ŠTO DRUGI NEĆE ŠTAPOM, ONI HOĆE RUKOM Radomir Lazović - Đilasova nova maramica ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU
Kad Dragan Đilas naiđe na problem koji, što kaže narod, ne bi trebalo dirati ni štapom, on će voditi računa o ličnoj higijeni. Upotrebiće nekog od svojih piona, koji će posao za njega uraditi rukama. Radomira Lazovića recimo...
Dug je spisak ljudi koji su u takvim situacijama podvrtali rukave i prihvatali se zadatka.
Može se reći da su za Đilasa radili vredno i nesebično, čak i na sopstvenu štetu. Razlog za takvu požrtvovanost je fakat da Đilas ima ono što oni nemaju: pare i medije. Ovo prvo stekao je dobrim delom koristeći pozicije u izvršnoj vlasti na kojima je bio u prvoj deceniji 21. veka. Drugo, uticaj u medijima je posledica dugoročnog i strateškog pakta s tajkunom Draganom Šolakom, vlasnikom niza portala i novina u Srbiji.
Podsetimo se samo kako je Zdravko Ponoš zbog Đilasa napustio svog pokrovitelja Vuka Jeremića, a potom sahranio svoju stranku služeći kao ađutant u "Srbiji protiv nasilja". Dragan Đilas je sažvakao i polusvarenog ispljunuo i Mikija Aleksića, koji je u Đilasov projekat uložio sve svoje ambicije, a zauzvrat dobio šupalj nos do očiju. Sad je iz celofana izvukao i treću maramicu za jednokratnu upotrebu - Radomira Lazovića Rašu...
Sigurno ste videli štene kako, gegajući se i njuškajući, napušta leglo i prvi put samostalno kreće u istraživanje nepoznatog sveta, i kako se na prvi oštriji zvuk okreće i trapavo trči kod majke da ga zaštiti.
Tako se nekako ovih dana ponaša i Radomir Lazović: bio je nekako skupio dovoljno hrabrosti da bez Đilasa izađe na izbore (ili su ga nagovorili), a sada - kad nije ispalo onako kako je očekivao - trči opet u Đilasovo krilo, sve mašući repom.
Drugačije nije ni moglo: što kod Dragana Đilasa politički stasa, umesto političkog programa, pokušava da se domogne glasova na mufte, najčešće silom.
Gledali smo Lazovića na dan izbora kako đilasovski patrolira Dorćolom i pritiska ljude uza zid zato što pripadaju suprotnom političkom taboru. Tako mu se na meti našao i bivši suprug Anice Dobre, i ta je scena bila daleko od svega zelenog i levog, toliko udaljena od sklada čoveka s prirodom, koji propagira Lazovićeva stranka, koliko je od njega bila (i ostala) daleko pobeda.
I u onome što je usledilo posle izbora prepoznaje se Đilasov potpis. Tamo gde je postojala teorijska šansa da Lazovićeva stranka uzme učešće u vlasti on je ispostavljao nerealne, maksimalističke zahteve, i to na način koji je postao Đilasov zaštitni znak - postavljanjem ultimatuma drugim stranama iako za takav stav nije bilo realnog osnova.
Lazović, najkraće rečeno, nastojanjem da bude veći Đilas od Đilasa, pokušava da se iskupi za izlazak na izbore mimo volje samozvanog šefa cele srpske opozicije.
Ali isti taj Lazović do sada nijednom nije doneo ispravnu odluku. Hoće li ovo biti presedan?
Možda da, možda ne. Ako ste nekad videli čoveka koji upotrebljenu papirnu maramicu vraća u celofan, onda da.
N.N.
Bonus video: