Imidž „čoveka iz naroda“ bio je čvrsto ukorenjen u liku Če Gevare. Često se smatra da je potekao iz siromašne radničke porodice koja se pobunila protiv globalne nepravde i kapitalizma. A istina je sasvim drugačija
Navršilo se 96 godina od rođenja Ernesta Če Gevare. Širom sveta, latinoamerički revolucionar postao je simbol borbe za jednakost i pravdu. Njegovi portreti su reprodukovani na suvenirima - od majica do upaljača, a imidž El Komandantea je čvrsto ukorenjen u pop kulturi. Takva popularnost je izazvala mnoge mitove o Čeu, a u specijalu Kurira razbijamo glavne zablude o najpoznatijem Argentincu, koji je zajedno s Fidelom Kastrom vodio Kubansku revoluciju.
1. Da li je bio „momak iz naroda“
Imidž „čoveka iz naroda“ bio je čvrsto ukorenjen u liku Če Gevare. Često se smatra da je potekao iz siromašne radničke porodice koja se pobunila protiv globalne nepravde i kapitalizma. U stvari, budući revolucionar rođen je 1928. godine u prilično uticajnoj i bogatoj argentinskoj porodici. Njegovi roditelji su imali plantaže i fabriku za preradu mate (paragvajski čaj). Ernesto je većinu svoje mladosti proveo ne uskraćujući sebi ništa. Bio je jedno od petoro dece, od kojih su sva stekla visoko obrazovanje. Sam Ernesto je upisao medicinski fakultet u Buenos Ajresu. Na njegov izbor u velikoj meri je uticala bolest - Tete, kako je porodica zvala dečaka, od detinjstva je patio od teških napada astme.
Kada je odrastao, Če Gevara je s porodičnim novcem otišao na dugo putovanje po Latinskoj Americi. Tek na putovanjima po rodnoj Argentini, Čileu, Peruu, Kolumbiji i drugim zemljama, video je kako žive obični ljudi. Po sopstvenom priznanju, bio je ogorčen jazom između životnog standarda ljudi poput njega i siromašnih. U Gvatemali je budući revolucionar bio svedok rušenja levičarske vlade pučem uz podršku CIA. Tada je došao do ideje da je društveni napredak nemoguć bez nasilne revolucije.
Če Gevara je iz Gvatemale otišao u Meksiko, gde je upoznao Raula Kastra, Fidelovog brata, koji je već počeo da priprema revoluciju na Kubi. Godine 1956. Če Gevara, nakon što je konačno napustio svoje porodično bogatstvo, doplovio je na Kubu legendarnom jahtom „Granma“ i započeo gerilsku borbu protiv vladara kojeg podržavaju SAD Fulgensija Batiste.
2. Da li je bio plemeniti revolucionar
El Komandante je definisao idealnog revolucionara kao onoga ko je bio sposoban da duboko oseti bilo kakvu nepravdu počinjenu protiv bilo koga bilo gde u svetu. Ideja da je Če Gevara bio plemeniti revolucionar, latinoamerički Robin Hud, nije se uvek poklapala sa stvarnošću. I sam je priznao da je morao da ubije sve koje je smatrao neprijateljima revolucije.
- Upucali smo mnogo ljudi ne znajući da li su potpuno krivi. Ali revolucija ne može s vremena na vreme da se zaustavi da bi sprovela istrage - ona mora da pobedi - rekao je Če Gevara 1962.
Kasnije bi revolucionar pričao da ne vidi smisao u sudskim postupcima. Prema njemu, ovo nije ništa drugo do „arhaični buržoaski detalj“. U pismima svom ocu, Če Gevara je priznao da za njega u ubijanju ljudi postoji nešto ružno, ali istovremeno i privlačno.
- Želeo bih da priznam, tata, u tom trenutku sam otkrio da zaista volim da ubijam - napisao je Če svom ocu.
Prema biografu Mariju Verlauu, Če Gevara je lično ubio najmanje 124 osobe. Prema nekim pričama, revolucionar je takođe voleo da maltretira i muči životinje s vremena na vreme. Ali nema dokaza za ovo.
3. Da li se borio za svačiju slobodu
Godine revolucionarne borbe donele su Če Gevari slavu kao branioca potlačenih. Tako sebe vide i LGBT predstavnici koji često koriste njegov portret na oznakama svog pokreta. Američke pijace nude majice s portretom revolucionara na pozadini „dugine“ zastave. Slika je dopunjena jednim od El Komandanteovih omiljenih citata: „Bolje je umreti stojeći nego živeti na kolenima.“
U stvarnosti, malo je verovatno da bi Če Gevara odobrio takav marketing - koliko znamo, imao je izuzetno negativan stav prema svim predstavnicima homoseksualaca - sledbenicima „dekadentnih kulturnih običaja kapitalizma“. Posebno nije voleo homoseksualce.
- Osim što je jadnik bio homoseksualac i prvorazredni dosadnik, bio je veoma ljubazan prema nama - zapisao je Če u svojim dnevnicima o jednom od svojih poznanika.
Kada je došao na vlast, Če je počeo da šalje homoseksualce u popravne logore pod sloganom „Rad će vas učiniti muškarcima“. Istoričari priznaju da su zatvorenici umirali od mučenja.
4. Da li se zalagao za prava crnaca
El Komandanteova slava kao borca za prava potlačenih donela mu je i ljubav među Afroamerikancima. Njegovi portreti su se često mogli naći na skupovima pokreta „Black Lives Matter“. Ali, kao i prema LGBT osobama, Če Gevara se prema crncima odnosio s prezirom i smatrao ih „inferiornom rasom“.
- Crna je lenja i sanjiva. Svoju oskudnu platu troši na neozbiljnost ili pijanstvo. Evropljanin ima tradiciju rada i štednje - rekao je revolucionar o Afrikancima. On je ironično govorio o crncima kao o „onim veličanstvenim predstavnicima afričke rase koji su sačuvali svoju rasnu čistoću zbog nedostatka sklonosti ka kupanju“. Istovremeno, sam Če je u mladosti dobio nadimak El Čančo (svinja) upravo zato što se vrlo retko umivao.
Če Gevara je smatrao da su crnci neprikladni za borbu i gerilski rat u kojem se mora koristiti oružje.
5. Da li je bio romantičan
Mnogi ljudi Če Gevaru smatraju romantičnim, ali uzalud. Če Gevara je živeo u najmanje dve porodice, njegove brojne veze dokumentuju istoričari i očevici. Če Gevara od tinejdžerskih dana obraća pažnju na žene. Kod kuće s roditeljima, rođacima i prijateljima, stalno je seksualno uznemiravao sobarice. Jedan od njegovih prijatelja iz detinjstva čak je Če Gevari dao nadimak „brzi petao“. Če Gevara je zadržao svoju strast do kraja života.
6. Da li je bio briljantan strateg
CIA je Če Gevaru nazvala „prepametnim da bi bio Latinoamerikanac“, ali ga mnogi istoričari okrivljuju za kolaps kubanske privrede posle revolucije. Smatra se da je osrednje upravljao Narodnom bankom i ministarstvom industrije te zemlje. Če Gevara se osećao bolje ne na državnim pozicijama već u rovovima sa oružjem u rukama. Stoga je od 1965. počeo da pali iskre revolucije u drugim zemljama. Prvo je otišao u Belgijski Kongo, a kasnije u Boliviju, gde je pokušao da ponovi kubanski uspeh, ali ga je i tamo čekao neuspeh.
7. Da li je poginuo u borbi
U Boliviji je revolucionarov put prekinut - uhvaćen je 1. oktobra 1967. godine. Prema zvaničnoj verziji tog vremena, poginuo je u borbi. U stvari, očevici svedoče drugačije: kada je Če Gevara pronađen, „izgledao je patetično“ i molio da ga ostave živog.
- Ne pucaj! Ja sam Če Gevara i vredniji sam za vas živ nego mrtav - rekao je kubanski lider.
- Znam da si došao da me ubiješ. Pucaj, kukavice, samo ćeš čoveka ubiti - rekao je komandant svom dželatu pre nego što je pogođen u ruke, noge i grudi.
Telo revolucionara (39) helikopterom je prevezeno u selo Valjegrande, gde je prikazano novinarima i lokalnim stanovnicima. Nakon što je vojni hirurg amputirao ruke pokojnog Čea i stavio ih u posudu s formaldehidom (da potvrdi otiske prstiju ubijenog), oficiri bolivijske vojske odneli su telo na nepoznatu lokaciju. Tek 1995. bolivijski general Mario Vargas priznao je u intervjuu novinaru Njujork tajmsa da je učestvovao u Čeovoj sahrani i da je telo El Komandantea i njegovih drugova sahranjeno u masovnoj grobnici blizu aerodroma u blizini sela. Članak je izazvao senzaciju. Potraga za Če Gevarinim ostacima trajala je dve godine. Njegovi ostaci ekshumirani su ispod aerodromske piste u blizini mesta Valjegrande. Poslati su na Kubu i sahranjeni uz vojne počasti u posebno izgrađenom mauzoleju u gradu Santa Klara, gde je dobio odlučujuću bitku za Kubansku revoluciju.
Uprkos razočaranju revolucijom, komunizmom i siromaštvom, Če Gevara ostaje svetska figura u očima mnogih Kubanaca, a njegov mauzolej se smatra Mekom za socijaliste, komuniste i marksiste iz celog sveta.
Ivan Čorbić