Lideri sedam najbogatijih zemalja sveta dogovorili su se da Kijev dobije pomoć vrednu 50 milijardi dolara od imovine Rusije zamrznute sankcijama uvedenim zbog invazije na Ukrajinu, potvrdio je američki predsednik Džozef Bajden.
Lideri G7 na samitu u Italiji su otkrili detalje sporazuma. Novac bi mogao da stigne u Kijev pre kraja godine, tvrde američki i francuski zvaničnici.
Amerilki predsednik Džo Bajden rekao je novinarima na konferenciji u četvrtak da je taj potez deo "istorijskog sporazuma". Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je davanje zajma preko ruskih sredstava "bitni korak napred u pružanju održive podrške Ukrajini u pobedi u ovom ratu".
Odakle bi došao novac?
Većina novca bi bila u formi zajma za koje uglavnom garantuje američka vlada, podržanog profitom zarađenim na oko 260 milijardi dolara imobilisane ruske imovine. Ogromna većina tog novca drži se u zemljama Evropske unije.
Francuski zvaničnik je rekao da bi zajam mogao da se "dopuni" evropskim novcem ili doprinosima drugih zemalja.
Američki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom da ostane anonimnan, rekao je da će zvanična izjava lidera G7 koja treba da bude objavljena u petak ostaviti otvorena vrata u pokušaju da se u potpunosti konfiskuje ruska imovina.
"Zašto jednostavno ne date Ukrajini zamrznutu imovinu? To je mnogo teže uraditi."
Više od godinu dana, zvaničnici iz više zemalja raspravljaju o legalnosti konfiskovanja novca i slanja u Ukrajinu.
SAD i njeni saveznici su odmah zamrznuli svu imovinu ruske centralne banke kojoj su imali pristup kada je Moskva napala Ukrajinu 2022. To je u suštini bio novac koji se držao u bankama van Rusije.
Sredstva su imobilisana i Moskva im ne može pristupiti, ali i dalje pripadaju Rusiji.
Dok vlade generalno mogu da zamrznu imovinu ili sredstva bez poteškoća, njihovo pretvaranje u oduzetu imovinu koja se može koristiti u korist Ukrajine zahteva dodatni sloj sudske procedure, uključujući pravnu osnovu i sudsku presudu.
Umesto toga, EU je odvojila profit koji se ostvaruje od zamrznute imovine. Lakše je pristupiti tom izvoru novca.
Odvojeno, SAD su ove godine usvojile zakon pod nazivom REPO Akt — skraćeno za Zakon o ponovnoj izgradnji ekonomskog prosperiteta i mogućnosti za Ukrajince, koji dozvoljava Bajdenovoj administraciji da zapleni 5 milijardi dolara ruske državne imovine u SAD i koristi ih u korist Kijeva. Taj zakon je na snazi.
Kako bi se kredit mogao iskoristiti i koliko brzo?
Na stručnjacima će biti da razrade detalje.
Ukrajina će moći da potroši novac u nekoliko sfera, uključujući vojne, ekonomske i humanitarne, ali i za rekonstrukciju, rekao je američki zvaničnik.
Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da je cilj "da se Ukrajini sada obezbede neophodni resursi za njenu ekonomsku energiju i druge potrebe kako bi bila sposobna da ima otpornost neophodnu da izdrži kontinuiranu agresiju Rusije".
Drugi cilj je da novac brzo stigne u Ukrajinu.
Francuski zvaničnik, koji nije bio ovlašćen da bude javno imenovan zbog francuske politike, rekao je da bi detalji mogli da budu razrađeni "vrlo brzo i u svakom slučaju, a 50 milijardi dolara će biti isplaćeno pre kraja 2024. godine".
Osim troškova rata, potrebe su velike.
Najnovija procena štete koju je Svetska banka napravila u Ukrajini, objavljena u februaru. Ona procenjuje da troškovi rekonstrukcije i oporavka nacije iznose 486 milijardi dolara u narednih 10 godina.
Potez da se otključa ruska imovina dolazi nakon što je Kongres dugo odlagao u Vašingtonu da odobri vojnu pomoć Ukrajini.
Bivši američki ambasador u Ukrajini Džon Herbst rekao je "činjenica da američko finansiranje nije sasvim pouzdano veoma važan dodatni razlog da se krene tim putem".
Ko bi bio na udaru u slučaju neizvršenja obaveza?
Ako Rusija povrati kontrolu nad svojom zamrznutom imovinom ili ako imobilisana sredstva ne generišu dovoljno kamate za vraćanje kredita, "onda se postavlja pitanje podele tereta", kaže francuski zvaničnik.
Maks Bergman, direktor Programa za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je prošle nedelje da postoji zabrinutost među evropskim ministrima finansija da će njihove zemlje "ostati da drže kesu ako Ukrajina ne plati".
Neke države imaju kritički stav prema planu zaplene ruske imovine.
Portparol kineske ambasade Liu Penđu rekao je za Asošijeted pres da SAD podstiču borbu i podstiču konfrontaciju.
"Pozivamo SAD da odmah prestanu sa uvođenjem nezakonitih jednostranih sankcija i odigraju konstruktivnu ulogu u okončanju sukoba i obnavljanju mira."
Države G7 najavljuju sankcije protiv kineskih firmi zbog pomoći Rusiji
Države G7 će preduzeti mere protiv kineskih finansijskih institucija koje su pomogle Rusiji da nabavi oružje za rat protiv Ukrajine, navodi se u nacrtu završne deklaracije u koji je Rojters imao uvid.
U nacrtu završne deklaracije, lideri Britanije, Kanade, Francuske, Italije, Nemačke, Japana i SAD najavljuju da će uvesti sankcije protiv svih onih koji su pomogli Rusiji da zaobiđe sankcije na naftu.
"Entiteti, uključujući finansijske institucije, koji olakšavaju Rusiji u nabavci predmeta ili opreme za odbrambenu industrijsku bazu, podržavaju akcije podrivanja teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine", napisali su lideri G7.
Dodali su da će ''ograničiti pristup našim finansijskim sistemima za ciljane pojedince i entitete u trećim zemljama, uključujući kineske institucije koje ovo rade".
U nacrtu završne deklaracije, lideri G7 izrazili su zabrinutost zbog izraelske operacije u gradu Rafa, na jugu Pojasa Gaze, kao i po civilno stanovništvo u enklavi, piše Blumberg.
''Duboko smo zabrinuti zbog posledica po civilno stanovništvo tekućih kopnenih operacija u Rafi i mogućnosti vojne ofanzive punog obima koja bi imala dalje strašne posledice po civile. Pozivamo Vladu Izraela da se uzdrži od takve ofanzive", navodi se u nacrtu.
(Kurir.rs/Yahoo/AP)
Bonus video: