja smo ostali potreseni, ne znam šta bi bilo da je ostao na času. Nakon toga sam zaključivala ocene, pokušavala sam profesionalno da se smirim, deca su plakala, smirivala sam ih. Ocena iz vladanja će mu biti dosta niža, a ja sam mu zaključila određenu ocenu iz svog predmeta na osnovu njegovog znanja, iako su i deca smatrala da bi trebalo da ga kaznim u tom pogledu.
Stanković se za kraj osvrnula na to kako preventivno delovati, s obzirom da se nasilje u školama događa relativno često:
- Od samog Ribnikara koji se desio, postali smo svesni, da u svakoj školi imamo makar jednog učenika koji je spreman da nešto nečuveno uradi, a kada to počini, tada je već kasno. Apelujem na kolege da ne ćute o takvim zbivanjima, da objave javno, da napišu, porazgovaraju. Ako mi ne kažemo šta se dešava, onda to ni ne može da se zna. Mislim da se u Srbiji svaki dan dešavaju ovakve stvari, ako ne i gore. Na roditelje apelujem da razgovaraju sa decom i da imaju poverenja u nas, nismo mi ti koji mrze decu, mi im dajemo krila, koja će da rašire i da odlete u bolji život.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: