Za glumicu Stašu Nikolić nema odmora ovog leta jer trenutno u Parizu snima film "When I wake up". Iza ove mlade umetnice je uspešna sezona u Beogradskom dramskom pozorištu. Prve velike glumačke korake napravila je u sitkomu "Tate", a stigla je i kao pojačanje u trećem delu "Tajni vinove loze".
Šta se krije iza naslova "When I wake up"?
- To je autorski projekat Nevene Mijatović, koja je kod nas diplomirala režiju, a u Parizu je na master studijama iz filma. Na početku, to je romantična drama o vezi Srpkinje i Francuza, o jezičkoj barijeri, ali i svim ostalim problemima u romansi, dok kasnije kroz elemente fantazije ona pokušava da izađe iz začaranog kruga tog toksičnog odnosa. Da li će uspeti u tome i na koji način, veliko je iznenađenje koje će otkriti kraj. Ceo film se odigrava u glavi glavne junakinje. S Nevenom sam već radila u Narodnom pozorištu u Beogradu i divno je kad nekog autora poznajem toliko dobro da možemo o svemu otvoreno da pričamo i razumemo se.
Kako uspevate da plivate u svim ovim žanrovima?
- Imala sam već dosta iskustva u inostranim produkcijama s horor filmovima, tako da mi je taj žanr poznat. U pozorištu sam radila ljubavne drame, pa ne mogu da kažem da mi je ovoga puta žanr predstavljao toliki izazov koliko kompleksnost lika. Snimalo se krupno sa akcentom na očima i reakcijama koje su minimalističke, a moraju da budu precizne i tačne.
Da li ste stigli da vidite Pariz?
- I ranije sam dosta boravila u Parizu, snimala neke kratke filmove i obilazila grad, dobro ga poznajem i rado mu se vraćam. Arhitektura mu je zaista očaravajuća i nosi neku predivnu romantiku sa sobom. Omiljena mesta su mi kafići s pogledom na Ajfelov toranj.
Imali ste zanimljiv početak u seriji "Tate". Kako pamtite snimanje?
- Ta serija je celoj ekipi ostala u divnom sećanju, često sretnem kolege i prisećamo se koliko smo uživali radeći. Bilo je nekih priča o nastavku, ali je sve ostalo na ideji i maštanju. Drago mi je što mi to bilo prvo iskustvo, bilo je veliko i mnogo sam naučila.
Šta vam je bio najveći izazov?
- Sitkom je žanr koji zahteva veliku preciznost i brzinu, pa je trebalo da kroz puno epizoda ostanemo zanimljivi i inovativni. Moj lik se dosta menjao i imala sam dosta prostora da odigram razne situacije i odnose. Mnogo su mi pomogli i reditelji Filip Čolović, koji je radio prvu sezonu, a zatim i Milan Konjević i Vlada Aleksić.
Da li je naporno raditi telenovele poput "Tajni vinove loze"?
- Bogdana je mlada majka koja beži s detetom i biva primorana na razne kompromise. Treća sezona je više vukla na mistiku i "krajm" žanr. Bilo je uzbudljivo, više sam snimala na terenu, imala sam puno scena akcije, što je uvek radost za glumce.
Od koga ste najviše naučili, a ko vam je dao najbolji savet?
- O glumi sam najviše naučila od moje profesorke Marije Milenković i klase s kojom sam provela četiri godine i radila razne predstave. Sada i dalje igramo našu diplomsku predstavu na sceni Bitefa. Kroz svaki proces i predstavu mnogo učim, ali bih izdvojila "Zaljubljenog Šekspira" i rad sa Anom Tomović. To je bilo čarobno iskustvo. Taj tekst, sve kolege u predstavi i magija koja se stvorila kasnije kroz igranja.
Kako ste se zaljubili u glumu?
- Preko filmova, i danas obožavam da idem na festivale i mogla bih po ceo dan da budem u bioskopu. Trenutno malo više istražujem evropsku kinematografiju pošto američku poznajem veoma dobro. Ispratila sam Kanski festival i zaista ima sjajnih filmova ove godine.
Jeste li imali glumačke uzore?
- Mnogo, od Meril Strip do De Nira i Ala Paćina, volim tu staru gardu Holivuda, ali i domaću, poput Milene Dravić, Gage Nikolića, Olivere Marković... Njihovi filmovi imaju posebnu vrednost i deluje kao da se radilo ozbiljnije i posvećenije. Volim da slušam priče i anegdote o njima koje kruže u branši.
Ko vam je najveći kritičar?
- Prijatelji i ljudi kojima verujem. Volim da čujem mišljenja svih, naravno, različita su i ne može se svakome udovoljiti u umetnosti, ali imam nekoliko prijatelja koji su reditelji i čije mišljenje o glumi uvek poslušam. Tek sam na početku, još istražujem i upoznajem sebe kroz različite likove i procese.
Šta je za vas gluma?
- Birala sam je jer se u njoj spajaju sve druge umetnosti: književnost, muzika, pevanje, slikarstvo na filmu, pokret, ples... I što je umetnik svestraniji, za mene je bolji.