"BACILI SU ME VEZANOG U MORE, HTELI SU DA UMREM" Jezive ispovesti, obalska straža Grčke odgovorna za smrt najmanje 43 migranta
Svedoci tvrde da je grčka obalska straža izazvala smrt desetina migranata u Sredozemnom moru tokom trogodišnjeg perioda, uključujući devetoro koji su namerno bačeni u more.
Devet ljudi je među više od 40 ljudi za koje se navodi da su umrli od posledica nasilnog uklanjanja iz grčkih teritorijalnih voda ili vraćenih u more nakon što su stigli do grčkih ostrva, prema analizi Bi-Bi-Sija .
Grčka obalska straža odbacuje sve optužbe za nezakonite aktivnosti.
Bi-Bi-Si je prikazao snimak 12 ljudi koji su ukrcani na brod grčke obalske straže, a zatim ostavljeni na gumenjak bivšem visokom oficiru grčke obalske straže. Kada je ustao sa stolice, još uvek sa mikrofonom, rekao je da je to „očigledno nezakonito” i „međunarodni zločin”.
Grčka vlada je dugo bila optužena za prisilni povratak – guranje ljudi nazad u Tursku, gde su prešli, što je protivzakonito po međunarodnom pravu. Ali ovo je prvi put da je BBC izračunao broj incidenata koji sugerišu da su smrtni slučajevi posledica akcije grčke obalske straže.
15 analiziranih incidenata - u periodu od maja 2020. do 2023. godine - rezultiralo je sa 43 smrtna slučaja. Prvobitni izvori bili su prvenstveno lokalni mediji, nevladine organizacije i turska obalska straža. Provera takvih izveštaja je izuzetno teška – svedoci često nestaju ili se previše plaše da govore. Ali u četiri slučaja BBC je uspeo da potvrdi izveštaje u razgovoru sa svedocima.
Istraživanje Bi-Bi-Sija, predstavljeno u novom dokumentarcu "Dead Calm: Killing in the Med?", sugeriše jasan obrazac.
U pet incidenata, migranti su naveli da su ih grčke vlasti direktno bacile u more. U četiri od tih slučajeva opisali su kako su stigli na grčka ostrva, ali su ih grčke vlasti uhvatile. U nekoliko drugih incidenata, migranti su rekli da su stavljeni na gumenjake bez motora koji su potom ispuhali ili su bili probušeni.
"Bacili su nas u vodu"
Jedno od najstrašnijih svedočenja dao je čovek iz Kameruna, koji kaže da su ga grčke vlasti lovile nakon što je stigao na ostrvo Samos u septembru 2021. Kao i svi ljudi koje je intervjuisao Bi-Bi-Si, on je rekao da planira da se registruje na Grčko tlo kao azilant.
„Upravo smo se iskrcali i policija je došla s leđa“, rekao je on. „Bila su dva policajca u crnom i trojica u civilu. Bili su maskirani, videle su im se samo oči.
On i još dvojica - jedan iz Kameruna i jedan iz Obale Slonovače - prebačeni su na brod grčke obalske straže, gde su događaji dobili užasan preokret.
"Počeli su sa (još jednim) Kameruncem. Bacili su ga u vodu. Čovek sa Obale Slonovače je rekao: 'Spasi me, neću da umrem...' i onda je na kraju samo njegova ruka bila iznad vode i njegova telo ispod."
— Polako mu je ruka klizila dole i voda ga je progutala.
Svedok kaže da su ga otmičari tukli.
"Udarali su nas po glavi. Kao da tuku životinju." A onda su ga, kako kaže, i gurnuli u vodu – bez prsluka za spasavanje. Uspeo je da dopliva do obale, ali su tela još dvojice - Sidija Kejte i Didijea Marsijala Kuamu Nana - pronađena na turskoj obali.
Advokati preživelog zahtevaju da grčke vlasti pokrenu istragu o dvostrukom ubistvu.
"Bacili su me vezanog u sred mora, hteli su da umrem"
Drugi čovek, iz Somalije, rekao je za Bi-Bi-Si da ga je u martu 2021. godine, po dolasku na ostrvo Hios, uhvatila grčka vojska, koja ga je potom predala grčkoj obalskoj straži. Rekao je da su mu vezali ruke na leđima pre nego što su ga bacili u vodu.
"Bacili su me vezanog u sred mora. Hteli su da umrem", rekao je on. Dodao je da je uspeo da preživi lebdeći na leđima, pre nego što mu se jedna ruka otkačila iz veza. Ali more je bilo uzburkano i troje iz njegove družine je umrlo. Svedok je stigao do kopna gde ga je na kraju primetila turska obalska straža.
„Odmah smo počeli da tonemo, oni su to videli... Čuli su nas kako vrištimo i ipak su nas napustili“, rekao je on za Bi-Bi-Si.
„Prvo dete koje je umrlo bio je sin mog rođaka... Posle toga jedno po jedno. Drugo dete, drugo dete, onda je nestao i moj rođak. Do jutra je umrlo sedmoro, osmoro dece. Moja deca su umrla tek ujutru... samo pre nego što je stigla turska obalska straža“.
Delovao je u civilu i maskiran
Grčki zakon dozvoljava svim migrantima koji traže azil da prijave svoj zahtev na nekoliko ostrva u posebnim centrima za registraciju.
U najsmrtonosnijem incidentu - u septembru 2022. - čamac sa 85 migranata upao je u nevolje u blizini grčkog ostrva Rodos kada je njegov motor prestao da radi.
Mohamed iz Sirije je rekao da su pozvali grčku obalsku stražu u pomoć – koja ih je ukrcala, vratila u turske vode i stavila u čamce za spasavanje. Mohamed kaže da ventil na brodu koji su dobili nije bio dobro zatvoren.
Ali svedoci Bi-Bi-Sija – kontaktirani uz pomoć Konsolidovane spasilačke grupe – rekli su da su uhvaćeni pre nego što su stigli do centara. Rekli su da su pojedinci očigledno radili na tajnom zadatku - u civilu i često maskirani.
Grupe za ljudska prava tvrde da su hiljade ljudi koji traže azil u Evropi ilegalno vraćeni iz Grčke u Tursku i uskraćeno im pravo na azil, koje je garantovano međunarodnim pravom i pravom EU.
Bi-Bi-Si je pokazao snimak bivšem šefu specijalnih operacija grčke obalske straže Austrijski aktivista Fajad Mula rekao je za Bi-Bi-Si da je i sam otkrio koliko tajno izgleda operacija u februaru prošle godine na grčkom ostrvu Lezbos. Vozeći se prema mestu navodnog prinudnog povratka nakon dojave, zaustavio ga je muškarac u kapuljači - za koga se kasnije otkrilo da radi za policiju. Rekao je da je policija tada pokušala da izbriše snimak sa njegove telesne kamere i optužila ga za pružanje otpora policajcu. Na kraju, dalje mere nisu preduzete.
Dva meseca kasnije, na sličnoj lokaciji, Mula je uspeo da snimi prinudni povratak, objavljen u Njujork tajmsu. Grupa u kojoj su bile žene i bebe istovarena je iz neobeleženog kombija i spuštena na pristanište u mali čamac. Zatim su prebačeni na grčki obalni brod dalje od obale, izvučeni na more i stavljeni na splav gde su ostavljeni da plutaju.
Bi-Bi-Si je pokazao ovaj snimak - koji je verifikovao - Dimitrisu Baltakosu, bivšem šefu specijalnih operacija grčke obalske straže. Tokom intervjua, on je odbio da spekuliše o tome šta snimak pokazuje - nakon što je ranije u intervjuu demantovao da će grčka obalska straža ikada biti primorana da uradi bilo šta protivzakonito.
"Nisam im mnogo rekao, zar ne? To je očigledno međunarodni zločin" Ali tokom pauze, snimljen je kako nekome izvan ekrana govori na grčkom:
„Nisam im mnogo rekao, zar ne? To je vrlo jasno, zar ne. To nije nuklearna fizika. Ne znam zašto su to uradili usred bela dana... To je... očigledno nezakonito. međunarodnog kriminala“.
Grčko ministarstvo pomorstva i ostrvske politike saopštilo je Bi-Bi-Siju da taj snimak trenutno istražuje nezavisna Nacionalna agencija za transparentnost.
Istraživačka novinarka koju je intervjuisao Bi-Bi-Si, koja živi na ostrvu Samos, kaže da je počela da razgovara sa pripadnikom grčkih specijalnih snaga preko aplikacije za upoznavanje Tinder. Kada ju je pozvao sa, kako je opisao, "ratnog broda", Romi van Barsen ga je pitala više o njegovom poslu - i šta se dešava kada njegove snage uoče izbeglički brod. On je odgovorio da se "vraćaju" i da su takve naredbe "od ministra", dodajući da će biti kažnjeni ako ne zaustave brod.
Grčka je uvek poricala da se dešavaju takozvani "prisilni povratak".
Grčka je kapija Evrope za mnoge migrante. Prošle godine je zabeleženo 263.048 dolazaka morem u Evropu, a Grčka je primila njih 41.561 (16%). Turska je 2016. potpisala sporazum sa EU o zaustavljanju prelaska migranata i izbeglica u Grčku, ali je 2020. rekla da više ne može da ga sprovodi.
Šta kaže grčka obalska straža
Bi-Bi-Si je predstavio nalaze svoje istrage grčkoj obalskoj straži. Oni su odgovorili da njihovo osoblje radi „neumorno sa najvećim profesionalizmom, jakim osećajem odgovornosti i poštovanjem ljudskog života i osnovnih prava“, dodajući da su „u potpunosti u skladu sa međunarodnim obavezama zemlje“.
Dodali su: „Treba naglasiti da je od 2015. do 2024. godine, Helenska obalska straža spasila 250.834 izbeglice/migranta u 6.161 incidentu na moru. Besprekorno sprovođenje ove plemenite misije pozitivno je prepoznato od međunarodne zajednice.“
Grčka obalska straža je ranije bila kritikovana zbog svoje uloge u najvećoj migrantskoj brodolomi u Sredozemnom moru u poslednjoj deceniji. Strahuje se da je više od 600 ljudi poginulo nakon što je "Adrijana" potonula u demarkiranoj zoni spasavanja u Grčkoj u junu prošle godine.
Grčke vlasti insistiraju da brod nije bio u nevolji i da je bezbedno plovio za Italiju, pa obalska straža nije pokušala da ga spase.
(Kurir.rs/ Index.hr/ Preneo: T.A./ Foto: Ilustracija)
Bonus video: