Park je simbol borbe za mir u svetu i prijateljstva među narodima. Ovo mesto se vezuje za Prvi samit nesvrstanih, koji je održan u Beogradu, pre 63 godine.
„Park prijateljstva”, posle više od šest decenija nakon formiranja 1961. godine i dalje predstavlja jedinstven park po svom konceptu nastanka.
Prostor je svojevrstan “muzej mira” na otvorenom, a danas, se ovde nalazi 180 stabala platana. Državnici, članovi zvaničnih delegacija i znameniti gosti glavnog grada su sadili po jedno stablo koje svedoči o istorijskim događajima i ličnostima. Između stalih svoje drvo su zasadili Ričard Nikson, kraljica Elizabeta, Moamer el Gadafi, Indira Gandi, Džimi Karter, Fidel Kastro, kao i Mihail Gorbačov.
Prvi predsednik koji je zasadio „drvo mira”, je bio šef delegacije Saudijske Arabije, princ Ibrahim Soveil. Njegova sadnja 3. septembra 1961. godine se smatra „kamenom temeljcem” „Parka prijateljstva”, a dan kad je Josip Broz Tito 7. septembra iste godine zasadio platan, uzima se kao zvanični datum formiranja Parka prijateljstva.
Kroz sredinu parka proteže se Aleja mira, koja je duga 180 metara, a svi učesnici Prvog samita nesvrstanih su zasadili platan. Svaka parcela je zamišljena kao mali „muzej na otvorenom”.
Platani su postavljeni na razmaku od 8 metara, da bi se u jednom trenutku, na određenoj visini rasta spojili i formirali jedinstveni zeleni niz, a pored svakog zasađenog drveta postavljena je ploča sa imenom državnika i zemlje iz koje dolazi, godinom sadnje, kao i latinskim nazivom drveta.
Prvo idejno rešenje Parka prijateljstva, koji je jedan od najvećih parkova u Beogradu, izradio je inženjer Urbanističkog zavoda Beograda Vladeta Janković.
U okviru ovog parka podignut je i spomenik „Večna vatra”, u znak sećanja na žrtve Nato bombardovanja. Svečano je otkriven 12. juna 2000. godine, povodom godišnjice završetka bombardovanja.
Kurir.rs/ gradonacelnik.beograd.rs/ A. K.