Onaj ko je pomislio da će se posle dana glasanja staviti tačka na izbore, rezultate i temu "ko ide sa kime", pogrešio je.
Politička konfuzija i konflikti su tek usledili. Opozicija je podnela žalbe, u nekim mestima ne priznaju poraz, ređaju optužbe, a sve bi bilo sasvim uobičajeno da su kritike usmerene na račun vlasti.
Ovde je, međutim, došlo do jaza među svojima. Artiljeriju konflikta opozicija je usmerila na sebe samu, umesto na protivnike. Krvožedne opaske neću ponavljati, a objasniti ko se sa kime posvađao, razišao, ko je gde bojkotovao, zašto se koji poslanički klub raspao, ali i ko se sa kime spojio mimo sudara idologija, bio bi podvig.
Kako je opozicija postala opozicija sama sebi umesto vlasti?
Na ovo pitanje u emisiji Usijanje svoje odgovore su davali prof. Predrag Marković, istoričar, Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant i Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije.
- Problem je što imamo jednu vrstu dalje fragmentacije unutar opozicionih redova. Posledica toga je što od 2014. godine kada su stare stranke marginalizovane - od Demokratske stranke, Radikala, pa čak i G17 i SPO. Od tada mi imamo veće i manje saveze ideološki prilično heterogenih političkih subjekata bez jakih izgrađenih stranaka - rekao je Dobrosaljević i dodao:
- Najveći problem opozicije je što već deceniju ne postoje dve ili tri ideološki profilisane stranke koje imaju infrastrukturu stranaka koje su postojale devedesetih i prve decenije dve hiljaditih. Neophodno je bar tri ili četri poltičke stranke napraviti kako bi se napravila ozbiljna konkurencija SNS.
Kokanović je ocenio da je sukob opozicije sada kulminirao, ali da on traje već duži period:
- Mi smo od opozicje slušali da oni imaju lidere. Ono što ja vidim kao problem jeste da postoji previše lidera. Sada je sukob među njima kulminirao, ali on jako dugo traje. I prošle godine je bilo trzavica među njima. Stiče se utisak da je opozicija oba ova izborna ciklusa koristila da se bolje pozicionira u svojim redovima, a ne da se predstavo biračima kao neka stabilna opcija.
Marković je konstatovao da se u čitavo Evropi pojavljuju nove stranke dok stare nestaju:
- Ima nešto što se dešava u celoj Evropi, a pogotovo u južnoj. To je nestanak starih partija. U Francuskoj nijedna sada bitna partija nije postojala pre deset godina. Isto tako i u Italiji i u Španiji. Menja se politička scena. Kod nas je problem opozicije što nasuprot sebi imaju stabilan blok predvođen SNS-om u kome je jedina partija koja postoji više od dvadeset godina SPS. Opozicija je previše razdrobljena i teško je zapamtiti ko je gde.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: